Экономический эксперт Центра геостратегических исследований: один взгляд на 2021 год. год

Мы медленно приближаемся к концу этого года „короны“, а также года великого экономического кризиса, страха и неопределенности. Начинаются мрачные, затем слегка пессимистичные, а затем, наконец, хотя и в несколько меньшем масштабе, оптимистичные прогнозы на предстоящий год, почти каждый из которых имеет несколько сценариев и вариантов, которые, как правило, выражаются в процентах. Здесь, однако, мы не будем рассматривать различные возможные сценарии и проценты их реализации, а будем основывать прогноз на основных текущих и ожидаемых мировых экономических и политических потоках и векторах и, конечно же, их влиянии на нашу общую перспективу в следующем году.

Continue reading

Экономический крах Саудовской Аравии и новый Ближний Восток

Написано: Милош Здравкович

То, что произошло некоторое время назад, является беспрецедентным случаем. Цена на нефть на короткое время была нулевой. Дело в политическом эффекте, и он очень разрушительный. Одним из важных факторов сплоченности современного мира является потребление и торговля нефтью и ее производными. Образ мистической страны, крупнейшего экспортера черного золота, с которым все стремятся вступить в Союз и из которого никто не хочет выходить, Королевство Саудовская Аравия в течение многих лет было союзником, на которого опиралась внешняя политика США. Тот, кто контролирует нефть, контролирует мир. По крайней мере, пластически еврофанатики и атлантисты пытались объяснить нам, интеллектуально более слабым людям, что западное превосходство не имеет альтернативы. Выход из этой системы, одного из важнейших и влиятельных элементов, нарушает и без того нестабильный баланс глобальной политики и порядка, установленный после распада СССР.

Continue reading

Развитие российско-сербского экономического сотрудничества через внутреннюю экономику

Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований, посетила 12. мартовская конференция " Российские регионы, перспективы устойчивого развития в современных социально-экономических условиях", организованная Общероссийской общественной организацией "Ассоциация женщин-предпринимателей России".

Continue reading

Однако возможен ли золотой век?

Пишет: Небойша Катич

Экономические чудеса в Европе возможны, и Сербия-это место, где может произойти чудо. Это следует из обширного исследования „новая программа роста Сербии”, которое только что опубликовал Всемирный банк (СБ). СБ считает, что с такими реформами, как он предлагает, реальный рост валового внутреннего продукта (ВВП) в течение следующих двадцати лет может составлять семь процентов в год. Это впечатляющая средняя скорость, с которой ВВП Сербии увеличится почти в четыре раза за двадцать лет. ВБ подчеркивает, что без мер, рекомендованных в исследовании, ВВП может расти максимум на три – четыре процента в год-этого недостаточно, чтобы приблизить Сербию к уровню жизни Европейского союза.

Continue reading

Ялтинский экономический форум-создание новых возможностей

Автор: Драгана Трифкович

 

В работе IV Международного экономического форума в Ялте также участвовала делегация из Сербии, в которую входили директор Центра геостратегических исследований Драгана Трифкович, председатель парламентской группы Двери Бошко Обрадович и председатель парламентского комитета по диаспоре Иван Костич

Continue reading

Међународни форум „Донбас јуче,данас,сутра“

 

У Доњецку је 11. маја приређена велика парада у част Дана Доњецке Народне Републике, а поред тога отворен је први Међународно форум „Донбас јуче, данас, сутра“. Идеја организације Форума потекла је од депутата Парламента ЕУ Жан-Лук Шафхаузера, са циљем да се размотре економски проблеми ДНР и ЛНР и да се потраже решења.     

Форум је отворио председник ДНР Александар Захарченко, и после општег дела рад је настављен у оквиру три панела: Политичка решења кризе, Економска сарадња ДНР и ЛНР са другим странама и Хуманитарна и културна сарадња ДНР и ЛНР са другим странама. У раду Форума узели су учешће председник Скупштине ДНР Андреј Пургин, заменик председника ДНРДенис Пушилин, министар иностраних послова Александар Кофман, заменик председника  ЛНР Владислав Дејнего, Екатарина Матјушенко, министар финансија ДНР као и преко двадесет гостију из иностранства, међу којима: Алексеј Журављев- депутат Државне Думе РФ, Жан-Лук Шафхаузер- депутат европског Парламента, Јохан Бекман- фински социолог и политички аналитичар, Мануел Оксенрајтер- главни уредник немачког часописа Zuerst, Алесандро Мусолино- италијански политичар (Forza Italia), Евгенија Узуниди- депутат грчког Парламента (Syriza), Драгана Трифковић- генерални директор Центра за геостратешке студије, Маркус Фронмајер- немачки политичар (Алтернатива за Немачку), Колин Стивенс- новинар из Велике Британије, Луис Дунвалдер- бивши председник италијанског региона Јужни Тирол, Петрос Папаконстатину- новинар из Грчке, Стевица Деђански- представник Центра за развој међународне сарадње, Андреа Вилоти- економиста из Италије, Кеворк Елмасјан- политички аналитичар из Сирије, Алан Франи- председник француске организације Хитна помоћ деци Украјине, Михаел Баркан- заменик градоначелника града Афула (Израел), Алесандро Бертолди- политичар из Италије (Forza Italia), Макс Луре- новинар из Израела, Арно Сојез- директор француске телевизије Libertes, Еманеул Лерој- француска организација Хитна помоћ деци Украјине.    

Continue reading

Зашто је скупо бити сиромашан

Написано: Милош Здравкович

Сиротињо, и Богу си тешка! Ова стара народна изрека итекако има смилса у доба које подразумева коришћење напредних телхнологија у сваком аспекту живота – јер присуствујемо ситацијама када је обављање свакодневних трансакција и грађанских дужности споро, скупо и чист губитак времена. Ако је грађанин, пак, прешао на “онлајн” обављање плаћања, подношење разних формулара или заказивања рецимо прегледа у дому здравља – живот ће му бити далеко лакши, једноставнији, мање ће времена трошити и на крају плаћати мање трошкове.

Када обичан човек плаћа на пример месечни рачун за вртић свог детета, он користи кеш новац, ретко бира писање чека, или плаћа са рачуна. Кеш не носе ризик да се „оде у минус“, што је доводи до повећана трошкова због банкарских провизија. Провизије за такве услуге износе до три посто у банци, само је 1.25 процента у пошти – али је и то трошак! Живот је скуп за сиромашне људе, а примарни кривац су неоспособљеност најширих слојева становништва да користи једноставну корисничку технолигију. Недовољна информисаност кошта, а да не говоримо о људима који треба још да помажу незапослену децу или сиромашне рођаке…

Continue reading

Индија, локомотива за 22. век

Написано: Милош Здравкович

 

Најмноиндијагољуднија демократија на нашој планети, Индија, друга је по популацији, а трећа економска сила света. Са 1,2 милијарде становника Индија ће у перспективи до 2040. постати водећа земља света по броју становника.

Оружане снаге Индије на путу су да буду сличне онима којим располажу Русија и Кина. Донедавно једна од најсиромашнијих земаља света, Индија последњих година бележи убрзан економски развој, уз респектабилну софтверску технологију, фармацеутску индустрију и информационе технологије. Од 1974. је и нуклеарна сила.

После 200 година британске колонијалне владавине, Индија је 1950. била у веома тешкој ситуацији. На почетку XВИИИ века Индија је учествовала са 23% у светској привреди, као и читава Европа. Али до тренутка независности 1947. године, то учешће је спало на свега четири одсто. Поред тога што је оставила своју бившу колонију осиромашену и увелико неписмену, Велика Британија је напустила Индију дубоко подељену. Као резултат колонијалне политике “завади па владај”, дошло је до поделе на две државе – Пакистан и Индију. Пакистан је накнадно 1972. Још једном подељен, па је од такозваног Источног Пакистана настао Бангладеш. Неких 14 милиона људи је било расељено, што је била највећа миграција становништва у историји, а пола милиона је изгубило живот. Последице лоше поделе прате индијски подконтинент од 1947.године, тако да су и дан данас Индија и Пакистан у стању замрзнутог конфликта. Не треба посебно подсећати да су обе државе нуклеарне силе.

Continue reading

Крај једне игре

Написано: Милош Здравкович

 

Ако оставимо на страну акутелне светске политчке игре, видећемо да су све оне условљене борбом за економску надмоћ. У последње време избија на површину борба Америке да сачува своју давно успостављену лидерску позицију кроз доминацију долара као светске резервне валуте. Индикативно је то што злато, после више од четири деценије, поново постаје главно средства плаћана у међународној размени.

Западне санкције против Русије ће ићи даље, без обзира попустио Владимир Путин у Украјини, или не. Све да у овом тренутку Русија врати Крим и обустави чак и хуманитарну помоћ Донбасу, санкције ће остати. Најбољи показатељ је недавни интервју барда светске дипломатије Хенрија Кисинџера угледном часопису „Натионал Интерест“, у коме он тврди да је крајњи циљ владе САД уништење Русије. Наравно ово зна и руско руководство.

Continue reading

Енергетска ефикасност

Написано: Милош Здравкович

Појам енергетска ефикасност значи употребу мање количине енергије (енергената) за обављање истог посла, односно функције (грејање, хлађење, осветљење). Шта заправо то значи и како постићи енергетску ефикасност?

Светска потрошња енергије се удвостручила од 1970. године до данас, а утростручиће се до 2030. године. Последица тога је да се залихе фосилних горива (нафта и гас) смањују, док ће цене енергената расти. Осим тога високе емисије угљен-диоксида (ЦО2) имају негативан утицај на климатске услове. Да би се обезбедила будућност тражи се енергетска ефикасност.

Енергија је ограничени ресурс, а човечанство није било спремно на прилагођавање природи, што је стално повећавало ниво коришћења енергије. Размишљања о рационалном енергетском понашању у области градитељства јавила су се пре него што су била наметнута енергетском кризом с почетка 70-их година прошлог века, а кроз развој нове научне дисциплине – енергетска ефикасност.

Continue reading