Пише: Данијела Петковић, докторад међународних односа, магистар уметности, глумица
Дакле, доста је било фолирања и глорификовања некога или нешто што нема никаквог основа за било коју врсту коментарисања јавног морала и транспарентности. Хајде да причамо мало о глумцима који су огрезли о непотизам, али о томе ћуте док на сав глас критикују актуелну политику и баве се политиком! Одмах на почетку да се оградим, да нисам „ни лук јела, ни лук мирисала“ ни од власти, а ни од опозиције.
Дакле, зашто драге колеге који сте на плати у народним позориштима не говорите о колегама који су на социјали и који немају прилику да закуцају на врата управе и добију прилику и могућност за рад? Како то да баш ви који сте сада глас потлачених имате прилику да радите у позориштима и запошљавате децу, унуке и како објашњавате да је народно позориште познато као Институт за мајку и дете? И не само Народно позориште већ и још нека позоришта где раде и где су на плати, маме, бивши или садаашњи мужеви, деца, итд…Или је можда мама неки одборник, а наследник који се буни против оваквог система грицка орахе у том истом позоришу и полако гради каријеру мислећи да смо и ми остали веверице и ништа не знамо! Како објашњавате ви, драге колеге, који имате неколико представа месечно и редовно вам лежу парице за ту зајебанцију, да никада нисте поменули у критици власти и актуелне политике да не постоји јавни конкурс за пријем нових чланова (нпр глумаца, а то се односи и на остале професије)? Шта ви мислите како се осећа глумац када види да је бунтовна ћерка неке одборнице потписала уговор и примељена у ансанбл, или жена или син или унук? Једно је свима вама, који једете наш хлеб и узимате из наших уста заједничко, а то је да вам је упало нешто у око, па то нисте приметили, или можда је била гласна музика или микрофонија па нисте чули, али вам је још више заједничко да се сви ви буните и тражите неку нову политику.
Е, добро. Знате ли ви шта је политика? Знате ли ви шта је државана управа,а да то није шалтер? Знате ли ви шта су међународни односи?
Сви знамо какав је посао глумца и слободно могу рећи наш посао, јер се ја још увек малим прстом држим за ту професију. То је посао где се зезаш и зарадиш, лак новац, као што је говорио Лане Гутовић, а ја овим путем то парафразирам. Да ли ви знате како је радити у пекари, на каси, месец дана, годину дана, сваког дана, годинама..? А, да ли знате како је када глумац ради тај посао јер му тата и деда или мама нису запослени у позоришту и не могу му обезбедити радно место где ће се појавити два пута по сат и по месечно и добити плату, а у међувремену ће гледати филмове и увече звиждати. Не, не знате. Зашто никада у вашим обраћањима нисте поменули угрожену групу ваших колега? Зашто се не борите за њих, за све колеге? За кога се ви уопште борите??? Ја ћу вам рећи. Борите се да задржите ваше позиције. Зашто се не изборите да бар једном годишње буду отворени конкурси за све глумце, баш све, како би управа могла да их види, процени, поразговара, чује нешто ново, прихвати неки нови пројекат, текст? Да ли постоји јавни конкурс за пријем нових чланова у ансамбл? Да ли то постоји? Не! И вас боле уши за то!
Драге колеге глумци читала сам и читам сваку критику данашњег стања у кулутри и слажем се и подржавам такве критике, али једну ситницу сте свих ових деценија заборавили, а то је да сит гладноме не верује! Реците некада нешто о овом позоришном непотизму или имате амнезију након виолине и играња кола после представе? Будите поштени до краја. Ах, да. Тешко. Јер пожељније је рећи, хеј, види, он је директор, а његова жена је, шта, гле чуда, такође директор позоришта, од тога, види она ради код нас у позоришту, а њена мама, гле, и она ради код нас, па и њен тата ради код нас, о каква случајност и прст судбине! Авај!
Трећа ствар, ви појма немате шта је политика и шта је држава и то не кажем само ја већ и вама сада „омиљени“ Љубиша Ристић – „Глумци не треба да се баве политиком, јер немају појма шта је политика“. Без обзира што никада нисам радила са њим, нити ми је дао прилику, а могао је, дакле немам ниједан разлог да га хвалим у том смислу, могу рећи да једино он од свих уметника зна шта је политика. Изволите браћо глумци, загрејте столицу, упишите факултет, ако је већ овај наш универзитет задњица од Шангајске листе, упишите у иностранству и образујте се! Учите шта је државна управа, шта су међународни односи и полако на праксу, да видите мало како то изгледа уживо и шта је то држава. А држава је и нешто још више од тога што не пише у књигама, а сигурно не постоји ни у позоришту.
Апсолутно мислим да је кулутра у овој земљи задња рупа на свирали, али унесите мало поштења и достојанства. И истине ради, сви знамо да овај посао не раде искључиво најбољи и најталентованији међу нама, неки бољи и дан данас перу судове у ресторану. А ви ћутите! Срам вас било!
15. декабрь 2024.
