Геополитика и политика

Азербејџан брани своју територију, а Србија брани издају

Потписивање примирја између Јерменије и Азербејџана поводом Нагорно-Карабаха уз посредовање Руске Федерације показује пуну вредност међународног права којег се Азербејџан држао задњих 30 година. После три деценије Азербејџан је изашао на међународно признате границе које нико на свету не може да му оспори.

Вреди истаћи да је највећи део Азербејџанаца напустио Нагорно-Карабах и околину и да на том простору фактички нико од припадника тог народа није живео. Међутим, Азербејџанцима није падало на памет да кажу, као што то говори Александар Вучић, да из тог разлога треба да се одрекну међународно признатих територија. Азербејџан је чекао више од 30 година да се склопе коцкице и сазру међународне прилике да он оствари своје територијално право.

Зато је политичка глупост када слушамо председника Србије када каже да он не жели замрзнути конфликт јер ће доћи до рата као у Нагорно-Карбаху. Другим речима, председник хоће да каже да ми треба да се одрекнемо праисконског дела своје територије које по Резолуцији 1244 СБ и међународном праву нама припадају. Косово и Метохију нико не може да нам одуземе изузев ако га се сами не одрекнемо. За разлику од Србије Азербејџан нема криминалца, лопова и издајника на челу државе него има патриоту који брани суверенитет и територијални интегритет своје државе.

Бриселски споразум је класичан пример издаје Александра Вучића који је демонтирао институције српске државе у јужној српској покрајини и приморао српске судије да положе заклетву пред уставом самопроглашене републике Косово и ратним злочинцем Хашимом Тачијем. Само то, па је довољно да се председнику суди за кривично дело националне велеиздаје.

Пример Нагорно-Карабаха говори о још једној необичној политичкој ситуацији. Док је Јерменија била под руским кишобраном Азербејџан се није усуђивао да је нападне. Оног часа када је у Јерменији дошла проамеричка и прозападна влада изгубила је руску подршку и Азербејџан је остварио своје политичке циљеве. Помоћи од стране Запада није било. Егзодус Јермена у Нагорно-Карабаху опет су Руси спречили јер су њихове војне јединице као мировне снаге дошле да их заштите.

Ако Србија жели да сачува своју целовитост ово је довољно поучан пример јер данас у Савету безбедности Резолуцију 1244 брани Руска Федерација а не Вашингтонски споразум Александра Вучића. Он има право и може да се коцка са својим породичним имањем у Чипулићу код Бугојна у Босни и Херцеговини али не и са Косовом и Метохијом за које га ама баш ништа не везује да би он са њим трговао.

Све у свему, једино силазак са власти Александра Вучића и његове братије може да сачува Косово и Метохију у саставу Републике Србије. Ових осам година његове владавине карактерише перманентна изадаја српских државних и националних интереса у јужној српској покрајини.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ претпоставља да ће председник Србије макар из пристојности да посети свог блиског пријатеља Хашима Тачија у притворској јединици у Хагу. Ако је са њим могао безбројено пута да се састаје на тајним локацијама у Паризу, Риму, Бриселу, Њујорку сигурно је да може да допре и до Хага.   

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

14. Новембар 2020. 

 

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

ЦЕНТАР ЗА ГЕОСТРАТЕШКЕ СТУДИЈЕ је невладино и непрофитно удружење, основано у Београду на оснивачкој скупштини одржаној дана 28.02.2014., у складу са одредбама чл.11. и 12. Закона о удружењима (»Службени лист РС«, бр.51/09). на неодређено време, ради остваривања циљева у области научног истраживање геостратешких односа и израде стратешких докумената, анализа и истраживања. Удружење развија и подржава пројекте и активности које су усмерене ка државним и националним интересима Србије, има својство правног лица и уписано је у регистар у складу са Законом. Мисија Центра за геостратешке студије гласи: „Градимо будућност, јер Србија то заслужује: Вредности које заступамо утврђене су кроз нашу историју, културу и традицију. Ми се држимо тога да без прошлости нема ни будућности. Из тог разлога да бисмо градили будућност морамо да знамо нашу прошлост и да негујемо нашу традицију. Праве вредности су увек утемељене, а будућност се без тог темеља не може градити у добром смеру. У времену преломних геополитичких промена, од кључне важности је да направимо мудар избор и донесемо правилне одлуке. По страни треба оставити све наметнуте и искривљене идеје и вештачке нагоне. Чврсто верујемо у то да Србија има довољно квалитета и потенцијала да без обзира на претње и ограничења, сама определи своју будућност. Ми смо посвећени српском становишту и праву да сами одлучујемо о својој будућности, при том имајући у виду чињеницу да је историјски гледано било много изазова, претњи и опасности које смо савладали “. Визија: Центар за геостратешке студије тежи томе да постане једна од водећих светских организација у домену геополитике. Такође, жели да се позиционира као домаћи бренд. Настојаћемо да заинтересујемо јавност у Србији за међународне теме и окупимо све оне који су заинтересовани за заштиту државних и националних интереса, јачање суверенитета, очување териотријалног интегритета, очување традиционалних вредности, јачање институција и владавине права. Деловаћемо у правцу проналажења истомишљеника, како у домаћој тако и у светској јавности. Усресредићемо се на регионалну сарадњу и повезивање сродних НВО организација, како на регионалном тако и на међународном нивоу. Покренућемо пројекте на међународном нивоу за подршку репозиционирања Србије и очувања територијалног интегритета. У сарадњи са медијским кућама реализоваћемо пројекте који су усресређени на ове циљеве. Организоваћемо едукацију заинтересоване јавности кроз конференције, округле столове и семинаре. Настојаћемо да пронађемо модел за развој организације који би омогућио и финасирање активности Центра. Изградимо будућност заједно: Уколико сте заинтересовани да сарађујете са нама, или да помогнете рад Центра за геостратешке студије, молимо вас да нас контактирате путем електронске поште: center@geostrategy.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *