Tag Archives: Украјина

У организацији Центра за међународну сарадњу и одрживи развој (CIRSD), у Београду је 30. јануара одржана дискусија под назовом „Зима нашег незадовољства“ у којој су учествовали председник CIRSD-а Вук Јеремић и професор Универзитета Колумбија, Џефри Сакс.

Пољска је једна од држава ЕУ која трпи велике последице због сукоба у Украјини. Од како је почела руска интервенција у Украјини крајем фебруара ове године, велики број Украјинаца се упутио у Пољску да тамо пронађе сигурност и побегне од рата. У почетку је већина грађана Пољске имала доста емпатије према украјинским избеглицама, али када је ситуација почела да оптерећује систем у овој држави, околности су се промениле.

Слична ситуација је и у другим европским државама чији грађани осећају несигурност због актуелне енергетске кризе која оптерећује читаву економију, а социјална помоћ за избеглице из Украјине ствара велике издатке који додатно притискају буџете.

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Украјина која наводно тежи демократији, поново је актуализовала праксу  прогона неистомишљеника и прављења спискова „непријатеља“. Режим Зеленског таргетира и прогони слободномислеће људе, по налогу САД и НАТО. Објективно разматрајући, то није ништа неуобичајно, ако узмемо у обзир чињеницу да је последњих деценија политичка врхушка САД -кроз НАТО – уводила демократију бомбама по многим деловима света. И поред тога, у Америци је много оних који се не слажу са таквом политиком и они су све гласнији.

Дана 14. јула, Украјина је објавила листу политичара, академика, активиста који „промовишу руску пропаганду“ — укључујући неколико истакнутих западних интелектуалаца и политичара. Републикански сенатор Ренд Пол, бивша демократска конгресменка Тулси Габард, војни и геополитички аналитичар Едвард Н. Лутвак, реалистички политиколог Џон Миршајмер и новинар Глен Гринвалд, чувени економиста Џефри Сакс, сви су били на листи.

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Напомена

На позив Комитета за међународну сарадњу Државне думе Руске Федерације, делегација иностраних новинара, представника друштвених организација и дипломатских мисија неколико држава, посетила је 9. августа притвор бр. 120 у месту Јеленовка, недалеко од  Доњецка.    

У саставу делегације били су представници из Сирије, Никарагве,  Италије, Србије, Француске, Северне Кореје, Немачке и других земаља, а међу делегатима била је и Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије.

Преносимо из часописа persona-strany.ru

Пише: М. М. Кучерјави, генерал-потпуковник, доктор политичких наука, државни саветник Руске Федерације 1. класе, од децембра 2017. до јануара 2019. – вицегубернатор Санкт Петербурга

Награде: Орден за војне заслуге и медаља „За војне заслуге“

Фото: Михаил Кучерјави

Руски свет је формирани глобални културни и цивилизацијски феномен који обједињује народе и територије на основу вековних традиција поштовања и очувања руске културе, владања руским језиком и препознавања сопствене припадности Русији.

Територија руског света почиње у Руској Федерацији и иде далеко иза њених граница, пружајући се не само на постсојетски простор, већ и на друге земаље света у којима живе милиони људи посвећених Русији.

Текст је објављен у штампаном издању часописа Персона страны

Тензије које су последњих година расле у међународним односима неминовно су водиле ка ескалацији, нарочито због тога што успостављање нормалног дијалога међу великим силама, није било могуће. Корумпираност међународног система условила је формирање паралелних светова који де-факто немају превише додирних тачака. Разлике су постале непомирљиве од питања тумачења међународног права, фалсификовања историје до економско-трговинских односа и схватања безбедности. Специјална операција денацификације и демилитаризације Украјине, коју је Русија започела у фебруару, ове разлике чини још већим. Запад не види опасност у екстремизацији Украјине, глорификацији нацизма и инсталирању америчких ракета на руским границама, већ се боји „руске инвазије“. С друге стране Русија већ годинама упозорава на то да ширење НАТО ка њеним границама, види као угрожавање сопствене националне безбедности. САД и европске земље увеле су Русији безобзирне санкције, истовремено кривећи Владимира Путина због недостатка основних животних намирница и енергената. Руска Федерација увела је нова правила у трговини са европским земљама. Последњих недеља слушамо претеће опомене о могућој употреби нуклеарног наоружања и са једне и са друге стране. Дакле свет се налази на ивици нуклеарног рата.

Пише: Дејан Мировић

Поводом трагичних догађаја у Украјини,у нашој јавности и на Западу се у русофобском контексту, прави вештачка аналогија између НАТО агресије на СРЈ 1999. и рата у Украјини, као и сецесије такозваног Косова и независности ДНР и ЛНР. Међутим,правне чињенице показују да то није тачно. Напротив, има места за потпуно другачије поређење. НАТО, водеће западне државе и такозвано Косово преко 20 год. не поштују Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, која је према међународном праву обавезна за све државе.

Вилијам Енгдал је консултант и предавач за стратешки ризик, дипломирао је политику на Универзитету Принстон и најпродаванији је аутор о нафти и геополитици, ексклузивно за онлајн магазин „ New Eastern Outlook“

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган познат је по клизавим односима са наводним савезницима, било да је то у питању НАТО или ЕУ. Међутим, чини се да је његова највећа перфидност сада усмерена против односа Турске са Путиновом Русијом. Током протекле две или више година у својим односима са Украјином, Јерменијом, Сиријом, Либијом и сада, недавно, у неуспешној револуцији у Казахстану, Ердоган је показао јасан образац не само опортунизма, већ и перфидности или издаје поверења, као код двоструког укрштања, у својим односима са Русијом упркос томе што је зависан од енергије и напредне одбрамбене опреме. Зашто, питање је.

Дана 26. октобра 2021. године одржана је дебата европских стручњака на тему која је сада прилично акутна за све нас: „Да ли је Украјина за ЕУ сада неконтролисани, агресивни сусед или пожељни партнер?“

На округлом столу „Отворена Европа“ своје мишљење о овом питању изнели су: Руслан Панкратов – шеф летонске политичке партије „Рицибас“, Алгирдас Палецкис – литвански политичар, дипломата, бивши градоначелник Виљнуса, белгијски политиколог, публициста, стручњак за међународне односе, бивши заменик градоначелника Лијежа, шеф Фондације Петар Велики – Валериј Двоиников, бивши посланик Бундестага Валдемар Хердт, генерални директор Центра за геостратешке студије Драгана Трифковић из Србије и кандидат за гувернера Калифорније Луис Маринели.

Пише: Драгана Трифковић. директор Центра за геостратешке студије

У Кијеву ће уочи Дана независности Украјине 24. августа, бити одржан скуп под називом Кримска платформа. Према речима председника Владимира Зеленског, циљ пројекта је повратак кримског полуострва у састав Украјине. Зеленски је пројекат представио прошле јесени на заседању УН. У фебруару је потписао декрет о мерама усмереним на „де окупацију“ Крима. У оквиру тог документа, такође је наложио влади да организује први састанак у оквиру самита. Како је украјински лидер објаснио, то је „међународна платформа за проналажење и даљу примену сета мера за де окупацију полуострва и заштиту права становника Крима“.