Азербејџан брани своју територију, а Србија брани издају

Потписивање примирја између Јерменије и Азербејџана поводом Нагорно-Карабаха уз посредовање Руске Федерације показује пуну вредност међународног права којег се Азербејџан држао задњих 30 година. После три деценије Азербејџан је изашао на међународно признате границе које нико на свету не може да му оспори.

Вреди истаћи да је највећи део Азербејџанаца напустио Нагорно-Карабах и околину и да на том простору фактички нико од припадника тог народа није живео. Међутим, Азербејџанцима није падало на памет да кажу, као што то говори Александар Вучић, да из тог разлога треба да се одрекну међународно признатих територија. Азербејџан је чекао више од 30 година да се склопе коцкице и сазру међународне прилике да он оствари своје територијално право.

Зато је политичка глупост када слушамо председника Србије када каже да он не жели замрзнути конфликт јер ће доћи до рата као у Нагорно-Карбаху. Другим речима, председник хоће да каже да ми треба да се одрекнемо праисконског дела своје територије које по Резолуцији 1244 СБ и међународном праву нама припадају. Косово и Метохију нико не може да нам одуземе изузев ако га се сами не одрекнемо. За разлику од Србије Азербејџан нема криминалца, лопова и издајника на челу државе него има патриоту који брани суверенитет и територијални интегритет своје државе.

Бриселски споразум је класичан пример издаје Александра Вучића који је демонтирао институције српске државе у јужној српској покрајини и приморао српске судије да положе заклетву пред уставом самопроглашене републике Косово и ратним злочинцем Хашимом Тачијем. Само то, па је довољно да се председнику суди за кривично дело националне велеиздаје.

Пример Нагорно-Карабаха говори о још једној необичној политичкој ситуацији. Док је Јерменија била под руским кишобраном Азербејџан се није усуђивао да је нападне. Оног часа када је у Јерменији дошла проамеричка и прозападна влада изгубила је руску подршку и Азербејџан је остварио своје политичке циљеве. Помоћи од стране Запада није било. Егзодус Јермена у Нагорно-Карабаху опет су Руси спречили јер су њихове војне јединице као мировне снаге дошле да их заштите.

Ако Србија жели да сачува своју целовитост ово је довољно поучан пример јер данас у Савету безбедности Резолуцију 1244 брани Руска Федерација а не Вашингтонски споразум Александра Вучића. Он има право и може да се коцка са својим породичним имањем у Чипулићу код Бугојна у Босни и Херцеговини али не и са Косовом и Метохијом за које га ама баш ништа не везује да би он са њим трговао.

Све у свему, једино силазак са власти Александра Вучића и његове братије може да сачува Косово и Метохију у саставу Републике Србије. Ових осам година његове владавине карактерише перманентна изадаја српских државних и националних интереса у јужној српској покрајини.

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ претпоставља да ће председник Србије макар из пристојности да посети свог блиског пријатеља Хашима Тачија у притворској јединици у Хагу. Ако је са њим могао безбројено пута да се састаје на тајним локацијама у Паризу, Риму, Бриселу, Њујорку сигурно је да може да допре и до Хага.   

Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

14. Новембар 2020.