Tag Archives: Россия

Драгана Трифкович за REGNUM

Америчка спољна политика се дефинише дугорочно, и њени циљеви се не мењају у зависности од тога да ли ће у Белој кући седети демократа или републиканац. То је и став бившег конгресмена Рона Пола који је рекао: „Без обзира за кога гласали, дубока држава побеђује“.

За време Доналда Трампа, односи САД и Русије су доведени до најнижег нивоа увођењем још већих санкција од претходних власти, чиме је Трамп желео да се оправда од оптужби да је повезан са Русијом.

Јелена Пономарјова, у чланку под насловом „Русија треба да ради на Балкану на „језуитски“ начин“[1], наставља да утврђује „реал-политички курс“, који је сам по себи велика обмана, јер служи као теоријско покриће за голи амерички интерес.

Автор: Драгана Трифкович

С обзиром на то да је Александар Вучић готово успео да угуши сваки слободан глас у Србији, умислио је да је толико моћан да може исто то да спроведе и у Русији.

Због чега му је битно да до Русије не стигне никаква критика његовој политици?

Пише: Модест Колеров

Једном приликом сам се обрео у малој српској цркви, баш испред олтара, када је у цркву ушао разред локалне школе на обичан час веронауке. Тако сам ја, хтео – не хтео, чуо целу дечију молитву у којој је више пута било поновљено: „За Србију, за Русију и друге православне земље“.

И ако је наша Домовина Русија данас жива, то није само због крви, рада, страдња и подвига нашег народа, већ и због те српске молитве. И не само молитве: 1941. године херојски отпор Југославије против Хилтера помогао је СССР да истраје у тој ужасној години и нашој земљи да преживи, а читавом нашем народу да не падне као жртва фашистичког геноцида.

Написано: Милош Здравкович

Иако Сједињење Америчке Државе протеклих месеци упорно упозоравају „Слободну“ Европу на „опасни и малигни“ руски гас и на исте такве енергетске пројекте који ће само додатно повећати њену зависност од Русије, од газде у Кремљу, указујући на европску потребу његове замене увоза са „провереним“ и „савезничким“ америчким или неким недефинисаним течним нафтним гасом (другим речима, потреба је владе у Вашингтону да повећа свеукупну европску зависност од САД, јер она више не би била само војне и безбедносне природе, већ и енергетске), ипак из света енергетике стижу врло занимљиве вести, које демантују америчка (наравно и НВО упозорења, није Европа битно другачија од Србије) а учестале и отворене претње (попут оне усмерене на готово завршени гасовод „Северни ток 2“) о опасности енергетске сарадње са Москвом.

Интервью Драганы Трифкович для Евразия Эксперт

Как бы вы охарактеризовали российско-сербские отношения в 2020 году? года и чего ожидать от двусторонних отношений в новом году? Столкнутся ли наши страны с новыми испытаниями и вызовами в наступающем году?

Российско-сербские отношения в 2020 году. годы вошли в один новый этап динамики. Со стороны Сербии я думаю, что во внешней политике были необдуманные шаги, которые поставили нашу страну в неловкое положение. Официально Сербия проводит внешнюю политику, которая опирается на четыре столпа: Брюссель, Вашингтон, Москва и Пекин. Однако сближение Сербии с США в текущем году и, в частности, подписание соглашения в Вашингтоне, ставит под вопрос, выбрала ли Сербия таким образом только один столп? Речь идет о том, что вашингтонское соглашение вмешалось в сербско-российские и сербско-китайские отношения, а также отношения Сербии с ЕС. В связи с этим посмотрим, как новая администрация США будет относиться к обязательствам, которые взяла на себя сербская сторона. Что касается России, я бы похвалил российскую мудрость и терпение во внешней политике. Несмотря на многочисленные препятствия, с которыми она сталкивается, Россия ведет себя ответственно и трезво. Это действительно для уважения. 

Пише: Сергеј Караганов (почасни председник президијума Савета за спољну и одбрамбену политику)

ДУГО сам се двоумио да ли да објавим овај чланак. Испао је болно тврд. Али криза на много нивоа која се шири у свету – економска, за многе цивилизацијска, и која ће довести до смене режима и елита, убеђује нас: морамо да говоримо директно.

Живимо у ратном стању – засад без милиона директних жртава. А – рат је рат.

Уместо да 20. октобра ода пошту војницима совјетске армије који су погинули у акцијама ослобађања Београда, председник Србије Александар Вучић је положио цвеће на споменик Незнаном јунаку на Авали, који је подигнут између два рата, у част свих погинулих неидентификованих војника. 

Имена совјетских војника који су ослобађали Београд су позната и налазе се уклесана на спомен таблама у оквиру комплекса Гробља ослободилаца Београда 1944.