Милош Здравковић: Да ли ће Американци одређивати правила на тржишту енергетике у Србији?

Пише: Милош Здравковић

„Више је него очито да се приватни капитал настоји убацити у лукративни енергетски бизнис. Питање је под којим условима и како ће држава (не само Србија,већ цео регион) одредити правила игре. Ако ће се законске процедуре одвијати као што је државна администрација из раздобља после 2000. омогућила бескрупулозно богаћење углавном страних инвеститора у циљу увођења обновљивих извора енергије, лоше нам се пише“.

И док централне европске власти у Бриселу планирају прелазак на „зелену“ енергију, у Европи се распламсава енергетска криза. Због недостатка гаса, драматично су скочиле не само његове велепродајне цене, већ и цене електричне енергије. У неким земљама Европске уније подижу се цене комуналија за обичне грађане, а у другима смањују порезе како “зелени удар” не би шокирао обичне  људе.

Прочитај чланак

Милош Здравковић: Пут ка нуклеарној енергији

Пише: Милош Здравковић

У деценијама које следе несумњиво ће нафта, или тачније цена нафте имати кључно значење у енергетици. Будућност енергетике у том раздобљу биће тесно повезана са будућношћу цене нафте.

Прочитај чланак

Милош Здравковић: Зелену транзицију уместо инжењера воде аматери

Пише: Милош Здравковић

Стратегија Европске уније око климе далеко је суптилнија од онога како то на први поглед изгледа. Политичке игре око руског гаса оправдавају се бригом о клими, аматери лобирају за обновљиве изворе – против угља… То што се о зеленој транзицији не питају инжењери довешће до финансијског удара на потрошаче, не само грађане већ и привреду. Русија се томе одупире, не одустајући од угља, а одлуке Србије ће трасирати пут развоја наше државе.

Прочитај чланак

Гасоводи, политика и моћ

Пише: Милош Здравковић

Чињеница да је Русија богата, са већим и разноврснијим ресурсима енергије од било које друге државе на свету, сама по себи не одређује њену судбину, али засигурно има велике политичке последице. Пад глобалних цена нафте 1991. године је био један од најснажнијих покретача банкрота и колапса СССР-а, а наредни пад цена, 1998. године, је довео руску привреду на ивицу катастрофе. Логично, обезбеђење од таквих несрећа је један од централних безбедносних циљева сваког руског руководства.

Прочитај чланак