10 дец
Геополитика и политика

Зашто Путин не интервенише у Украјини?

Пише: Милош Здравковић

Стара изрека каже да је лако бити генерал после битке, те да се најбоље види шта се негде дешава ако посматрате са стране… Такав је и случај са великим, глобалним гео-политичким конфронтацијама, као што је сукоб у Украјини. Говорити о томе ко је погрешио, веома је незахвално, јер се само кроз анализу последица може разумети и вредновати исправност или погрешност раније донетих одлука.

Тренутно у фокусу глобалних медија су сукоби на тлу Сирије, Украјине, Ирака, Авганистана и Либије. Наравно ту је и највећи геноцид у савременој историји, Саудијска интервенција у Јемену, али из разлога Западне зависности о феудални режим у Саудијској Арабији, тај сукоб, храбар отпор локалног становништва, није у медијском фокусу. Да ли је у питању избегличка криза, енергетска будућност света или поновно мешање карата моћи, позорност света највише привлаче два сукоба – украјински и сиријски. Размотрићемо овде различитост тих сукоба из руске перспективе.

Прочитај чланак

06 дец
Геополитика и политика

Како је Америка истерала колонијалну Европу из Африке

Пише: Милош Здравковић

Племенити мотиви и идеали слободе и демократије локалног арапског становништва, те болесна жеља европске аристократије за пљачком, искоришћени су за геополитичке интересе САД-а који настоје да направе балканизацију Блиског истока на целом подручју од Марока до Афганистана све до руске и кинеске границе. То подручје јe теже ставити под своју контролу ради осигурања „Велике шаховске табле“ Евроазије, како се сликовито изразио амерички геостратег Збигњев Бжежински. На тај начин би могли да у окружење ставе Русију, Кину и било коју другу силу која би се евентуално уздизала као нпр. Јапан или Индија. И осим тога, наравно, нафта је економски, геополитички мотив за којим америчке политичке и индустријске елите жуде, јер нафта значи контролу и моћ над другима. Американцима је план успео половично, а многе државе Блиског истока потонуле су у трајну нестабилност.

Од када је почела либијска револуција, већина западних медија Моамера ел Гадафија представљала је као злочинца и диктатора који угњетава сопствени народ.

Прочитај чланак

03 дец
Геополитика и политика

Драгана Трифковић: У Бриселу се усаглашавају детаљи договора о нормализацији односа Србије и независног Косова

Руски „Фонд Горчаков“ који блиско сарађује са Министарством иностраних послова Руске Федерације, организовао је 29. новембра у Москви конференцију под називом : „Безбедност и стабилност Западног Балкана: реално стање и перспективе“

 

 

Прочитај чланак

18 нов
Геополитика и политика

Косово, последњи чин

Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

 

Косово је најважнија српска национална тема али последњих деценија и један од највећих проблема са којим је Србија суочена. Са албанским сепаратизмом и тероризмом суочавала се и Титова Југославија али је успевала да га како-тако држи под контролом уз чињење великих уступака албанској страни. Проблеми су се усложнили када је почео распад Југославије и када су се западне силе умешале у постојеће конфликте.

Прочитај чланак

13 нов
Економија

Зашто најбогатији инклинирају нуклеарној енергији?

Пише: Милош Здравковић

 

У светлу потписивања споразума Србије и Русије о принципима руско-српске сарадње у области иновација и технолошког развоја у подручју примене нуклеарне енергије у мирне сврхе, желимо да подсетимо на значај енергетике и пре свега развоја нуклеарне енергије. Како је Србија периферни играч на овом пољу позабавићемо се Руском Федерацијом, природним ресурсима најбогатијом државом на планети.

Rezultat slika za сила сибири

Прочитај чланак

08 нов
Геополитика и политика

МИП Русије: Решење за Косово мора да добије одобрење СБ УН

Руски став поводом Косова остаје непромењен и ослања се на међународно-правне оквире, фиксиране у резолуцији СБ УН 1244. Тако је Одељење за информисање и штампу Министарства спољних послова Русије 6. новембра одговорило на молбу руске информационе агенције EADaily да прецизира став Русије у односу на идеју разграничења између Срба и косовских Албанаца.

Прочитај чланак

02 нов
Наука и друштво

Саборност руског друштва је залог будућности

У Москви је  1. новембра одржано заседање Сверуског народног сабора под називом  „25 година на путу отвореног дијалога и цивилизацијског развоја Русије“. Сабор је формиран пре 25 година под покровитељством Руске православне цркве и до сада се углавном одржавао у храму, међутим ове године је организован у Кремљовском дворцу.  

Пленарно заседање У Кремљу, отворио је Патријарх московски и све Русије Кирил а потом се скупу обратио председник Руске Федерације Владимир Путин.

Прочитај чланак

22 окт
Економија

Како је нафта постала ресурс будућности?

Пише: Милош Здравковић

У времену када се све више говори о обновљивим изворима енергије, глобалном загревању, о томе како је ери фосилних горива дошао крај, желео сам да подсетим јавност на нафту, која је још увек енергент садашњости и будућности, због које се воде актуелни ратови али и они будући.
Први и други светски рат су били најстрашнији ратови у историјии људског рода у којем је погинуло више од 50 милиона људи. Прави и највећи добитник тих ужасних ратова биле су Сједињене Америчке Државе које су постале доминантна и најјача светска сила у историји људског рода. Њена индустрија и територија, целокупно становништво, ако изузмемо Перл Харбур, били су поштеђени ратних разарања. Политичким, војним и индустријским америчким елитама одмах по окончању рата постало је апсолутно јасно како је надзор и поседовање нафте одлучило два светска рата, те ће одлучити геополитичку судбину света у деценијама које су тек долазиле. Нафта је постала енергетски ресурс будућности.

Прочитај чланак

15 окт
Економија

Модернизација Русије под санкцијама

Пише: Милош Здравковић

 

Руси су постали најбољи у коришћењу страних знања, јер је Русија произвела врло мало аутентичних технологија. Међутим, руски стручњаци су успели у стварању нових технологија, попут масивних ниско-трошковних система производње, комбинујући бројне иностране технологије. Руси су били сјајни по својим иновацијама у свемирској и војној индустрији, али су заостајали у аутомобилској, прехрамбреној, текстилној, фармацеутској, бродоградњи, као и у компјутерским и софтверским наукама. Данашњи океани и мора су незамисливи без руских бродова, модеран ваздушни, железнички и авиотранспорт се не може поимати без руских авиона, возова и аутомобила који су присутни на свим меридијанима. Модеран свет данас зна за „Јотафон“, „Касперски“,“Фармексперт“…

Резултат слика за россия

Прочитај чланак