Избори на Косову: нека се председник љути на себе

Пише: професор Слободан Самарџић

Чули смо чињенично тачан коментар председника Вучића: Српска листа поводом избора на Косову изложена је терору и прогону. И још: Албанци су нашли своје Србе које ће на сваки начин помоћи да преузму улогу Српске листе. И још много чега, кажемо, чињенично тачног.

Али, чињеница је и то да су људи са Српске листе све до одступања Харадинајеве владе били њени чланови и да би највероватније то и остали да није дошло до њеног распуштања. Чији су, пак, то Срби били. Ја бих рекао – и Вучећеви и Харадинајеви; први их је направио као Србе за специјалне потребе, а други их прихватио у истом својству. Било је то на основу договора који је исходио из Првог бриселског споразума (април, 2013).

Прочитај чланак

Комисија кризног континуитета и утопија чланства у ЕУ

Пише: професор Слободан Самарџић

Председник Комисије ЕУ Урсула фон Лејен предложила је Европском парламенту (ЕП) састав Колегијума Комисије. На први поглед, вест делује као да је госпођа фон Лејен то учинила у својству мандатара будуће „европске владе“, али ова влада има мало тога заједничког са владама у демократским системима, посебно по начину њеног формирања.

Прочитај чланак

Американци не треба да брину – са Вучићем је све у реду

Пише: професор Слободан Самарџић

 

У то су се уверили државни секретар Мајк Помпео, један заменик помоћника и један извршни потпредседник, домаћини Вучићеве ненајављене посете. Помпео га је примио, замислите, на маргинама седнице Савета безбедности УН о Блиском истоку. Колико је српска јавност обавештена, највише од стране самог председника Србије, није ту било ничега новог, сем чињенице да га је примио државни секретар, што је за Вучићеве директне контакте са америчким званичницима то био необично висок ниво.

Прочитај чланак

Немачко-немачка смицалица

Пише: професор Слободан Самарџић

Да ли је неко у Србији озбиљно анализирао тзв. Немачко-немачки споразум из 1972. године, о којем наши данашњи политичари на челу са Вучићем говоре са страхопоштовањем? Да ли се неко питао, зашто и из којих разлога је Србија у јесен 2007. године одбацила овај међудржавни уговор као модел за решавање питања Косова и Метохије?

Прочитај чланак

Опасне последице Макронове посете

Пише: професор Слободан Самарџић

Дводневна посета француског председника протекла је у гламуру и помпи. Била је то још једна режија „суверенових јаничара“ (израз Живојина Павловића, који се односио на Броза и његове посилне), режија која је сурову стварност преобразила у веселу слику. Од силног одушевљења оноликог света – политичара и њихових свита, новинара, бројних „случајних“ посетилаца Калемегдана – нико није обратио пажњу на то да је Е. Макрон Србију и тзв. Косово изричито насловио као „две државе“. У нашој широј јавности те речи треба да одиграју улогу анестетика у гласно најављеној операцији на отворном срцу Србије која треба да се обави у Паризу у септембру. То је оно срце које је неовлашћено и непозвано било понуђено „великом Макрону“ испред споменика захвалности Француској.

Прочитај чланак

Србија се мора извући из „западнобалканског“ логора

Пише: проф. Слободан Самарџић

 

Данас сви виде да не постоје никакве шансе да Србија једног дана постане чланица Европске уније, али актуелна власт једнако опстаје на том путу. Феномен је и шири и дубљи него што би то била оријентација саме владе, па је утолико и озбиљнији. Штавише, овде постоји и један апсурд. Ево већ седам година српску политику европских интеграција воде политичке снаге које су више од две деценије пре другог заузимања власти (2012) свој политички идентитет стицале на антиевропској оријентацији. Оне стога не могу бити никакви еврофундаменталисти, који би слепо заступали једну прилично пропалу политику. Проблем је, дакле, много сложенији.

Прочитај чланак

Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

 

На иницијативу „Центра за геостратешке студије“ уз подршку г. Бошка Обрадовића и „Српског покрета Двери“, захваљујући љубазности нашег домаћина чешког посланика г. Јаромира Кохличека у Европском парламенту је 28. новембра одржана конференција под називом „Косово и Метохија, европски случај насилне сецесије“. На конференцији је делегација из Србије у саставу: професор Слободан Самарџић- бивши министар за Косово и Метохију у Влади Србије, Драгана Трифковић- директор „Центра за геостратешке студије“ и председник Одбора за међународну сарадњу „Српског покрета Двери“ и Марија Јањушевић-народни посланик и члан Председништва „Српског покрета Двери“, имала прилике да поразговара са посланицима ЕУ о актуелној ситуацији на Косову и Метохији и да им изложи своје ставове о самој суштини конфликта као и да предложи решења. Велики допринос овом скупу дао је г. Жак Огар-бивши командант француских снага КФОР-а на Косову и Метохији, аутор књиге: „Европа је умрла у Приштини“.

Резултат слика за european parliament

Прочитај чланак

Србија заправо има једностраначку скупштину

Пише: професор Слободан Самарџић

 

Србија је добила закон о буџету за наредну годину који је позитивно оцењен од стране Фискалног савета. Закон је, формално гледано, добио подршку већине посланика у Скупштини и све то површински делује као најобичнија ствар. Оно што Србију у овој уобичајености разликује од свих земаља које имају плуралистички систем јесте сада већ чврсти обичај да се мањинској опозицији не дозвољава учешће у парламентарној расправи о законима. Све то јако подсећа на краткотрајно стање у новој Југославији после Другог светског рата када је опозицији била дата само улога немог доказа о формалном плурализму.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Прочитај чланак

У каквој су вези аутократија и политика предаје Косова и Метохије?

Пише: професор Слободан Самарџић

 

Два актуелна феномена политичког живота Србије у најужој су вези. Политика предаје јужне покрајине не би била могућа без аутократије, као што владајућа аутократија не би имала свој простор без политике предаје. Многи данас не виде да је данашња Србија двоструки губитник, а још мање да ће такав губитник остати још задуго.

Прочитај чланак

Крај владавине Меркелове

Пише: проф. Слободан Самарџић

 

Ангела Меркел дошла је на власт у Немачкој (2004) после два тешка економско-финансијска искушења – великог терета уједињења (око десет хиљада милијарди марака), који је превладан 2000. године, и великог терета промене валуте (2002) када је моћну марку заменио неизвестан евро. Њен први мандат прошао је у градњи тзв. стабилизационе културе, типично немачког изума какав се могао спровести само у тој земљи. На основу великог социјалног споразума – владе, синдиката и послодаваца – Немачка је ојачала своју индустријску производњу, самим тим и извоз у друге чланице ЕУ и изван, као да се припремала за велику финансијску кризу. Када је она ударила (2008), Немачка је била поштеђена великих потреса, да би за пар година преузела кормило европске антикризне политике. Њиме је управљала током друга два мандата Ангеле Меркел. Немачка је постала хегемона сила у ЕУ, значи и у остатку Европе без Русије, чија се доминација базирала на њеној унутрашњој стабилности и економској снази. Четврти мандат (2016-2020) Меркеловој се није посрећио; негде на његовој половини најавила је свој одлазак.

Rezultat slika za slobodan samardzic

Прочитај чланак