Tag Archives: Запад

Возрожденная Россия

После роспуска СССР в 1991 году Россия и русские исследования, включая русский язык, культуру и историю, стали на долгое время не очень популярными областями обучения, а также профессиями на Западе по сравнению со временем холодной войны (1949).−1989. г.). Причиной такой тенденции стало глубокое убеждение на Западе, что то же самое просто „закончилось“ Россией как великой державой после разрушения Берлинской стены и исчезновения как СССР (советской России), так и Варшавского договора. Однако геополитические стратеги на Западе и в первую очередь в пакте НАТО и Пентагоне упустили одну вещь: исчез Советский Союз, но не сама Россия, которая с 2000 года.- Тэ переживала постоянный военно-политический и экономико-финансовый ренессанс после катастрофических лет (десятилетий) правления Бориса Ельцина и его евроатлантических либералов. Считалось, что после 1991 года.- мистер. то, что влияние России в мировой политике и международных отношениях было окончательно устранено, и поэтому в западных университетах кафедры, программы и центры изучения русской культуры, языка и истории были упразднены как практически ненужные в геополитическом смысле.      

Свеукупни досадашњи светски друштвено-историјски развој нам је показао неколико закономерности, без обзира на све неравномерности и турбуленције којима је био праћен. Још на студијама су нас, без обзира на још увек ровито пост-титовско стање, учили да је једини прави пут друштвено-историјског развоја еволуција, а не револуција, са свим својим проблемима и нелогичностима које неминовно носи са собом. Залуђенички сам се затим дуго, у својој магистарској тези, бавио другом закономерношћу, односно немогућношћу и нереалношћу прескакања фаза друштвеног развоја (робовласништво, феудализам, капитализам, социјализам), а које, по правилу доносе неминовни реверзибилан процес, односно повратак на ранију фазу. Базирао сам се на, тада врло популарним, земљама у развоју, мада се касније ова закономерност потврдила, не само код нас, већ и код развијених, у том периоду, социјалистичких земаља. Паралелно са овом тезом био сам преокупиран и врло изазовним процесом конвергенције, односно прожимањем, фазом друштвено-историјског развоја, која се касније показала као још једна од важних законитости овог процеса. Са сетом смо, наравно ми старији, тих осамдесетих и деведесетих година прошлог века могли да пропратимо тужни крах тадашњег социјализма, који се највише огледао на економском пољу, те блиставу победу западног капитализма, па смо се питали где смо то погрешили, упорно следећи Маркса.