Рат за Африку

Пише: Милош Здравковић

За разлику од деведесетих година прошлог века, када је крај Хладног рата умањио интересе, посебно САД и Европе за Африку, 21. век означио је почетак нове трке за превласт у њој. Најпре је Јапан видео шансу на овом тржишту и почео да интензивира економске и трговинске везе с континентом. Али растући домаћи буџетски дефицит приморао је Јапан на повлачење. Партнерство Африке и Кине, које сеже до шездесетих година прошлог века, подстакнуто наглим економским узлетом Пекинга, добило је шансу. 

Прочитај чланак

Како је Америка истерала колонијалну Европу из Африке

Пише: Милош Здравковић

Племенити мотиви и идеали слободе и демократије локалног арапског становништва, те болесна жеља европске аристократије за пљачком, искоришћени су за геополитичке интересе САД-а који настоје да направе балканизацију Блиског истока на целом подручју од Марока до Афганистана све до руске и кинеске границе. То подручје јe теже ставити под своју контролу ради осигурања „Велике шаховске табле“ Евроазије, како се сликовито изразио амерички геостратег Збигњев Бжежински. На тај начин би могли да у окружење ставе Русију, Кину и било коју другу силу која би се евентуално уздизала као нпр. Јапан или Индија. И осим тога, наравно, нафта је економски, геополитички мотив за којим америчке политичке и индустријске елите жуде, јер нафта значи контролу и моћ над другима. Американцима је план успео половично, а многе државе Блиског истока потонуле су у трајну нестабилност.

Од када је почела либијска револуција, већина западних медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који угњетава сопствени народ.

Прочитај чланак

Како је нафта постала ресурс будућности?

Пише: Милош Здравковић

У времену када се све више говори о обновљивим изворима енергије, глобалном загревању, о томе како је ери фосилних горива дошао крај, желео сам да подсетим јавност на нафту, која је још увек енергент садашњости и будућности, због које се воде актуелни ратови али и они будући.
Први и други светски рат су били најстрашнији ратови у историјии људског рода у којем је погинуло више од 50 милиона људи. Прави и највећи добитник тих ужасних ратова биле су Сједињене Америчке Државе које су постале доминантна и најјача светска сила у историји људског рода. Њена индустрија и територија, целокупно становништво, ако изузмемо Перл Харбур, били су поштеђени ратних разарања. Политичким, војним и индустријским америчким елитама одмах по окончању рата постало је апсолутно јасно како је надзор и поседовање нафте одлучило два светска рата, те ће одлучити геополитичку судбину света у деценијама које су тек долазиле. Нафта је постала енергетски ресурс будућности.

Прочитај чланак

Парада у Пекингу, демонстрација нове моћи

Пише: Милош Здравковић

 

Уместо једног главног ривала (Русије) кога је прерано отписала, САД се сада суочавају са
настанком мултиполарног света. Кина свој статус највеће азијске силе то јасно демонстрира.

Импресивна војна парада у Пекингу, присуство и садејство најмногољуднијих земаља света, покретање Азијске инфраструктурне банке (БРИКС банке), стратешко партнерство са Руском Федерацијом – демонстрирају нескривене амбиције Кине да постане глобална сила. Униполарни свет, успостављен 1989. године урушавањем Совјетског Савеза, дефинитивно више није на мапи. Уместо једног главног ривала (Русије) кога је прерано отписала, САД се сада суочавају са настанком мултиполарног света. Кина свој статус највеће азијске силе то јасно демонстрира.

Прочитај чланак

Нови пут свиле

Пише: Милош Здравковић

 

Кинези су народ са најдужом историјом. Такође Кинези су људи који највише поштују историју и најдугорочније планирају. У свом освајању власти – обнови државе – Мао Цедунг користио је војну тактику изведену из древне Сун Тзу доктрине, која се појавила око 500. године пре нове ере. Конфучијанизам, који отприлике датира из истог времена, остао је у срцу Кинеза, упркос Маовим немилосрдним покушајима да га сузбије.

Прочитај чланак

Синергија Кине и Русије

Пише: Милош Здравковић

 

Две моћне нације, Кина – највећи светски увозник нафте и гаса, и Русија – највећи нето извозник енергије – имају добре разлоге за одржавање живих дипломатских односа. Као комшије, они допуњују једни другима стратешке недостатке. Русија има обиље природних ресурса, али се бори да диверсификује своју економију, нарочито извоз сировина и енергената, док Кина има јаку продуктивност у различитим секторима, али се ослања на увоз минерала, сировина и енергената.

Енергија стоји као главна веза између економија ове две земље. Поред, доказано перспективних нафтно-гасних аранжмана, Пекинг планира да изгради још нуклеарних електрана у земљи, уз помоћ руских стручњака. Са друге стране, Москва жели да ојача своју домаћу производњу обновљиве енергије уз подршку кинеских „зелених предузећа“. И што је најважније, Русија може да обезбеди довољно нафте и гаса за Кину.

Највећи бизнис у историји

Извршни директори из руског нафтног и гасног гиганта Газпрома и Кинеске националне петролејске корпорације ЦНПЦ (највећи светски енергетски дистрибутер) састали су се у Пекингу како би разговарали о напретку на изградњи гасовода.

Трасе ће водити од Сибира, а то Кини треба да обезбеди 38 милијарди кубних метара природног гаса годишње у наредних 30 година. Прва фаза изградње гасовода преко источне трасе већ је почела у мају 2015. Два енергетска гасна џина су ушла у преговоре да изграде гасовод и преко западне маршуте.

Прочитај чланак