Нова руска армија
Автор: Драгана Трифкович
|
Долазак Путина на чело Русије, почетак војних реформи Војне реформе у Русији спроводе се у континуитету од првог доласка Владимира Путина на место председника РФ 2000. године. У том тренутку било је преко потребно доношење решења за фундаменталне проблеме војног сектора. Пре свега избор прихватљивог нивоа потрошње за одбрану земље, затим однос постојећих структура, садржаја и инвестиција и избор приоритета између сила нуклеарне превенције и снага опште намене, као и избор основних принципа регрутовања. Постојало је више предлога и различитих приступа од стране руководећих људи у војно-одбрамбеном сектору, али треба рећи и то да су се усвојена начела мењала током реформи и да су реформе прилагођаване текућим геополитичким процесима и потребама ефикасне одбране. Оно што је важно је да је политичко руководство РФ на челу са Владимиром Путином имало вољу да спроводи сложене реформе и да доноси важне и судбоносне одлуке преузимајући на себе одговорност, као и то да је војсци посвећено доста пажње. Како је сам процес крајње сложен и условљен многим различитим факторима, односно структурама током његовог спровођења, несумњиво је дошло и до одређених грешака, које су касније у току процеса препознате и исправљене.
26
Май
Рат против Срба, почетак опкољавања СрбијеИзлагање Драгане Трифковић на конференцији у Москви
У Москви је 18. октобра одржана Међународна конференција „Руски свет“ у организацији геополитичког истраживачког центра „Евро-Рус“ и патриотског покрета „Руски мир“.
На конференцији су говорили стручњаци из Белгије, Сирије, Србије и Русије. Говорило се о следећим темама: рат у Сирији, мигрантска криза у Европи, интеракција конзервативних организација десног центра при борби за национални идентитет, конфронтација ЕУ и НАТО, борба против анти-руске пропаганде у Европи. 
26
Май
Је ли то ОНАЈ Блер, или има ли Србија већег душманина од Русије и Путина?Пише: Миланко Шеклер
Читајући српске медије, последњих неколико дана изгледа да нема! Да, да, баш тако! Да, да, драги читаоци, зар и сами не видите колико су ти Руси опаки и одвратни, и како само гледају своје економске интересе, упорно покушавајући да све нас у Србији потпуно униште, и то из прикрајка, мучки, као најгори светски злочинци и шићарџије! А на нама су, и до сада, у нашој дугој историји међусобних односа, много зарадили и профитирали! То је општа чињеница! Срећом па је ту наш мудри и преподобни премијер, који нас брани и чува од таквих себичњака и злотвора! Па зар им није јасно, тим опаким Русима, да ће се наш премијер борити свим својим снагама како наша отаџбина не би којим случајем постала само обична марионета Русије! При томе, ти исти медији, заборављају на просту чињеницу: не може ниједна земља, па ни Србија бити марионета двема странама! Па чија је онда Србија марионета ако још није постала руска, питате се? Мислим да је на то одговор само један: свачија само не руска!
26
Май
Конференција ОДКБ у Народној скупштини СрбијеСрбија ће интензивирати сарадњу у ОДКБ, поручено је 7. априла 2015. године у Дому Народне скупштине Србије у Београду где се одржава округли сто „Нови безбедносни изазови у Европи и Евроазији и улога Србије“.
26
Май
Војно-безбедносна оријентација СрбијеАвтор: Драгана Трифкович
Ратови на простору бивше Југославије и бомбардовање Срба, оставили су несагледиве последице на Србију, међутим пораз је стигао тек од увођења такозване демократије. Петооктобарска револуција је била генерална проба америчке тактике којом САД доводе на власт своје кандидате, у циљу спровођења сопствених интереса преко политичких елита а на штету државних и националних интереса окупиране земље. Исти такав сценарио виђен је после у многим земљама где су САД организовале обојене револуције, као што се то десило недавно са Украјином.
26
Май
Крим је историјски и духовни део Русије, као што је Косово део СрбијеИнтервју Драгане Трифковић руским медијима
Портал Новоросс.инфо нуди својим читаоцима ексклузиван интервју са познатим српским стручњаком, генералним директором београдског Центра за геостратешке студије Драганом Трифковић. У центру пажње: будући руско-српски односи, однос српске власти према Русији и повратку Крима у састав РФ, европској псеудоперспективи балканске земље, сценарију сукоба на територији Новорусије и још много тога. Србија може да опстане само уз савез са Русијом
24
Май
Шта је позадина наводне претње од државног удара у СрбијиАвтор: Драгана Трифкович Западу је потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти, а ко ће послужити томе, остаје да видимо
Уставни суд је донео одлуку да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума, јер сматра да је реч о политичком а не о правном питању[1]. Праведнија одлука би била да се Уставни суд изјаснио како право не постоји осим као појам. Теоретски није тешко дефинисати установљена правила и норме, али практично важе недефинисана правила која поништавају правно уређење државе и подстичу безакоње. Таквом одлуком Уставни суд је дефинитивно потврдио да у Србији не постоји право, институције а самим тим ни држава. Постоји огољена сила узурпираних државних институција, које спроводе туђе интересе. 
24
Май
Югославия и Украина: война за ресурсы, война против РоссииВ российском информационном агентстве РИА Новости в Москве прошла конференция под названием Война на Украине в 2014 году. а в Югославии 1999: сходства и различия в тактике и стратегии. Война на Украине-это продолжение дестабилизации и окружения России. После распада СССР и отмены Варшавского договора открылось пространство для расширения НАТО и полного господства США. Хотя власти России в то время имели устные гарантии от западных чиновников, что НАТО не будет расширяться к границам России, Запад не придерживался соглашения. Страны, которые когда-то принадлежали Восточному блоку, стали членами ЕС и НАТО. Конфликты на территории бывшей Югославии были прелюдией для Украины. На конференции выступили Любинко Джуркович, полковник сербской армии в отставке и председатель Исполнительного комитета Движения за Сербию Сергей Гриняев, генеральный директор Центра стратегических исследований и прогнозов Драгана Трифкович, директор белградского Центра геостратегических исследований, и Олег Валецкий, военный эксперт, член Союза писателей России
24
Май
Природно је да гледамо у Русију, али сами смо одговорни за своју судбинуИнтервју Драгане Трифковић за Стање Ствари
Драгану Трифковић упознао сам (додуше, виртуално) године 2011, када је на сајту НСПМ-а објавила текст „Ташмајданско-азербејџански парк“. Написала ми је тада „желим да се посветим писању“ – тако је и било (објављивала анализе углавном на Фонду Слободан Јовановић и Новом стандарду), с тиме да се ангажман госпође Трифковић временом све више удаљавао од струке (пејзажна архитектура) и ишао ка политици, како унутрашњој (била је члан Економског савета ДСС-а) тако и спољној (недавно је била међународни посматрач на изборима у Доњецку и Луганску). Овај интервју је затиче и на месту директора београдског Центра за геостратешке студије, а после победе Санде Рашковић Ивић на изборима у ДСС-у постаје члан Политичког савета те странке.
23
Май
Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“Округли сто: Правно-политички аспекти кризе у Украјини „Украјина-Новорусија“ у организацији Струковног удружења правника ,,Номоканон“.
Учесници: ЊЕ г. Александар Чепурин, амбасадор Руске Федерације у Србији.:
Излагање Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије Start typing to see posts you are looking for.
|
