Tag Archives: Драгана Трифковић

У Москви је 11. марта  у Међународном мултимедијалном прес центру МИА-а „Русија данас“ одржана конференција за новинаре о оснивању Међународног народног трибунала за Украјину.

Интервју који је Драгана Трифковић дала eurasia.expert

Русија и Србија су договориле изградњу Центра за нуклеарне технологије. Власти Србије и Росатом потписали су документе о оснивању Центра за нуклеарне технологије у Републици Србији, саопштио је кабинет министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића. Какав је интерес српске стране за овај пројекат? А какве користи ће овај пројекат донети Србији?

Пројекат изградње Центра за нуклеарне технологије реализује се на основу међудржавног споразума који је потписан 2019. године за време посете председника Путина Србији. То је један у низу договора између Русије и Србије, који треба да буду реализовани. Њиме је планирана изградња Центра за нуклеарну медицину и објекти за изградњу радио фармацеутских лекова. За Србију је то веома важно јер верујем да ће употреба савремених технологија у медицини и руско искуство у тој области, допринети новом квалитету здравствених услуга. С тим у вези, Србија би могла да постане водећа земља на Балкану са научно-медицинским потенцијалом базираним на нуклеарним технологијама. Надам се да ће то бити само први корак и да ће Србија у будућности проширити ову сарадњу и на друге области као што је енергетика. У Србији је актуелна тема изградња нуклеарне електране, али око тога још нисмо заузели јасне позиције.

Драгана Трифковић за руски ИА РЕГНУМ

Војна операција демилитаризације и денацификације Украјине коју је покренула Руска Федерација са циљем спречавања геноцида над руским становништвом и приморавања на мир украјинског руководства, неопходан је корак ради успостављања мира. Након вишегодишњег инсистирања Русије на томе да се украјинска криза реши дипломатским и политичким путем, постало је очигледно да је то немогућа мисија.  Са руске стране уложено је много напора, али они су остали без резултата. Разлог томе је што Украјина није независна држава, а прекоокеанским супервизорима Украјине мир ни у једној опцији није прихватљиво решење. У америчком дискурсу је утемељена русфобна идеја Збигњева Бжежинског да руска слабост лежи у трајном одвајању Украјине од Русије. Управо с тим циљем је западна пропагандна и NGO машинерија била усмерена на поништавње заједничке прошлости Русије и Украјине и креирање конфликта између ове две државе. Систем корупције којим су поткупљивани чиновници у Украјини омогућио је да таква платформа постане државна политика. Тиме је и по хоризонтали и по вертикали успостављена контрола над државним апаратом Украјине и у великој мери над јавним мњењем.

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

„Русија је започела рат у Украјини“- вриште западни медији. Каква трула лаж. Рат у Украјини је почео 2014. године након организованог државног преврата, још једног у низу које су режирале САД.

Опијени лажним надама, несрећни Украјинци нису схватили да су само играчка у рукама силника из Вашингтона. Поред својих огромних ресурса и потенцијала, постали су просјаци пред вратима ЕУ, у коју нико и није намеравао да их прими.   

Тридесет година су западне силе кроз НВО и медије шириле анти-руску пропаганду у Украјини, желећи оно што је Бжежински сматрао нужним, да одвоје Украјину од Русије.

Интервју Драгане Трифковић, генералног директора Центра за геостратешке студије дат руском федералном информационом часопису https://persona-strany.ru/

Русија и Србија су договориле изградњу Центра за нуклеарне технологије. Власти Србије и Росатом потписали су документе о оснивању Центра за нуклеарне технологије у Републици Србији, саопштио је кабинет министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића. Какав је интерес српске стране за овај пројекат? А какве користи ће овај пројекат донети Србији?

Пројекат изградње Центра за нуклеарне технологије реализује се на основу међудржавног споразума који је потписан 2019. године за време посете председника Путина Србији. То је један у низу договора између Русије и Србије, који треба да буду реализовани. Њиме је планирана изградња Центра за нуклеарну медицину и објекти за изградњу радио фармацеутских лекова. За Србију је то веома важно јер верујем да ће употреба савремених технологија у медицини и руско искуство у тој области, допринети новом квалитету здравствених услуга. С тим у вези, Србија би могла да постане водећа земља на Балкану са научно-медицинским потенцијалом базираним на нуклеарним технологијама. Надам се да ће то бити само први корак и да ће Србија у будућности проширити ову сарадњу и на друге области као што је енергетика. У Србији је актуелна тема изградња нуклеарне електране, али око тога још нисмо заузели јасне позиције.

Интервју Драгане Трифковић из 2015. https://www.novorosinform.org/ Оксана Сазонова

У Доњецку се ове недеље одржао форум „Донбас: јуче, данас, сутра“, којем је присуствовало више десетина домаћих и страних политичара и политичких научника, укључујући и европске. Они су имали прилику да се упознају са ситуацијом у ДНР и граду, да изразе своје мишљење и предвиђања о будућности региона, као и да размене мишљења са колегама.

По повратку из Доњецка је један од учесника догађаја, директор Центра за геостратешке студије из Београда, познати српски аналитичар Драгана Трифковић поделила је своје утиске.

Информативно-политички часопис „Личност земље“ започео је нови пројекат – Дискусиони клуб „ПОЗИЦИЈА“, у којем ће његови учесници моћи да размене мишљења и изнесу своје ставове о најхитнијим питањима са којима се суочава међународна заједница.
Прва дискусија одржана је на тему: „Централна Азија и Русија. Проблеми, изгледи и наде„.

Пише: Драгана Трифковић

Политичка ситуација у Србији, као и генерално на Балкану је нестабилна, иако се то не представља увек на прави начин. Ипак очигледно је да се последњих година дешавају политичка превирања која су делимично условљена променама на међународној сцени, а са друге стране недовршеним политичким процесима који трају последњих деценија. Пре свега овде мислим на бивше југословенске републике које нису чланице ЕУ: Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину и Северну Македонију.