Јавно мњење у Немачкој постаје све критичније према Вашингтону

Разговор са Мануелом Оксенрајтером, немачким публицистом и главним уредником месечника Zuerst, о немачкој политици, односима Немачке и САД, економији и ставовима јавности у вези са антируским санкцијама као и разлозима украјинског конфликта.

Разговор водила Драгана Трифковић (ДТ)

ДТ: Пре неколико дана канцеларка Немачке Ангела Меркел и председник САД Барак Обама постигли су договор око антируских санкција. Да ли се то може сматрати усаглашавањем ставова или преузимањем обавеза од Вашингтона?

Сваки „договор“ између Вашингтона и Берлина на крају подразумева да САД изражавају своју вољу, а Немачка се покорава. Посебно када су у питању антируске санкције то постаје веома очигледно. Зато што Немачка заправо санкционише себе угрожавањем односа са једним од наших најважнијих природних партнера – Русијом. Ангелу Меркел не треба уопште да посматрамо као „независног лидера“ у том контексту. Наравно, она Немцима покушава да прода те договоре као „немачки интерес“. Али прави независни немачки канцелар, који би поступао у складу са немачким интересима, одбио захтеве САД.

ДТ: Поново чујемо критике америчких и европских званичника на рачун Русије и непоштовања Минског договора. Недавно смо заједно боравили у Донбасу и уверили смо се да украјинска војска не поштује мировни договор и да гађа цивилно становништво. Како коментаришете ове лажне оптужбе на рачун РФ – која при томе у том конфликту уопште не учествује?

Сећам се нашег путовања у Доњецк уз звуке експлозија. Рат је тамо присутан све време. Украјински председник Петро Порошенко изјавио је много пута до сада да жели да стекне пуну контролу над Донбасом, чак и Кримом. Свака акција Украјинске армије и терористичких „добровољачких“ јединица које подржава Кијев може бити извршена само уз дозволу и подршку Запада. Ако би Запад данас престао да даје подршку Кијеву, рат би престао сутра. Један од главних наратива политичке пропаганде Запада – и Кијева! – прича је о „руској инвазији на Донбас“. 

ДТ: Зашто Немачка као гарант мировног споразума не предузима ништа да услови Украјину да испуњава мировне обавезе? 

Улога Берлина у контексту Минска 2 је срамна. Немачка је пропустила шансу да покаже праву одговорност. На неки тужан начин ту има и ироније: немачки политичари воле да путују унаоколо и да држе предавања целом свету о „људским правима“. Али, када треба да траже од Кијева да испуни услове тог договора, ти политички глобтротери су тотално неуспешни. 

ДТ: Реците нам нешто о односу немачких привредника и немачког народа према антируским санкцијама. Да ли они подржавају званичну политику Немачке према Русији?

Даћу вам један пример: Франц Визе, посланик Браденбуршког парламента и члан странке Алтернатива за Немачку, рекао је да је антируска политика Меркелове до сада проузроковала 90 банкрота у Немачкој. То указује на то да су антируске санкције – на крају крајева – у ствари антинемачке санкције. Резултати анкете из 2014. године су такође врло јасни: само 38 процената испитаних су сматрали да су економске санкције добар начин да се натера Русија да промени свој став. 

ДТ: Како оцењујете садашњу политичку ситуацију у Немачкој? Да ли постоји права опозиција и нека алтернативна политичка сцена која би у будућности могла да има већег значаја?

Политичке партије у Бундестагу – осим неких левичарских странака – углавном се слажу око одлучујућих политичких питања. Сви они подржавају војне авантуре НАТО, подржавају политику ЕУ и сви се залажу за ултралибералну миграциону агенду, „мејнстрим“ ставове о сексуалним половима и пропаганду ЛГБТ. Нећете наћи неке битне разлике између тзв. конзервативаца (странка Ангеле Меркел, ЦДУ, се иначе сматра као конзервативна странка) и „напредњака“ као што су Зелени или Социјалдемократи. Али, можда постоји трачак наде са доласком евроскептика и суверениста као што је Алтернатива за Немачку. Имали су успеха на последњим регионалним изборима, а у источној Немачкој увек достижу око 10 процената. 

ДТ: Недавно је јавност сазнала за још једну аферу у којој је учествовала БНД. Постоје наводи да је БНД прислушкивала аустријске институције за ЦИА. Ви сте у једном вашем интервјуу за RT изјавили да је БНД само испостава ЦИА? Да ли ту има још нешто да се дода?

Нема ништа. Ни наше тајне службе не делују у националном интересу. Очигледно је да делују у интересу Великог брата у Вашингтону. Права „немачка“ тајна служба би побољшала своју контрашпијунажу против шпијунских напада НСА на немачку јавност, немачке политичаре и немачки бизнис.

ДТ: Какво је мишљење јавности у Немачкој о америчком утицају на немачку политику?

Нарочито посла скандала о НСА, јавно мњење у Немачкој постаје све више и више критично према Вашингтону. У западној Немачкој нам деценијама говоре да су Американци наши „пријатељи и партнери“. Али, чак и највећи љубитељи Америке схватају да се „пријатељи и партнери“ тако не понашају. Анкета истраживачког Центра Pew из 2014. године је показала да се позитивни имиџ Америке знатно покварио. Године 2009. је 64 посто Немаца имало позитивно мишљење о САД, а 2014. само њих 51 посто. Немачка је ушла у првих десет највећих критичара САД на списку истраживачког Центра Pew.

ДТ: Да ли ће САД успети да наметну Немачкој нове услове у вези са транснационалном трговином и „инвестиционим“ партнерством. Шта то Америка инвестира у Немачкој? Да ли економски интереси САД у ЕУ имају везе са конфликтом у Украјини?

Критичари ТТИП кажу да ће Немачка имати мању моћ контроле над квалитетом и садржајем робе – нарочито хране – и да би то негативно утицало на немачке фирме. ТТИП ће компромитовати европске владе, оно што им је остало од аутономије и ставиће их на милост и немилост мултинационалних корпорација. Механизам закона о заштити спорова инвеститора (The investor protection dispute settlement – ISDS) на трговинском тржишту ће дозволити компанијама да туже владе држава. Немачка је тренутно шесто највеће извозно тржиште за САД. Године 2010. извоз роба и услуга из САД у Немачку је достигао 73,5 милијарди долара. Вредност извоза немачке робе и услуга у САД те исте године износила  је 113,7 милијарди долара. Немачки извоз у САД је већи него извоз у Кину и Индију заједно. Али, говоримо о тржиштима ван западног света која се врло брзо развијају. Вашингтон ће наравно покушати да задржи Немачку – која је центар економске моћи у Европи – у својој сфери утицаја. А НАТО је наравно само инструмент такве политике. Што се тиче сукоба у Украјини, ми смо данас сведоци онога што је у ствари циљ Алијансе, како је то описао Хејстингс Исмеј, генерални секретар НАТО: „Да Русе држимо ван, Американце унутар, а Немце испод.“

Д.Т.: Господине Оксенрајтер, хвала вам на разговору.

Са енглеског посрбила: Светлана Максовић

22. јун 2015.

Стање Ствари