Геополитика и политика

Убиство Оливера Ивановића доказ да је политика Србије према КиМ поражена

Пише: Драгана Трифковић

Ове чињенице указују на то да је Бриселски споразум, који је Александар Вучић потписао са сепаратистима из Приштине 2013. године, негативно утицао на безбедност Срба на КиМ. Основни разлог је то што су према Бриселском договору угашене институције Србије на територији Косова и Метохије, па су тиме српска полиција и правосуђе интегрисани у косовски систем, који функционише по Уставу и законима такозване државе Косово. Ово је довело до тога да Србе на КиМ хапсе Албанци из полиције Косова и да им затим суде албански судови које је успоставила та лажна држава. Управо се то десило и у случају покојног Ивановића

Оливер Ивановић (1953-2018)

 

У Косовској Митровици је, испред просторија своје странке, убијен један од водећих српских политичара са Косова и Метохије. По званичним информацијама, он је убијен пуцњима у леђа када је убица испалио неколико метака из пиштоља са пригушивачем. То све указује на чињеницу да је убиство професионално изведено.

Подсетићу на чињеницу да је Оливер Ивановић пре тога дуго био у затвору, када је, по оптужби албанске стране да је умешан у ратне злочине, осуђен пред судом нелегалне државе Косово. Затим је читав поступак враћен на почетак, а Ивановић  пуштен у кућни притвор, а затим и да се брани са слободе. Ивановић је ухапшен уочи другог круга избора у Косовској Митровици, када је био фаворит за градоначелника.

Након пуштања Оливера Ивановића из затвора, у априлу 2017. њему је запаљен ауто, а осим тога често је примао претеће поруке. Неколико пута је изјавио да му је живот угрожен, а пре неколико дана је изјавио да се плаши атентата. Говорећи о томе да је безбедносна ситуација на Северу Косова крајње нестабилна, Оливер Ивановић је рекао: „Плашим се да у овој нестабилној ситуацији може страдати неко невин, а морам признати да се и сам плашим за своју безбедност.“ Нажалост, ова стрепња се обистинила на најгори могући начин.

Поред Оливера Ивановића и други угледни Срби са КиМ су указивали на то да је безбедносна ситуација критична, али је руководство Србије игнорисало овакве тврдње и износило у јавност супротне процене – да се безбедносна ситуација на Косову и Метохији побољшала. Председник Србије је то поновио и пре два дана на државној телевизији.

Индикативне су следеће чињенице: Само на северу Косова у периоду владавине СНС (од 2012. године) десио се велики број насиља. Према извештају Народног покрета „Отаџбина“, који чине Срби са Косова и Метохије, од 2012. је „запаљено више од стотину возила, убијено петоро Срба, извршено на десетине оружаних напада на политичке неистомишљенике садашње власти, а да ниједан виновник није откривен“. Такође они наводе чињеницу да у времену од 2002. до 2013. године на северу Косова није убијен ниједан Србин.

Ове чињенице указују на то да је Бриселски споразум, који је Александар Вучић потписао са сепаратистима из Приштине 2013. године, негативно утицао на безбедност Срба на КиМ. Основни разлог је то што су према Бриселском договору угашене институције Србије на територији Косова и Метохије, па су тиме српска полиција и правосуђе интегрисани у косовски систем, који функционише по Уставу и законима такозване државе Косово. Ово је довело до тога да Србе на КиМ хапсе Албанци из полиције Косова и да им затим суде албански судови које је успоставила та лажна држава. Управо се то десило и у случају покојног Ивановића.

Драгана Трифковић

Велики проблем за Србе са КиМ представља и такозвана „Српска листа“ – заједничка творевина Београда и Приштине, која је део косовске власти и која спроводи репресију над преосталим Србима. Управо је на тај проблем указивао и Оливер Ивановић, говорећи о томе да Срби на КиМ сада имају већи проблем са Србима, него са Албанцима.

У сваком случају, ова трагедија ће додатно дестабилизовати ситуацију на КиМ, и закомпликовати односе између Срба са КиМ с једне стране и српских власти у Београду и такозване „Српске листе“ с друге стране, као и узајамне односе свих Срба са Албанцима на КиМ.

Дијалог између Београда и Приштине, који се води у Бриселу, и који је већ резултирао несрећним Бриселским договором, обустављен је и делегација Србије се вратила из Брисела. Нажалост, из обраћања Александра Вучића на конференцији за новинаре, коју је сазвао због убиства Оливера Ивановића, могли смо да закључимо да ће дијалог бити настављен и да руководство Србије нема намеру да заустави крајње погрешан политички правац.

Бојим се да ће и ово убиство, као и многа друга убиства Срба на КиМ, остати неразјашњено. Према реакцијама јавности, може се уочити да постоје разне сумње – како оне да су Оливера Ивановића убили албански екстремисти, тако и да су га убили политички противници и да је то политички мотивисано убиство. Такође, постоје мишљења и да су стране службе умешане у овај случај.

Трагично убиство Оливера Ивановића је потврда да је политика Србије према КиМ поражена и да Бриселски разговори не могу да резултирају ничим позитивним за Србе. Друга потврда се односи на Запад и њихову демократизацију друштва, заштиту људских права, изградњу институција и сличне пароле којима нас обмањују, док се иза тога развија мржња, насиље, криминал и хаос.

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Наслов и опрема: Стање ствари

17. јануар 2018.

Руска народна линија

 

 
author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *