Међународни округли сто на тему угрожавања слободе говора у Европи и генерално на Западу, одржан је у он-лајн формату. Овај догађај је организован уз подршку Департамента за мултилатералну сарадњу сталне делегације Руске Федерације при канцеларији УН у Женеви. На округлом столу се говорило о прогону независних новинара и активиста.
У Софији је 21. септембра одржана међународна конференција „Балкан – за мир, безбедност, сарадњу и партнерство“ у организацији Стратешког института за националне политике и идеје (СИНПИ), Форума за балкански транспорт и инфраструктуру (ФБТИ) и Националног удружење за међународне односе (НАИМО).
Претходних неколико дана имала сам част да поново посетим Чеченију на позив руководства ове републике, у саставу делегације руске СпецPress. Поред руских новинара и политиколога у делегацији су били и страни новинари из Србије, Француске, Холандије, САД, Велике Британије, Северне Кореје, Пакистана и др. земаља. Запад већ годинама води жестоку пропаганду против Чеченије, након неуспеха сепаратистичких и терористичких акција на Кавказу. Љубазни домаћини су позвали новинаре како би могли да стекну лично искуство о Чеченији и на основу објективних информација извештавају јавност о ситуацији у овој републици. Потрудићу се да српској јавности пренесем многобројне утиске који се тичу развоја Чеченије, али бих се у овом тексту фокусирала на посету легендарној формацији полицијског пука спецназ Кадирова (пун назив: Полк полиции специального назначения имени Героя России А. А. Кадырова). То је једна од најпознатијих формација по херојству чије све јединице функционишу у саставу Руске гарде (Росгвардии) Министарства унутрашњих послова Руске Федерације.
Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије
У петак увече када сам слетела из Грозног у Москву након посете Чеченији и упалила мобилни телефон, стигле су ми вести о томе да је у току државни удар. Док смо чекали на искрцавање људи су са неверицом почели да се питају о чему се ради. Руси, иначе увек суздржани у коментарима, почели су да причају о томе како очигледно ствари не функционишу како треба. Мишљења су била подељена. Неки су оптуживали Министарство одбране, а други Јевгенија Пригожина власника приватне војне компаније Вагнер. Када сам са аеродрома Домодедово стигла до центра Москве, већ је била поноћ. Ретки пролазници су коментарисали догађаје са чуђењем, а улицама је патролирала полиција. Мере безбедности су очигледно биле појачане.
У Дому друштвених организација у Москви, 15. јуна је одражан округли сто под називом: Утицај Америчког сектора, анализа и контрастратегија у међународном контексту. Округли сто је организовао Центар за геостратешке студије из Србије уз подршку Координационог савета некомерцијалних организација Русије.
Догађај су посетили бројни стручњаци, новинари и дипломате из Русије, а у раду округлог стола су учествовали стручњаци из Србије, Ауситрије, Француске, Немачке, Холандије и Украјине.
Драгана Трифковић је одржала говор на тему „Малигног америчког утицаја у Србији“. Она је говорила о догађајима након Другог светског рата, када је преко „титоизма“ дошло до продора англо-америчког утицаја на Балкану, са посебним освртом на распад Југославије и бомбардовање Србије од стране НАТО 1999. године.
Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије
На окупираној територији Косова и Метохије поново је дошло до ескалације сукоба, када су Срби са севера Косова и Метохије изашли да спрече преузимање четири општине у којима већински живе Срби. Ванредни локални избори у четири општине на северу Косова- Северној Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, одржани су 23. априла. Ови избори су били организовани од стране нелегалних сепаратистичких структура такозваног независног Косова. Преко 90% Срба који живе у овим општинама су бојкотовали изборе, а огранак Српске напредне странке на КиМ-Српска листа, није учествовала на изборима иако је раније вршила власт у овим општинама, према законима независног Косова.
Недавно је српска политичарка, политичка аналитичарка и новинарка, која активно сарађује са немачким и руским издањима и аналитичким центрима, Драгана Трифковић оштро реаговала на изјаву председника Србије.
Александар Вучић је рекао да, према његовом мишљењу, као резултат преговора са лидером сепаратистичког Косова, „Србија неће добити ништа“.
Драгана је огорчена самом чињеницом преговора, јер, како тврди, Вучић за њих није добио сагласност парламента и нема званично одобрена упутства за њихово вођење. Она је такође огорчена његовим ставом (или боље речено, одсуством става).
Драгана Трифковић за априлски број часописа Delovoy Grozny
На годишњицу почетка специјалне војне операције у Украјини, ЕУ је увела 10. пакет санкција Русији. ЕУ је новим мерама забранила извоз одређене робе у вредности већој од 11 милијарди евра како би „руску привреду лишила основних технологија и индустријских добара“.
Реч је о електроници, специјализованим возилима, деловима машина, резервним деловима за камионе и млазне моторе, посебно роби за грађевински сектор која може бити усмерена на руску војску, као што су антене или дизалице.
Поред тога ЕУ је проширила листу санкционисаних субјеката за додатних 87 појединаца и 34 ентитета. На новом списку су између осталог: Алфа-банка, Росбанка, Тинкофф банка, Национални фонд Руске Федерације и Руска национална компанија за реосигурање, као и председник и чланови Савета при Председнику Руске Федерације за развој грађанског друштва и људска права.
Напомена: Текст је објављен у фебруарском броју часописа Delovoy Grozny
Недавно одржани Светски економски форум у швајцарском граду Давосу, још једном је показао размере кризе у којој се западноцентрични свет нашао. Овај форум сваке године окупља лидере и стручњаке из целог света, а последњих деценија је био водећи догађај који је у великој мери утицао на светске трендове. Заправо креирао их је. Клаус Шваб, оснивач (1971. године) и директор Светског економског форума, један је од заговорника „Великог ресета“ и пројекта „Зеленог развоја“ који нису сасвим добро прихваћени у међународној јавности. Ови пројекти који су делом и предложени одговори на светску економску кризу, нарочито након избијања пандемије корона вируса, суштински не нуде решења на многобројне нагомилане проблеме са којима се свет суочава. Али у томе и јесте поента. Запад је остао без здравих идеја.
Пољска је једна од држава ЕУ која трпи велике последице због сукоба у Украјини. Од како је почела руска интервенција у Украјини крајем фебруара ове године, велики број Украјинаца се упутио у Пољску да тамо пронађе сигурност и побегне од рата. У почетку је већина грађана Пољске имала доста емпатије према украјинским избеглицама, али када је ситуација почела да оптерећује систем у овој држави, околности су се промениле.
Слична ситуација је и у другим европским државама чији грађани осећају несигурност због актуелне енергетске кризе која оптерећује читаву економију, а социјална помоћ за избеглице из Украјине ствара велике издатке који додатно притискају буџете.
