Пишет: Слободан Самарджич
Пре више од годину дана на овом блогу објавио сам текст са истим насловом (вид. здесь). Од тада (март 2019) било је више сличних повода за нове прилоге са истим насловом. Сличност повода је у следећем: власти Србије у својој политичкој бахатости такорећи свакодневно прекорачују границе Устава и многих закона и тиме граде континуитет нерегуларности у држави, а када неко из опозиционих редова прекрши правила регуларног понашања, позивају се на прописе и прете казнама. Уз то, по правилу медијски надувавају догађај до размера сензације и карактеришу га најтежим могућим изразима од којих преовлађује реч „фашизам“. Последњи такви догађаји су инциденти испред и у згради Скупштине и њихов епилог – штрајк глађу посланика Бошка Обрадовића.
Вучићева режимска пропаганда очигледно има великих проблема са Драганом Трифковић из покрета „Двери“ јер су против ње и „Двери“ усмерили лажну црну пропаганду коју су буквално и комплетно преузели од Украјинаца који већ пет година масакрирају сопствени народ у Донбасу. Државни терор Украјине над народом Донбаса највећа је срамота Русије која већ пет година готово немо са стране посматра како јој свакодневно масакрирају народ. Било да је онај који је жив спаљен у Дому Синдиката у Одеси и који данас вапи за правдом или онај који је свакодневно на удару украјинске артиљерије у Донбасу.
Драгана Трифкович, директор Центра геостратегических исследований
за Руску народну линију уочи посете Владимира Путина Србији
