Интервју Марка Јакшића, Драгане Трифковић и Бошка Обрадовића за Евроазија дејли
Господине Јакшићу, који су разлози који су вас навели да упутите отворено писмо амбасадору Русије у Србији Александру Боцану-Харченку?
Марко Јакшић: Главни разлог је тај што смо имали жељу да руску владу упознамо са нашим ставом поводом предстојећих сепаратистичких избора у јужној српској покрајини. Како амбасадор није дао никаквог одговора на прво писмо, а на друго је одговорио негативно имајући у виду важност оваквих избора за српски народ, одлучили смо се на један овакав јаван и манифестан корак.
Такође је нејасан став руског амбасадора по питању судбине јужне српске покрајине, где у једном интервјуу државним медијима каже да је став руске владе Резолуција 1244 СБ УН, да би после тога наставио да њега изненађује став Запада што је против поделе Косова имајући у виду да су они већ једном цепали Југославију. На основу изреченог не може се у исто време бити и за КиМ у саставу Србије и за поделу Косова и Метохије (разграничење).
Да ли је оно наишло на реакцију од стране руске амбасаде?
Марко Јакшић: До сада није наишло ни на какву реакцију, међутим, ми нећемо стати на овоме док не рашчистимо ствари до краја и док не сазнамо шта је став руске власти и руске државе по питању Косова и Метохије.
Критичари вашег поступка замерају вам „недипломатски тон“, који само омета да разложне тезе изложене у писму стигну до свог адресата.
Марко Јакшић: Нама струка није дипломатија те стога понекад наше речи делују грубо јер погађају суштину проблема. Нарочито с тога што ни руској држави не може да буде прихватљиво тзв. разграничење у којем Вучић од албанске стране тражи 950 квадратних километара Косова и Метохије што је мање од 8% територије док би остали део ишао самопроглашеној републици Косово која је већ најавила улазак у НАТО пакт. Ово је суштина проблема и горка истина политичког става којег заступа власт у Београду.
Да ли сте, када сте упутили писмо, имали у виду негативну реакцију коју оно може да изазове?
Марко Јакшић: Нормално, али ми више немамо шта да изгубимо. Ако изгубимо своју отаџбину онда нам је најмање стало до било каквих реакција било Београда било руске амбасаде.
Фото: Марко Јакшић
Госпођо Трифковић, Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ недавно је упутио отворено писмо амбасадору РФ Александру Боцан-Харченку у којем се између осталог жали на то што ни он, као ни његов претходних нису нашли времена да се састану са представницима овог покрета. Шта су по вашем мишљењу главни разлози зашто руска дипломатска мисија у Србији одбија комуникацију са овим удружењем грађана?
Драгана Трифковић: Мислим да је главни разлог због чега руска дипломатија не жели да се састане са представницима Срба са Косова и Метохије из Народног покрета „Отаџбина“, то што су они део опозиционе коалиције „Савез за Србије“. За разлику од западних земаља, Русија контактира само са представницима власти једне земље, чак и у случајевима када им та власт није превише наклоњена. Стратешки гледано мислим да таква тактика не може да допринесе развоју дубљих односа са свим представницима друштва и да су западне земље у предности због тога што развијају контакте са свима. Када дође до промене власти западне земље већ имају основе за комуникацију са новим властима, док руска дипломатија треба да се потруди да успостави контакте са онима са којима до јуче није желела да разговара. Посебно је таква ситуација парадоксална у случају када је реч о про-руски настројеним организацијама које су у недостатку могућности да комуницирају и са Западом и са Русијом, приморане да разговарају само са једном страном. Оваквим односом их руска страна практично гура у загрљај Американцима.
Треба имати у виду да у таквим случајевима може да дође и до резигнираности због односа руске стране, што би још више отежало сарадњу у будућности.
Сматрате ли да овакво обраћање штетним по односе удружења косовских Срба са руском дипломатијом?
Драгана Трифковић: Не сматрам да је такво обраћање Срба са Косова и Метохији штетно. Они су увек имали искрен и јасан однос према Русији. До сада су се више пута обраћали председнику РФ отвореним писмима, а памтимо и случај када су покренули иницијативу за добијање руског држављанства. Срби са Косова и Метохије у Русији виде савезника за очување ове територије у саставу Србије и због тога не могу да схвате због чега се руска дипломатија тако односи према њима. Посебно ако имамо у виду да је то аутентично удружење које се бори за опстанак Срба на Косову и Метохији и да представници тог удружења нису никада деловали противуставно или супротно интересима Србије.
Фото: Драгана Трифкович
Господине Обрадовићу, у писму Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“, упућеном амбасадору РФ у Србији Александру Боцану-Харченку између осталог говори се да су „Двери“ по доласку новог шефа руске дипломатске мисије у Србију упутиле писмо у којем су затражиле пријем, али на њега нису добиле одговор. Како тумачите узроке ћутања руске амбасаде? Јесте ли у међувремену добили званични одговор? Да ли одбијање контаката са руководством ваше странке од стране руске дипломатске мисије утиче на ваш став према руско-српској сарадњи?
Бошко Обрадовић: Одговор још увек нисмо добили, али га очекујемо јер је нови амбасадор од скора ту. Он је наш стари знанац јер смо се са њим видели у Москви после повратка са Крима где смо били прва политичка делегација из Србије. Наш став о Русији је позитиван без обзира на пролазне односе двеју власти. Верујемо да руска страна не може бити без информација да Вучић преговара о предаји дела територије, а да иза тога по узору на његовог блиског пријатеља који га је увео у свет западних обавештајних служби Мила Ђукановића планира и укидање РС и улазак у НАТО.
Фото: Бошко Обрадовић
11. Октобар 2019.
