Владимир Рогов: Српско наоружање у рукама Кијева је трагедија

Разговор Драгане Трифковић, генералног директора Центра за геостратешке студије из Србије и Владимира Рогова, председник Комисије за питања суверенитета Друштвене коморе Руске Федерације на маргинама Међународног економског форума у Санкт Петербургу

– Поштовани г. Рогов, недавно сте прокоментарисали саопштење Спољне обавештајне службе Руске Федерације (СВР) које се односило на Србију и слање српског наоружања и муниције Украјини. Тим поводом сте изјавили „Србија снабдева кијевски режим стотинама хиљада граната. Вучић покушава да седи на неколико столица, крај ће бити веома лош“. Да ли мислите да одлука о слању наоружања Кијеву није могла да прође без одобрења државног руководства Србије?

У ствари, ако говоримо о овом проблему трговине српским оружјем за убиство руског народа, за мене је ово трагедија, јер су ми Срби близак народ. У нашим круговима Србе зовемо „горским“ Русима, јер имате више гора него равница као ми, па су можда Срби емотивнији од руског народа који живи у равницама. Информација о слању наоружања је потврђена, односно ланци за војно снабдевање су отворени. Не верујем да највише руководство Србије није било упознато са тиме, из једноставног разлога што се такве трансакције не одвијају без учешћа државе, будимо искрени. Не желим да дајем никакву оцену поступака шефа српске државе лично, али могу да кажем једну ствар.  Када покушате да седите на неколико столица, увек нека од њих може да се измакне. У реду је да гледате и на Исток и На Запад, ви имате двоглавог орла као и ми, како бисте видели где је опасност. Али својим поступцима не треба да подржавате сепаратизам. Украјинство је сепаратизам руског света. Не могу да замислим да би Русија могла да подржава неке усташе у једном тренутку, или не знам, исте косовске сепаратисте, и да само „случајно“ продаје оружје користећи неке шеме. Ово је било искључено у свести чак и страшних 90-их, где је све што је могло бити издано, и сви наши савезници, и сам руски народ од свог руководства, било издано. Чак и тада, тако нешто је било немогуће замислити.

Али зато кажем да је геополитички мултивекторизам гори од промискуитетних сексуалних односа, па, зато што се пре или касније такав лидер зарази неком врстом гадости, гнусобе, и код њега дође до пуча, обојене револуције, грађанског рата или нечег другог. То се јасно види на примеру Украјине. Украјина је, чак и за време Јануковича и претходних председника, прогласила стратешке односе са Русијом, САД, арапским светом и Израелом, што су међусобно искључиве ствари. То се не дешава. Боље је не проглашавати стратешко партнерство, већ се понашати уравнотежено, јасно, праведно, уз потпуно разумевање да ћете пре или касније морати да одговарате за све.

– За већину српских грађана је слање наоружања Украјини неприхватљиво. Они се томе противе и огорчени су због таквих поступака нашег руководства. Александар Вучић је дуго порицао те чињенице, утврђујући да се ради о дезинформацијама усмереним против руско-српских односа. Међутим као неко ко је пратио сукоб у Донбасу од 2014. године и боравио на ратном подручју, ја могу да потврдим да су се српске мине налазиле у рукама ВСУ од самог почетка сукоба 2014. године. Међутим питање је како грађани Србије могу да утичу на то решења која доноси руководство Србије? Да ли мислите да ће Александар Вучић променити своје одлуке?

Слушајте, тешко је овде предложити алгоритме деловања. Не живим у српским реалностима, живим у другима, живим у Новорусији, у великој Русији. Али је јасно да ако су поступци шефа српске државе, благо речено, у супротности са српском државом и изазову негативну реакцију међу становништвом, онда то може утицати на изборе, њихове резултате. На подршку становништва, на неке могуће демонстрације и друге ствари.

За званичнике који покушавају да се крећу обазриво, за њих постоји таква дефиниција као што је цена. Профитабилно, непрофитабилно. Ови људи могу то тако да процене. Не говорим лично о Вучићу и његовом окружењу, не знам ко је донео ову одлуку, не знам ко је то дозволио. Можда сада док разговарамо, у овом тренутку кривци су већ кажњени и сви ланци су пресечени, а позиција је већ потпуно другачија. Овде је јасно да је Србија у веома компликованој позицији. Србија се налази у непријатељском окружењу, далеко од пријатеља. ЕУ је окупатор који гради нови Рајх. Видимо шта су направили са Украјином преко Зеленског, који хвата људе и шаље на клање. Ово не говорим фигуративно, већ је то реалност која се тамо дешава. Нове неонацистичке структуре које понављају историјске обрасце.

– За такве поступке не може да постоји никакво оправдање?

Јасно је да је Србија страдала више од било кога другог у бившој Југославији и наставља да пати. Јасно је да је терају у ЕУ управо да би изгубила свој идентитет, своју реч, да би се омладина одвела у друге регионе, а српски народ претворио, речима Николаја Јаковљевича Данилевског, у неку врсту етнографског материјала, од којег се може обликовати било шта. Можеш бити или дечак или девојчица, можеш бити или Србин или грађанин САД, Британије, шта год, и заборавити на своје корене.

Негде повремено ће вам дозволити да певате, играте, поједете нешто и кажете, „Да, ја сам Србин“, али више нећу имати ништа заједничко са Србијом. До тада Србија као таква неће постојати. ЕУ је очигледно пројекат замагљивања идентитета, његовог потчињавања глобалистима и слања целе ове масе од стотина милиона људи на Источни фронт. То је чињеница, на томе се ради и исте бројке о повећању буџета за војне потребе, су додатна потврда тога. Такве бројке се никада не користе за одбрану, већ само за напад. Да би то постигли потребно је да смање стандард становништва у ЕУ како би људи постали незадовољнији, а затим им не дати никакав други пут осим да се придруже војсци, где могу да зараде новац, прехране своје породице и тако даље. Ова технологија је добро развијена на пост-украјинском простору од 2014. године, а сада се развија у оквиру Европске уније.

– Након што су почеле да се разоткривају информације о томе да српско руководство шаље наоружање у Украјину, у Србији су поново почели да објављују никада проверене информације и по мом мишљењу намерно осмишљене провокације, да је Русија наводно деведесетих година за време сукоба на простору бивше Југославије, наоружавала Хрватску. Моје мишљење је да такве дезинформације служе како би се оправдали поступци српског руководства. Шта Ви мислите о томе?

Ово је мени непознато у вези са слањем руског оружја Хрватској, па, бићу искрен, с обзиром да су то биле 90-те, ништа се не може искључити, јер смо имали издајнике на власти. Знамо где сада живи руски министар спољних послова тог времена, Козирјов, Он је амерички пензионер који живи на обали океана.

– Вучић је недавно након посете Москви био у Одеси на још једном самиту Украјина-Југоисточна Европа. И тамо је изјавио како би Србија могла да помогне у обнови једног малог региона или неколико градова у Украјини. Како бисте поздравили предлог ако би српски лидер предложио да се обнови неки град или насеље у Новорусији?

Апсолутно бих подржао такав предлог. Имамо Славено-српски регион, то је управо регион који је био густо насељен Србима. Србима, које је Руско царство спасавало од османског угњетавања, где се у то време дешавао геноцид. Србима је дата бесплатна земља, дати су им ресурси за подизање како би се населили, репродуковали, ако говоримо језиком Светог писма, сачували свој идентитет. Тада се византијски пројекат који је Катарина II спроводила, ширио, развијао, нису били само Срби, Грци и Бугари, већ сви они који су били под претњом уништења, узимајући у обзир активне агресивне акције и репресије, геноцид од стране Османлија. Разумем да Србија није најбогатија држава, нема много економских ресурса, али управо Славено-српски регион није много страдао од војних дејстава, за разлику од других региона. Имамо много места која су историјски повезана са Србијом, таква српска села, имена, неке друге ствари. Дођите и истражите, можете да пронађете много тога. Треба да урадите то на нивоу историчара, јавних личности, етнографа, локалних историчара и тако даље. Наравно, ја на ово гледам позитивно. Обнављање нечега на територији „укрорајха“, која ће ионако бити уништена, потпуно је бесмислено. Политички украјинизам је смртно опасан за оне који су заражени овом болешћу. Ово је горе од онкологије, онкологија се може излечити. Ми се бавимо спасавањем руских људи који су постали антируски настројени и називају се антируским, ово је веома сложен, озбиљан процес, јер се у њима максимално активирала та мрачна страна.

– То је масовна појава?

Сада имамо већ на нашој страни стотине таквих људи који су били идеолошки нацисти, војници Оружаних снага Украјине и други, сада се боре за руску војску и очигледно су се вратили свом идентитету. Подсетићу вас да су се наше земље почеле називати Украјинама (крајинама) око 13-15. века, прво је била Рјазањска Украјина у области града Рјазања, затим Окска дуж реке Оке, па Заокска, Заоко и Шатурска у част града Шатуре у Московској области. А наши преци су се звали Украјинци, односно руски људи који су служили и радили близу руба, борили се. То је увек била прва линија руског света, али ево још једне индикативне тачке у томе што је, на пример, мој предак пре више од триста година био управо овај запорошки Козак, са карактеристичним праменом на челу, мој отац, деда и прадеда су сахрањени у Запорожју. И тако те далеке 1712. године, чак је и страшно замислити ове бројке, пре 313 година, он није био само Козак, већ је био у старешинама, али у старешинама је као сада у Генералштабу (козачком). Писао је, ми смо Козаци, руски витезови, али чак и без превода на савремени руски, идентитет тих људи је јасан, за шта су се борили, како су изгледали. На острву Хортица у граду Запорожју, постоји масовна гробница запорошких Козака и редова руске војске, из времена руско-турског рата 1735-1736. Дакле видимо да је јединство било апсолутно, нико се није поистовећивао ни са једном другом спољном силом, како сада покушавају да нас убеде, и кажу да су то украјински Козаци. Украјински Козаци су тако названи само зато што су били на рубу руске земље, а не зато што су представљали неку митску Украјину.

– Ми и сами имамо сличне примере конвертитства

Српском народу би требало све ово да буде јасно, разумљиво и транспарентно, јер је потпуно исто са сепаратизмом.

Сећам се из комуникације са мојим добрим пријатељем пре свих тих махинација које је Ђукановић спроводио у своје време, па чак и 7 година пре такозваног референдума рекао сам, бићете откинути од Србије. Како, ми смо један народ, рекао ми је веома емотивно и тако када је дошло време за такозвани референдум и чудесно су приказани бројеви који су приказани, рекао је, па да, ови ђаволи су нас преварили, били сте у праву. То су очигледне ствари, да, чини ми се, ако сте проучавали или знате историју, знате како ће се завршити. Стога моје речи да поступци највишег политичког руководства Србије више подсећају на промискуитетне сексуалне односе, нису изречене зато што сам желео некога да увредим или кажем нешто непотребно. Једноставно, окрећући се историјском искуству, и ево и Николаја Јаковљевича Данилевског, великог руског научника, аутора цивилизацијског приступа, узимајући, такорећи, ове податке, историозофију,  долазите до закључка да, ако се политика не промени, онда је управо то судбина која чека ово руководство. Па, немогуће је бити пробритански-амерички човек на словенском тлу, да, није битно, руском, српском и тако даље, без последица по себе, чак ни на грузијском. Да, чинило би се да колико год Сакашвили, колико год Шавернадзе био проамерички човек у једном тренутку су једноставно Американци заменили Шавернадзеа Сакашвилијем и нико се није много бринуо због тога. Избацили су старог и ставили новог. Када елита има ово разумевање, оно опстаје, развија се, чува се. Када нема разумевања, све се завршава веома тужно по њу.

– Поштовани г. Рогов, хвала Вам најлепше на разговору

Источник: Центр геостратегических исследований

27. јун 2025.