Разговор са професором Дејаном Мировићем водио Вељко Зељковић

Након Косова и Црне Горе у фокусу америчке политике поново ће се наћи БиХ, односно Република Српска. Крајњи циљ нове дипломатске офанзиве Вашингтона биће смањење руског утицаја на Балкану, сматра професор на Правном факултету у Косовској Митровици Дејан Мировић, истичући да ће тај процес ићи “корак по корак”.

– Прво су уништили српски отпор на Косову и Метохији. Наметнули су Бриселски споразум, укинули српску полицију, правосуђе и цивилну заштиту и сада довршавају свој план у овој јужној српској покрајини. На ред је дошла и Црна Гора, а Република Српска ће након ње постати нова мета Вашингтона, јер су Срби ту најјачи. Претпостављам да ће покушати да додатно дерогирају надлежности институција Републике Српске. Због тога ће се и Милорад Додик наћи под једном баражном ватром и притисцима западних центара моћи. И то не зато што је он руски послушник, како га називају на западу, већ зато што је Додик један од највећих заговорника изворног Дејтонског споразума – истакао је Мировић у интервјуу за “Глас Српске”.

Прича о црногорском Закону о слободи вероисповести и хитроћа његовог усвајања има врло запетљану позадину.

Пише: Слободан Самарџић

О званичној монтенегринској политици према Србима и Српској цркви, а поводом тадашњег Нацрта закона о верским слободама, писао сам на овом блогу јуна месеца (вид. овде). Тада сам маргинално скренуо пажњу на млак и млитав став власти Србије тим поводом и илустровао га једном изјавом председника државе: „Нећу да улазим у прављење додатне зле крви и сукоба, на било који начин“. И заиста од тада, када је расправа у Црној Гори већ киптела и када је била укључена и Венецијанска комисија, до сада, када је правно насиље већ спроведено, званична Србија држала је главу у песку. Оно мало што је последњих дана реаговала, боље да то није ни чинила, због нове бруке коју је починила.

Пише: Славиша Батко Милачић – аналитичар.

Ако Срби у Црној Гори мисле да се изборе за основна људска права и да поново постану незаобилазан политички фактор, неопходно је почети водити агресивнију политику. А то пре свега значи да морају почети да се боре само за своје интересе. Нажалост, политичко руководство Срба то данас не ради. Тако су Срби, прадоксално, дошли у ситуацију да немају ни своју националну партију (Нова српска демократија је постала дио Демократског Фронта). У овом тешком моменту, постоје идеални услови да се отвори српско питање у Црној Гори.