Грузија је постала предстража НАТО на Кавказу

Интервју Драгане Трифковић са министром одбране Јужне Осетије Валеријем Јахновцем за немачки Zuerst

Поштовани господине министре, молим Вас да нам на почетку кажете о сукобу који се догодио раних 90-тих година прошлог века на територији Јужне Осетије. Шта је био узрок сукоба, како је постигнут мировни споразум 1992. године?

Са распадом СССР (Савеза Совјетских Социјалистичких Република), у децембру 1991 године, свих 15 бивших совјетских република су постале независне државе. О статусу националне аутономије свака нова држава је одлучивала по сопственом нахођењу. Конкретно, на бази значајног слабљења централне власти, већ у децембру 1990., одлуком Парламента Грузије укинута је Аутономна Област Јужна Осетија. У Грузији су се појавиле фашистичке пароле као што су “Грузија-Грузинима”, “Осети напоље из Грузије” и те идеје су добиле ниво државне политике, коју је водило ново националистичко руководство.

Међутим, у основи сукоба нису били међунационални већ политички конфликти. Народ Јужне Осетије није желео да живи у Грузији, јер је предосетио да ће права и слободе читавог народа и сваког грађанина појединачно бити трајно смањивана. Касних 80-тих и 90-их година прошлог века политичке контровезе су ескалирале у отворени војни сукоб. У Јужној Осетији су грузијске казнене јединице спалиле више од 100 села, убијено је више од 1000 људи, на десетине хиљада становника су постали избеглице, успрокос чињеници да популација Јужне Осетије не прелази 70 000 становника. Из унутрашњости Грузије је протерано преко 100 000 грађана осетске националне мањине, што су извеле Грузијске власти са циљем да се реализује национално –државна идеја: Грузија –Грузијцима”.

Прочитај чланак

Јужна Осетија: шест година нереализоване „Олује“

Интервју Тимора Болохина са Драганом Трифковић за Глас Русије

Први Срби појавили су се на територији Јужне Осетије. Делегација јавних посленика и новинара из Србије и Републике Српске присуствовала је ових дана у Цхинвалу свечаним манифестацијама у част нове годишњице „петодневног рата“ који је био резултат агресије Тбилисија против Јужне Осетије.

Пошто је критична тачка пређена, крајем августа 2008. године Русија је признала независност Јужне Осетије и Абхазије. Кавкаске утиске и балканске паралеле у разговору са дописником Гласа Русије изнела је српска политичка аналитичарка Драгана Трифковић.

Прочитај чланак

Срби на прослави независности Републике Јужне Осетије

  • У Цхинвалу боравили потпредседник Покрета за Србију пуковник Љубинко Ђурковић, војно-политички коментатор „Политике” Мирослав Лазански и политички аналитичар Драгана Трифковић
  • Председник Јужне Осетије Леонид ТИБИЛОВ: Снаге које виде Стари свет као шаховску таблу за своју игру, не презају од грубог гажења суверенитета и мешања у унутрашње ствари суверених држава. А свргавање легалних власти и распиривање ратова постали су разрађено средство геополитичких манипулација

        СA руководством и народом Републике Јужне Осетије – на свечаностима којима је обележена годишњица „петодневног рата” од 8. 8. 2008. у којем су Русија и Јужна Осетија разбиле покушај САД и Сакашвилијевог режима да репризом „Олује” ликвидира Јужну Осетију као некад Српску Крајину, уз угледне госте из Русије, Абхазије, Придњестровља, Доњецке и Луганске Републике – први пут су били и гости из Србије и Републике Српске.

             Из Србије, наравно, није било државних званичника, јер се наше власти због „пријатеља” из НАТО-а нису усудиле да признају независност братског православног осетинског народа, али су образ Србије достојно бранили командант одбране Кошара, потпредседник Покрета за Србију и члан Председништва Свесрпског Народног фронта пуковник Љубинко Ђурковић, војно-политички коментатор ”Политике” Мирослав Лазански и политички аналитичар Драгана Трифковић, уз велику помоћ нашег брата, добровољца и аутора више књига о српским солободилачким ратовима 90-их Олега Валецког.

             Српски представници су учествовали у одавању поште погинулима у рату 2008, као и у централној комеморативној манифестацији одржаној испред парламента у Цхинвалу, главном граду Јужне Осетије, са почетком у 23.35 увече, тачно у време почетка грузијско-америчке агресије.

Прочитај чланак