04 јан
Геополитика и политика

Удар на Српску православну цркву у Црној Гори

Пише: Славиша Батко Милачић – аналитичар.

Ако Срби у Црној Гори мисле да се изборе за основна људска права и да поново постану незаобилазан политички фактор, неопходно је почети водити агресивнију политику. А то пре свега значи да морају почети да се боре само за своје интересе. Нажалост, политичко руководство Срба то данас не ради. Тако су Срби, прадоксално, дошли у ситуацију да немају ни своју националну партију (Нова српска демократија је постала дио Демократског Фронта). У овом тешком моменту, постоје идеални услови да се отвори српско питање у Црној Гори.

Прочитај чланак

01 дец
Одбрана и безбедност

Српско-руска војна сарадња

Пише: Славиша Милачић

 

После низа година неулагања у оружане снаге, Србија је почела озбиљније да улаже у обнову своје војске. Према подацима, Србија је од децембра 2016. године за набавку нових средстава ратне технике и модернизацију оружаних снага, укључујући ремонт и одржавање наоружања и војне опреме потрошила близу 830 милиона евра. То се може израчунати из завршних рачуна буџета за период 2016 – 2018. године и из Закона о буџету за ову годину. У буџету за текућу годину, само по класификацији 512 у војној одбрани, одобрено је рекордних око 182,6 милиона евра. Одлуком Владе од 7. октобра из буџетског вишка повећан је буџет за набавку наорузања на око 233,48 милиона евра. Кад се израчунају сви издаци, у овој години је предвиђено да се потроши 356,25 милиона евра. Након динамичког раста трошкова за модернизацију, у 2020. години, према предлогу буџета, предвиђено је да се потроши знатно мање новца у односу на ову годину, око 218,32 милиона евра.(1) Из свега наведеног је јасно да ће укупна средства за модернизацију прећи милијарду евра, што јасно говори да се српска војска озбиљно модернизује.

Прочитај чланак

14 сеп
Наука и друштво

Неустрашива браћа Милачић у борби за српство

Пише: Славиша Батко Милачић, историчар

Када су 1912. године почели ослободилачки ратови српског народа, Захарије и Тодора Милачић, испратили су у Први балкански рат петорицу синова. На крају шестогодишњег војевања, кући су се вратила тројица, са четири Крађорђеве звијезде и многобројним одликовањима, али их мајка није дочекала – зверски су је убили бугарски војници за вријеме Топличког устанка 1917. године. Сва браћа су се истакла јунаштвом, међутим, Ђорђе посебно.

Прочитај чланак

09 јул
Геополитика и политика

Албанско питање на Балкану

Пише: Славиша Батко Милачић

 

Од распада Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, aлбански фактор је међу главним актерима нестабилности на Балкану. У исто вријеме Албанци су главни геополитички партнер Сједињених Америчких Држава у региону. У складу са тим, пројекат Велике Албаније, који датира из 19. вијека и представља идеју о уједињењу свих Албанаца у једну државу је никад актуелнији. Наиме, Призренска лига је 1878. године тражила признавање националног идентитета Албанаца и аутономију Албаније у оквиру Османског царства. На скупу одржаном у Бајракли џамији у Призрену, тражена је аутономија од Османске империје која би територијално објединила све Албанце на Балкану. Од тог пројекта се није одустало до данашњег дана.

Прочитај чланак