В высоких дипломатических кругах действительно ожидается, что в понедельник в Брюсселе Вучич и Курти в принципе примут и, возможно, даже парафируют план по установлению международного равенства между Белградом и Приштиной.
Я не хочу верить, что это правда, и я все еще надеюсь, что до этого не дойдет.
Ако се догоди, то би значило да је Вучић у име Србије, на међународно-правно обавезујући начин, прихватио да је “Косово” држава. Без обзира на сав спин и пропаганду којом би то покушало да се забашури, ствар је врло једноставна. С обзиром да је Србија држава, ако пристане на једнакост са “Косовом”, недвосмислено би прихватила да је и “Косово” држава. Однос Србије према чланству “Косова” у међународним организацијама може и не мора експлицитно стајати у споразуму, не прави никакву разлику.
Прихватање овог споразума била би национална катастрофа и паклена велеиздаја, сасвим сигурно највећа коју је Србија доживела у овом веку, а вероватно и уопште.
Последице ове издаје биле би безмало трагичне. “Косово” би ускоро признало пет чланица ЕУ које то до сада нису учиниле, након чега би оно експресно било примљено у NATO и Савет Европе. UN и UNESCO би били следећи. За неколико година, Албанија и “Косово” би се и званично спојили у јединствену албанску државу, која би имала даље територијалне аспирације према Србији, али и према другим државама Западног Балкана, што би неизбежно водило ка новим тензијама и сукобима. Без обзира на то шта би на папиру стајало везано за СПЦ, све наше цркве и манастири у покрајини би у року од једне деценије били преузети и албанизовани.
Вучић би у Бриселу, Паризу и Берлину добио третман сличан Зеленском. Добио би и потпуно одрешене руке да уради шта год пожели у Србији, од тога да бруталном силом сломи отпор копању литијума до тога да се на рачун будућих генерација задужи за додатних неколико десетина милијарди евра, од којих би се лавовски део прелио у приватне џепове преко уговора између државе и фирми блиских режиму.
С обзиром да би Вучић доказао да је спреман на све, САД и ЕУ би отпочели са њим разговоре о будућности БиХ, са циљем да се ревидира Дејтон и укину најзначајнији елементи аутономије Републике Српске. Тај процес би трајао годинама, за које време би се смењивали европски и амерички известиоци, канцелари и комесари, само би Вучић био константа. Са аспекта српских националних интереса, тај процес би се завршио исто као и косовски – велеиздајом.
Србија се у међувремену у реалности ни за педаљ не би померила ка Европи, нити на било који начин променила на боље – напротив, наставила би да назадује. Сви наредни избори били би још мање слободни од оних које смо имали до сада, и то уз одобравање посматрача из Европског парламента. Брнабићку би на месту премијера у једном тренутку заменили Мали или Весић, док се на то место не врати Вучић по истеку председничког мандата 2027. “Стручњаци”’ би као на рингишпилу улазили и излазили из влада, уз подршку страних компанија и домаћих тајкуна и хохштаплера, који се окупљају у ресторанима у “Београду на води” и по пријемима у амбасадама.
Источник: nova.rs
25. фебруар 2023.
