20 Янв
Геополитика и политика

Свет се мења, Србија стоји у месту

Написано: Милош Здравкович

Овде се намеће логично питање где иде Србија. Да ли је то Европска Унија, која нас сигурно неће примити пре 2025. Године (моје мишљење никада) и која нам нуди штап и шаргарепу, а при томе је штап све дужи, а шаргарепа све мања? Алтернатива је у изналажењу аутентичног независног пута у међународном окружењу који неће одбити европске (читај Западне) партнере, а при томе Србију учинити пожељним партнером за сваку добру економску (а тиме и политичку) иницијативу. За сада на политичкој сцени Србије нису присутне странке и покрети које су у стању да артикулишу и реализују такву економску политику – већ само имамо плиткоумне политичаре и на власти и у опозицији који зарад својих личних или групних користи причају да „Европска Унија нема алтернативу“.

Резултат слика за ne u EU

Continue reading

07 Янв
Оборона и безопасность

Россия, США, Китай – атомные ракеты, моранарика, авиация, сухопутные войска – кто в мировом балансе страха сильнее?

Написано: Милош Здравкович

 

Последствия, следует отметить почти определенные победы России в Сирии, выживание введенных санкций со стороны западных держав, укрепление экономики и рост производства на территории Российской Федерации с неудержимым экономическим ростом Китая и Индии, а также других азиатских гигантов, таких как Вьетнам, Корея, Малайзия, Индонезияеће возникает вопрос, будет ли Запад аминировать это, и что ли может физически остановиться !?

Continue reading

27 Декс
Экономика

Рат за Африку

Написано: Милош Здравкович

За разлику од деведесетих година прошлог века, када је крај Хладног рата умањио интересе, посебно САД и Европе за Африку, 21. век означио је почетак нове трке за превласт у њој. Најпре је Јапан видео шансу на овом тржишту и почео да интензивира економске и трговинске везе с континентом. Али растући домаћи буџетски дефицит приморао је Јапан на повлачење. Партнерство Африке и Кине, које сеже до шездесетих година прошлог века, подстакнуто наглим економским узлетом Пекинга, добило је шансу. 

Continue reading

19 Декс
Геополитика и политика

Шта доноси 2019. година?

Написано: Милош Здравкович

 

Ако посматрате са стране, као независан посматрач, видећете да су стратешке опције лидера на Западу веома сужене. Једини који, чини се, има реалне моћи да повуче неке „колосалне“ потезе је председник САД, Доналд Трамп, ограничен је ипак итекако великим и за саму Америку погубним утицајем тзв. „Дубоке државе“. Трампов најбољи избор за нови, али стабилан светски поредак, био би успостављање бољих односа са Кином и Русијом. Паралелно би Трамп морао да задржи тврду политику према исламском екстремизму, за шта све три силе, свака са својом муслиманском мањином од које зазиру, имају заједнички интерес. Уопште, остатак света би имао користи од такве сарадње великих сила. Јапан и ЕУ би били навећи губитници.

Continue reading

10 Декс
Геополитика и политика

Зашто Путин не интервенише у Украјини?

Написано: Милош Здравкович

Стара изрека каже да је лако бити генерал после битке, те да се најбоље види шта се негде дешава ако посматрате са стране… Такав је и случај са великим, глобалним гео-политичким конфронтацијама, као што је сукоб у Украјини. Говорити о томе ко је погрешио, веома је незахвално, јер се само кроз анализу последица може разумети и вредновати исправност или погрешност раније донетих одлука.

Тренутно у фокусу глобалних медија су сукоби на тлу Сирије, Украјине, Ирака, Авганистана и Либије. Наравно ту је и највећи геноцид у савременој историји, Саудијска интервенција у Јемену, али из разлога Западне зависности о феудални режим у Саудијској Арабији, тај сукоб, храбар отпор локалног становништва, није у медијском фокусу. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче два сукоба – украјински и сиријски. Размотрићемо овде различитост тих сукоба из руске перспективе.

Continue reading

06 Декс
Геополитика и политика

Како је Америка истерала колонијалну Европу из Африке

Написано: Милош Здравкович

Племенити мотиви и идеали слободе и демократије локалног арапског становништва, те болесна жеља европске аристократије за пљачком, искоришћени су за геополитичке интересе САД-а који настоје да направе балканизацију Блиског истока на целом подручју од Марока до Афганистана све до руске и кинеске границе. То подручје јe теже ставити под своју контролу ради осигурања „Велике шаховске табле“ Евроазије, како се сликовито изразио амерички геостратег Збигњев Бжежински. На тај начин би могли да у окружење ставе Русију, Кину и било коју другу силу која би се евентуално уздизала као нпр. Јапан или Индија. И осим тога, наравно, нафта је економски, геополитички мотив за којим америчке политичке и индустријске елите жуде, јер нафта значи контролу и моћ над другима. Американцима је план успео половично, а многе државе Блиског истока потонуле су у трајну нестабилност.

Од када је почела либијска револуција, већина западних медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који угњетава сопствени народ.

Continue reading

17 Ноя
Наука и общество

Да ли су мигранти економска нужност за либералну Европу?

Написано: Милош Здравкович

Постоји више разлога зашто је на простору врло немирне и у 20. веку катастрофално разрушене Европе створена  Европска унија, а један од кључних разлога је био  да се спрече нови сукоби и ратови, створи велико тржиште и на неки начин пандам САД-у.

Ипак, уједињена Европа, као наднационална супер држава никада није заживела. Економски џин никада није постао спољнополитички гигант, а временом је и велико тржиште постало бушно, економија порозна, а демографска слика све гора. У економском моделу који подразумева потрошачко друштво неопходна је нова крвна слика. Неки су видели нову шансу у мигрантима.

Continue reading

13 Ноя
Экономика

Зашто најбогатији инклинирају нуклеарној енергији?

Написано: Милош Здравкович

 

У светлу потписивања споразума Србије и Русије о принципима руско-српске сарадње у области иновација и технолошког развоја у подручју примене нуклеарне енергије у мирне сврхе, желимо да подсетимо на значај енергетике и пре свега развоја нуклеарне енергије. Како је Србија периферни играч на овом пољу позабавићемо се Руском Федерацијом, природним ресурсима најбогатијом државом на планети.

Rezultat slika za сила сибири

Continue reading

08 Ноя
Геополитика и политика

Судьба Джамаля Хашоги и репрессии против мировой политики?

Написано: Милош Здравкович

Во время серьезных изменений в международном порядке, процесса, в котором за решениями Вашингтона, Москвы и Пекина, среди нескольких других участников, не следует забывать, что в этой игре есть еще один игрок, не столь заметный, но, следовательно, не менее влиятельный, президент Турции Реджеп Тайп Эрдоган.

После убийства Хашоги в консульстве Саудовской Аравии в Стамбуле в отношениях Турции и Саудовской Аравии прозвучали резкие слова, но они лишь указывают на взаимный интерес между двумя странами. Соперничество между ними очевидно. И Эр-Рияд, и Анкара борются за влияние не только на Ближнем Востоке, но и во всем исламском мире (Турция как историческая держава, возглавлявшая мусульман в прошлом, и королевство без какой-либо истории или традиций, созданное на крупнейших в мире запасах нефти). В то же время турки и саудовцы поддерживают теплые отношения по чисто прагматическим причинам, которые позволили им успешно преодолеть любой кризис.

Rezultat slika za Кашоги

Continue reading

02 Ноя
Наука и общество

Одлив мозгова и његов погубан учинак по развој држава

Написано: Милош Здравкович

Поред одлива најсјајнијих умова међу младима који су управо окончали образовање, јако је забрињавајућа и чињеница да млади људи старосне доби од 25-40 година такође одлазе из држава у развоју. У питању су, дакле, формирани, на неки начин едуковани млади људи са изванредним искуством у свом пољу струке ( мајстори, тесари, занатлије, вариоци…), а ми који остајемо читамо о некима од њих као о великим иноваторима са високим дометима у струци, поносни да је „наш човек“ као интелигентан, бистар и успешан направио каријеру тамо далеко.

Одлив мозгова једна је од најважнијих последица проблема незапослености у свету. Последице одлива мозгова широког су размера и имају врло негативан па чак и погубан учинак на друштво у којему је ова појава присутна.

Continue reading