Пише: Данијела Петковић, председник одбора за културу Центра за геостратешке студије
Жена може бити мајка, али и не мора, може бити директор или директорка али и не мора, може бити домаћица али не мора и може зависити од оца, партнера, мужа али и не мора. Никада! Какве су судбине жена у друштву које је васпитало жене као слабији пол и ко је у односу слаб? Дакле, да се ни би овај текст свео на причу о феминизму или неком женском бунту, рећи ћемо да се насиље спречава још у породици, а насилник лечи, уколико је могуће, а углавном није.
Шта значи бити лепо васпитан? Можда би требало о овој теми да пишу стручњаци, психијатри, али ја могу писати као жена. Да ли је ово друштво васпитавало жене да ћуте и трпе разне облике насиља од стране мужа, брата и других мушкараца у широј и ужој породици или их је учило да у сваком односу постоје границе пристојности иако, како кажу мушке главе „ја сам те направио“ или женске „ја сам те родила“. Да се разумемо, насиље може ићи и од мајке и женских фигура, само што је мало вероватно да једна жена може тако физички повредити другу жену, док дете да, може. Али, задржаћемо се на насиљу од стране мушкараца, с тим што морам рећи да је мушкарац неко ко поштује и штити жену, а ове ћемо назвати и звати насилницима, благо речено. Дакле, колика и каква је веза насилника и полиције, насилника и доктора, насилника и других насилника у разним професијама мушког пола? Велика. Наручито ако говоримо о мањим местима, односно о свим општинама, градовима и селима. Тај пакт је далеко сложенији, јачи и неправеднији да ћемо то клупко тешко размотати у овом тексту, а како видимо тешко га размотавају и државни органи.
Дакле, жене се убијају у овом савременом друштву јер нису послушне, јер су заволеле другог, јер желе поштовање, јер не желе више да зависе од динара мужа, јер су осетиле снагу, да могу саме даље. Ово наравно нису разлози за насиље јер ништа не може бити разлог за песницу у браду. Разлози су психички поремећаји мушких особа који се не либе да ударе и мајке. Ко је ту крив? Друштво, јер је васпитало покорну жену, жена је је пристала да служи и буде лична чистачица мужа или баш та жена која на време није схватила и спознала да је снага у њој самој, и да није срамота бити сам и без деце ако си заштићена и имаш поштовање, да није срамота радити јер ти новац даје слободу да не трпиш потенцијалног насилника и да мир нема цену, а да се цена неких срећних породица види на бандери на умрлици. Неким женама и девојчицама нико није рекао да су оне јунаци њихових живота, да принц из бајке не постоји и да су управљачи њихових живота у њиховим и само њиховим рукама, да је могуће купити карту у једном смеру у било којем тренутку и да најгоре што могу урадити је да остану у односу са насилником и тако васпитавају дете или, још горе ћерку.
Фото: Насиље над женама (asp.edu.rs)
Али како нико не може бити излечен ако сам не потражи помоћ, тако и ове жене не можемо ухватити за руку и спасити уколико оне не осећају да је снага у њима. Циљ овог текста је да скрене пажњу да одређени полицајци штите насилнике, што смо имали прилике да чујемо у исповестима жртава насиља, да жене имају погрешна уверења и да је најгоре одрастати са таквим родитељима јер се на крају насилник окрене и против детета, наручито ако је дете здраво и свесно ситуације, осећа снагу у себи и потенцијал да се бори, а поготово ако је то дете женско. Е, тада је насилник спреман на све, па и да лажно пријави дете полицији, јер побогу, она има своје мишљење и не слуша или још горе и најодвратније што један насилнички мозак може смислити „она ме малтретира“.
Да на крају скренемо пажњу да су већином насилници људи које је васпитавала улица, необразовани, бучни, хвалисавци, „спортисти“ са широким леђима који обарају руке, воле оружје и изузетно су љубазни према свима, док само њихове мајке, жене и ћерке знају ко су они заправо.
Овде нисмо обрадили психичко насиље, као такозване „непристојне понуде“ које су честе приликом конкурисања за било који посао или само сексулано узнемиравње на послу. Овде смо хтели да говоримо о батинама и страху једне жене. Хтели смо да дамо наду женама и да подсетимо да је живот и мир важнији од било какве традиције, наметнутих очекиваења па и религиозних правила, али и неких изјава јутјуб попова. Муж се слуша, а насилник се пријави полицији! И ако Вам кажу „па шта ти је, није те убио?“, то није крај.
Снага је у женама, ма колико година имале, и никада није касно за нови почетак! Срећно!
Извор: Центар за геостратепке студије
Насловна фотографија: 25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama (krugzdravlja.rs)
31. август 2024.