Гузенбауер јуче, данас, сутра
Пише: Миланко Шеклер Гузенбауер је прихватио да буде саветник првог правника владе Србије задужен за реформе и промоцију Србије у свету. Заиста, ко може боље промовисати Србију у свету од Алфреда Гузенбауера! Тешко да ико то може боље од њега. Па шта прво помислите када чујете Алфред Гузенбауер него Србија. Јер шта бисмо ми да нас је господин Гузенбауер одбио. Па ко би се уопште сетио у свету да Србија постоји. Нико! А можда ни тај Нико не би могао да се сети шта је то и где је Србија. А Ви што мислите да би неко други можда могао то боље, ви ћутите, молим Вас! Шта сте мислили под тим други? Ма немојте више са тим безвезним предлозима. Да не мислите можда да би неки Србин то могао боље од Гузенбауера! Па он човек једини зна ко су Срби и шта је Србија! Познаје нас ко злу пару! За Гузенбауера смо ми Срби, они што су некада мислили да је Косово и Метохија део Србије, а он нам то годинама неуспешно објашњавао, док одједном неки наши српски нови “стари” политичари нису захваљујући њему највише (изгледа да су код њега тајно узимали додатне часове или сеансе или нешто треће…) прогледали и коначно схватили да су били у тешкој заблуди преко дугих 15 година и да је свет у ствари обојен најлепшим “дугиним бојама”, а не заверама светских моћника против голоруког српског народа и нејачи! И какве то везе има сада, кад су прогледали, и колико је на том путу отварања њихових очију људи морало да страда! Они су увидели грешке, они су се посули пепелом, њима су сви опростили што су их тукли.
02
јан
Српско пропуштање шансеПише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Криза у међународним односима узрокована променом односа снага светских сила отворила је теме које су суштински важне за Србију и њен опстанак. Након распада СССР, САД су преузеле улогу водеће светске силе, која је мир и заштиту људских права, односно живота, узела као изговор за рат и убијање. Завршена је вишедеценијска хегемонија Америке, коју је свет платио агресијом, ратовима, хуманитарним бомбардовањима, медијским манипулацијама, криминализацијом друштва, фалсификовањем историје, пројектовањем нових нација и невиним жртвама. Сада смо на почетку историјске епохе у којој ће доћи до великих промена. Економска и политичка моћ су прешле са запада на исток и та чињеница ће условити промену досадашњег устројства.
02
јан
Драгана Трифковић у немачким медијимаТекст Мануела Оксенрајтера, главног уредника немачког месечника Zuerst и сарадника ЦГС о заједничкој посети Косову и Метохији и раду Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије.
02
јан
Округли сто: Перспективе развоја Руско-српских односаДиректор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић, учестовала је у раду округлог стола „Перспективе развоја Руско-српских односа, одржаног 6. јуна 2014. у Москви. Округли сто је организовала српско-руска омладина уз подршку Државне Думе. На округлом столу су говорили Њ.Е. амбасадор Србије у Москви, г. Славенко Терзић, професор Јелена Пономарјова, г. Сергеј Бабурин и др. Директор Центра за геостратешке студије, Драгана Трифковић, говорила је на тему економске сарадње Србије са Русијом. Изнела је следеће ставове: Сматрам да су европске интеграције погубне за српску економију, посебно за српску пољопривреду, и да Србија треба у будућности да се стратешки оријентише на руско тржиште. Неопходно је да што пре вратимо царине на увоз производа из ЕУ, због тога што бесцарински режим са ЕУ негативно утиче на домаћу привреду. ЕУ издваја велика средства из буџета за подршку и помоћ пољопривреди, док је Србија додатно смањила и онако премала издвајања сељацима. У таквим условима српски производи не могу да буду конкурентни на домаћем тржишту. Србија као земља са великим пољопривредним потенцијалом се нашла у позицији да увози пољопривредне производе из ЕУ, САД, Кине, Јужне Америке и др. земаља а да приноси српских сељака труле. Додатна отежавајућа околност су турски произвођачи који су се због ремећења односа са Русијом, преусмерили и на наше тржиште. Њихови производи су такође јефтинији од домаћих због подршке коју добијају од своје државе. Ако томе додамо и монополске услове нашег тржишта и увозничке лобије, схватићемо да српски пољопривредници немају никакву шансу у датим околностима.
02
јан
Турска стратешка енигмаПише: Милош Здравковић Спољна и безбедоносна политика Турске представља сталну и променљиву једначину са више непознатих како за њене творце, тако и за земље које се ова политика непосредно тиче. То је последица њеног географског положаја на раскрсници три континента, па је тако Турска хтела-нехтела део сопствених и туђих комплексних стратешких игара. Општа је процена да постоји пет главних светских кризних жаришта: Европа, Русија, Блиски исток (од Леванта до Ирана), Сахарска Африка и Кина. Свака је криза другачија, свака је у различитој фази развоја, али једна је ствар заједничка. Потенцијално, свака за себе подобна је да генерише глобалну кризу. Оне не морају да се споје у једну кризу да би представљале опасност, јер свако од ових пет подручја је у центру геополитичких разматрања човечанства. Међутим, ако ова кризна жаришта буду дошла у интеракцију, судбина светског мира и човечанства уопште, биће доведена у опасност.
02
јан
Србија сузама не верује, посебно својимПоводом филма РТ о бомбардовању Србије вреди поставити питање како је могуће да се српским страдањем више баве Руси него Срби. Позната руска ТВ станица Русија данас (Russia Today – RT) снима документарни филм о бомбардовању Србије (1). Планирано је да он буде приказан уочи петнаестогодишњице НАТО агресије на Србију, односно тадашњу Југославију. У најави за филм стоји: „Предвече 24. марта 1999. године НАТО војска је започела ваздушне нападе на неколико већих градова у Југославији. Бомбардовање је трајало три месеца. Као резултат тога – на стотине мртвих и рањених, осакаћено хиљаде судбина. Многе тај кошмар и даље прогања“. Петнаест година касније репортери RT, Српкиња и Американка, постављају питање: „Зашто?“ Елена Милинчић и Аниса Нај говоре о томе колику цену НАТО операције су платили људи и шта се крило иза медијског напада на режим Слободана Милошевића, као и о томе како је рат представљен у Америци, а како је виђен у Србији. Важно је напоменути да је РТ најгледанија страна телевизија у Америци и да је после BBC најгледанија у Лондону.
01
јан
Избор без избора – дан послеПише: Миланко Шеклер
„Из нових фресака стара туга веје, Није све пропало, кад пропало све је“ Рајко Петров Ного (завршне речи, изговорене поводом примања награде „Одзиви Филипу Вишњићу“, у Марићевића јарузи, на Сретење, 2004.године) „Када се робу да прилика да бира, он никада не бира слободу, јер унапред зна да она није за њега и да може бити строго кажњен због својих жеља и сна о слободи. Роб зато бира само наду у бољи живот. И као роб, бираће народ у Србији, само своју наду да преживи и живи. Превладаће и победиће основни животни инстикти.“
01
јан
Балканска језичка проблематикаПише: Владимир Милетић Каква је разлика између српског, хрватског, босанског и црногорског језика? Пре двадесетак година грађани Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине и Црне Горе, говорили су истим језиком. Данас свака нација има сопствени језик, али се и даље међусобно споразумевају на било којем од та четири језика.
03
мај
Kosovo: Between the Present and the FutureWritten by Dragana Trifkovic After decades of imposing democracy on the rest of the world, America has become the most hated nation. However, if someone has not been clear about how freedom looks by America’s criteria, they must visit the southern Serbian province of Kosovo and Metohija. Not only are the monuments and the churches fenced off, so are the people. For the Serbs who live in ethnic enclaves in this region, „freedom“ is limited to a few kilometers in diameter. Start typing to see posts you are looking for.
|