Пишет: Павел Еремич
Умерена десница у данашњим условима представља политичку опцију која тежи да састави у кохерентну, и модерну целину политику која се дефинише као компромис између конзервативних и либералних идеја, са нагласком на национално-демократске теме. Политичке партије које се идентификују као грађанска десница полазе од идеје помирења грађанске и националне политике, капитализма и бриге о појединцу, прошлости и садашњости, политичке реалности и утопије. Због постојања тренда продубљивања подела међу народом, и све веће поларизације политичке сцене која води странке ка крајњој левој и крајњој десној тачки политичког спектра(у којој се ове две опције и срећу), умерена десница има све тежи задатак – да буде глас разума у таквој ситуацији Међутим, јачање грађанске деснице има капацитет да буде кључни фактор промена у Србији. Основни принципи које умерена десница поштује при приступу решавању проблема са којима се држава и друштво сусрећу су принципи државотворности и озбиљности.
Ставови и позиционирање у унутрашњој политици
Грађанска десница, као пре свега демократска снага, која представља пристојне грађане залаже се за реализацију политичких циљева на цивилизован начин, кроз институције Републике Србије, које би требале да служе грађанима и омогуће остваривање слободне воље народа. Оно што је карактеристично за умерену десницу у Србији је залагање за територијалну целовитост Србије, реформу привредног система са акцентом на развој домаће привреде чији је потенцијал огроман, ширење политичке културе, као и једнакост свих грађана Србије. Ова политичка опција се сусреће са великим потешкоћама јер трпи нападе са обе стране политичког спектра.
Крајња левица је оптужује за шовинизам и тровање народа национализмом, по већ утврђеном рецепту крајње левих једнопартијских режима који су се трудили да затру било какав плурализам у политици, док са друге стране трпи критике екстремне деснице да заправо и није десна опција зато што се не залаже за решавање проблема на радикалан (сигурно би се могло рећи и радикалски) начин. Константна примитивизација политике која је присутна у Србији од стране ове две струје довела је до тога да је екстремизам постао друштвена стварност, док је залагање за компромис окарактерисано као неприхватљиво. Један од кључних задатака грађанске деснице у Србији мора да буде враћање културе политичког дијалога, као и промоција озбиљности и бриге о националним интересима приликом креирања политика. Модерна десница у Србији отворена је за сарадњу са свим политичким субјектима који раде у правцу обнове демократије у њеном пуном капацитету у Србији. Сабирање свих грађанских снага на једно место, ради промене власти и система данас је круцијална мисија модерне деснице, која као мост између националне и грађанске Србије мора да ради на помирењу и сарадњи ове две Србије.
По питању Косова и Метохије умерена десница је опредељена ка неприхватању илегалне једностране сецесије тзв. Косова и залагању за неконфликтно решавање сукоба. Као једна од централних мисли истиче се потреба за одбраном система међународног права, као и резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Полазећи од политичке реалности, умерена десница се залаже за озбиљан приступ овом проблему, који не би за циљ имао ширење популизма и продавање јефтиних демагошких трикова народу у циљу придобијања његовог поверења на изборима, као што је то до сада био случај. Постоји чврст став да сваки грађанин Србије има право на заштиту од стране његове државе и због тога ова групација, прихватајући политичку реалност, која гласи да одметнута привремена приштинска администрација терорише српски народ на КиМ, тражи модалитете који ће заштити Србе у тренутним околностима. Српска грађанска десница снажно одбија да се повинује захтевима оних који желе да своју такозвану државност темеље на терористичким акцијама ОВК.
Спољна политика и однос према региону
Да бисмо дефинисали однос умерене деснице према спољнополитичким питањима, неопходно је да ово питање разложимо макар на два дела: однос према Западу(ЕУ и САД) и Русији, и однос према балканским земљама. На овај начин се предлаже позиционирање Србије на светском тј. макронивоу и регионалном тј. микронивоу у спољној политици. Грађанска десница износи став да Србија у спољнополитичким односима мора да се руководи једино српским интересом, и да у било ком смислу не треба бити заљубљен ни у Европу, ни у Русију. Србија је суверена земља, и нико нема право да је гледа као испоставу, или колонију, било да је то нека западна држава или Русија. Мудром дипломатском политиком, и прављењем озбиљних стратегија Србија може да избегне да буде у потчињеном положају, и уместо тога искористи своју позицију као спојнице истока и запада управо као своју компаративну предност у односу на остале државе. Оно што је најважније у наступу према великим силама у ставовима умерене деснице је наступ са достојанством, што у пракси значи следеће:
1) Приступање Европској унији би био природан потез, с обзиром на позицију Србије и економске, законске, образовне и многе друге бенефите које бисмо добили тим потезом, међутим ЕУ мора да нас третира као равноправну чланицу и да испоштује наш територијални интегритет како бисмо могли да имамо добру сарадњу.
2) Србија треба да негује добре односе са Русијом, као и са сваком другом великом силом, међутим било какве тенденције искориштавања Србије ради постизања циљева руске државе на штету Србије морају бити сасечене у корену. Србија и Русија имају квалитетне култруно – историјске везе, међутим то не значи да Руси знају боље од Срба шта је Србији потребно, нити да је сарадња са ЕУ нарушавање односа са Русијом. Суверенитет Србије је на првом месту, ни ЕУ, ни Русија не смеју да се мешају у наша унутрашња питања. Велике силе треба гледају на Србију као на пожељног и поштованог партнера у међудржавним односима.
Приступ грађанске деснице према државама у комшилуку усмерен је у правцу чувања мира на Балкану, и позиционирања Србије као најзначајнијег фактора стабилности у региону. Србија мора озбиљно да приступи очувању Дејтонског и Кумановског споразума, јер је она њихов главни гарант. Неопходно је да се свим дипломатским средствима старамо да Срби у региону уживају сва права која су им правно загарантована, било да се ради о Србима у БиХ, Црној Гори, Хрватској или у било којој другој држави. Србима не сме да се понови прогон са њихових огњишта, нити институционализовано насиље од стране неке од суседних држава, које још увек није искорењено. Очување културне баштине српског народа на простору бивше Југославије је такође један од циљева грађанске деснице. Умерена десница жели мир и просперитет за све Србе изван граница Србије, а први корак према томе могло би да веће буде економско повезивање Срба. Србија, као држава са најдужом дипломатском историјом у региону, мора узети у обзир историјско искуство 19. и 20. века, односно велике дипломатске подухвате које је Србија успела да реализује, и да поврати свој стари сјај у међународним односима.
Будућност грађанске деснице у Србији
Грађанској десници у наредном периоду следи јако тешка борба, у којој без обзира на извесне идеолошке разлике мора доћи до сарадње између грађанске деснице, центра, и грађанске левице. У Србији су угрожени обичан човек, демократија и државни интереси, и у томе име мора доћи до превазилажења идеолошких разлика све док заједнички све грађанске снаге у Србији не успоставе систем који ће обезбедити фер и демократске изборе. Након тога ће грађанска десница моћи самостално да пружи грађанима најквалитетнији програм за уређење свих сфера друштвено-политичког живота. Умерена десница мора да преузме на себе историјску мисију враћања културе у српски политички живот и да свој максимум идеји помирења Срба. Катастрофална политика тренутних владајућих структура довела је Србију на ивицу колапса, али умерена десница има прилику да вођењем одговорне политике, као и енергичном опозиционом делатношћу потуче садашњу власт на свим нивоима, и самим тим пружи Србији будућност какву заслужује. Коначно, не постоји боља дефиниција мисије и визије грађанске деснице, као и цивилизацијских вредности које су уткане у њу, од речи велике Исидоре Секулић: “Тај национализам треба да је и по суштини, и по облику чиста, висока култура. Култура у најбољем смислу речи. Морал, хуманизам, етика, честитост. Ваљаност, и честитост, и првокласност. Не само српска, него човечанска.
Источник: Центр геостратегических исследований
21. август 2024.
