Јавна дипломатија, успостављање конструктивних односа са Русијом

Говор Драгане Трифковић на међународној конференцији Црноморске асоцијације за интернационалну сарадњу која је одржана 7. новембра у Ливадијском дворцу на Јалти

Пре свега желим да се захвалим руководству Крима, Црноморској асоцијацији за међународну сарадњу и посебно господину Мурадову на позиву да учествујем на овој конференцији.

Искористила бих прилику да похвалим традиционалну руску дипломатију која у данашњим условима показује изузетно умеће. Русија има водећу улогу у савременим међународним односима и глобалном систему, као сила која се залаже за успостављање конструктивних односа на бази узајамног уважавања.

Након успешне улоге на Блиском Истоку и све већег утицаја у Африци, руска дипломатија је постала незаобилазни фактор  у решавању конфликата мирним путем, широм света.

Крим као место од историјске важности је идеалан за одржавање међународних конференција на којима се разматрају теме које су важне за будућност целог света.

Са друге стране важно је да на Крим долазе међународни експери како би на прави начин схватили демократски процес поновног уједињења Крима са матичном државом.

Крим је данас део Русије и то нико не треба да доводи у питање.

Оно што је интересантно то је да се одређене силе које оспоравају повратак Крима у састав Русије, истовремено залажу за одвајање историјског дела Србије, Косова и Метохије. То је више него очигледан пример примене двојних стандарда, јер како је другачије могуће објаснити да је легитимно бомбардовањем подржати сепаратизам, а нелегитимно је да становници Крима на демократском референдуму одлуче да исправе адмнистративно решење из 1954. године?

Захвалила бих се руској дипломатији на указивању помоћи Србији по питању Косова и Метохије и на принципијалном ставу да проблем Косова може да се решава искључиво у складу са Резолуцијом СБ УН 1244. За Србију је косовско питање најважније државно и национално питање и његово решавање ће имате велики утицај на будућност нашег народа.

Један од разлога због ког сам се определила да се бавим јавном дипломатијом је управо питање Косова и могућност да учествовањем на међународним конференцијама широм света појасним шта је став српског народа по том питању.

Јавна дипломатија је поред ширења утицаја и промовисања одређених идеја, изузетно значајна за јачање међународних односа и сарадње у различитим областима.

Србија и Русија имају дубоке историјске, духовне и културне везе које је неопходно оплемењивати. Иако су српски и руски народ мењали називе држава, пролазили кроз тешке периоде и имали различите власти, никада нису изгубили ти међусобну блискост. Нико не може да има право да монополизује српско-руске односе или да их злоупотребљава.

Због тога је изузетно важно да јавна дипломатија има улогу у неговању и развијању српско-руских односа. Неопходно је да се ова сарадња осмишљено развија кроз стратешке пројекте који би се бавили науком, образовањем, разменом студената, културном и економском сарадњом.

Међудржавни пројекти често наилазе на бројне препреке у реализацији, док институције нису у стању да одговоре на све потребе. Због тога је потребно да се поред институција у реализацију пројеката укључе и невладине организације. Оне могу да буду корективни фактор у смислу вршења утицаја на институције али и да имају водећу улогу у реализацији неких пројеката.

Русија последњих година организује бројне конференције и форуме који окупљају државнике, међународне стручњаке, новинаре, политичаре, дипломате, економисте, бизнисмене и разне друге категорије. Уз своју вишевекторску спољну политику Русија постаје центар међународних дешавања и поставља нове стандарде у међународној комуникацији.

Овде је неопходно споменути Крим који је последњих пет година заузео важно место у руској спољнополитичкој стратегији. Јалтски економски форум сваке године окупља све већи број људи и привлачи пажњу светске јавности.

Технолошко напредовање је довело до промена у глобалној комуникацији. Интернет сада преузима преимућство над осталим медијима, а информације су данас лако доступне.

Поред јавне дипломатије, интернет и друштвене мреже јесу важан сегмент ширења утицаја. Обе ствари утичу на креирање јавног мњења

Креирање јавног мњења може да предупреди и спречи стварања конфликта у разним подручјима. Посебно је важно да се спречи креирање конфликта између Русије и Европе, као и ширење русофобије. На недавном обележавању почетка Другог светског рата у Пољској, нису позване две земље које су поднеле највеће жртве овог сукоба. Русија и Србија. Утицај на јавно мњење може да предупреди и покушаје прекрајања историје.

Србија има горко искуство из деведесетих година прошлог века, када нису постојали алтернативни извори информисања и ширења утицаја. Она се нашла у расцепу и претрпела је ненадокнадиву штету медијске сатанизације. Желела бих да се то више ни једној земљи никада не понови.

За Србију је важно да развија сарадњу са Кримом јер нас везују посебне везе из царског периода и посебне личности као што је Николај Краснов.  Николај Краснов је био градски архитекта Јалте а после Октобарске револуције је емигрирао у Београд. Постао је најзначајнији српски архитекста, а својим стваралаштвом је оставио неизбрисив траг у Београду и другим градовима Србије.

Овом приликом желим да позовем руководство Крима у име Српског покрета Двери, да посети Београд и Скупштину Србије чији ентеријер је радио Николај Краснов, како бисмо учврстили нашу сарадњу и договорили се око даљњих заједничких пројеката. Пред нама су велики задаци и пуно посла.

Хвала на пажњи.

10. Новембар 2019.