Пише: Игор Пшеничников
Вашингтон, кроз руке званичног Београда, покушава да одузме Русији њен блокирајући удео у највећој српској нафтној и гасној компанији на Балкану НИС. Истовремено, председник Србије Александар Вучић не само да не показује вољу да се супротстави одузимању руске имовине. Он заправо игра са Американцима, претварајући се да нема другог избора.
Учинак у влади
Председник Србије Александар Вучић прави јефтину представу обарања руку и цепања одеће због наводно безнадежног положаја Србије поводом захтева Вашингтона да Русији одузме блокирајући удео у највећој српској нафтној и гасној компанији НИС (Нафтна индустрија Србије).
Вучић је на последњој седници Владе рекао да ће од 25. до 27. јануара затражити телефонски разговор са председником Русије Владимиром Путином у вези са потврдом информација да Вашингтон уводи санкције НИС-у због чињенице да је већински акционар ове компаније руски “Гаспром њефт “.
Руска компанија Гаспром њефт поседује више од 56 одсто српског НИС-а, који је једна од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија на Балкану. Бави се истраживањем и производњом нафте и гаса, продајом нафтних деривата, производњом и продајом електричне енергије.
НИС поседује и петрохемијски производни погон. Главни производни погони налазе се у Србији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Румунији и Мађарској. У 2023. порески и други доприноси НИС-а буџету Србије износили су приближно 2,28 милијарди долара.
Ставиће Путина пред свршен чин
Седницу Владе Србије на којој је учествовао председник Вучић локална опозиција назвала је „карикатуралном“. Јер прави мотиви перипетија око НИС-а су крајње јасни. У суштини, Вучић води информативне припреме за то да ће од Русије бити одузет контролни пакет акција НИС-а. Подтекст Вучићевог говора је да Србија нема куда.
САД ће увести санкције – не неке опште или финансијске, већ свеобухватне санкције нашој компанији НИС. То неће бити санкције компанијама у руском власништву или онима које финансирају руске банке. То ће бити директне санкције НИС-у. То нас ставља у изузетно тежак положај, јер ћемо после неког времена имати проблема не само са снабдевањем нафтом, већ и са рафинеријом нафте, са петрохемијом, са суштинским опстанком привреде,
– објаснио је Вучић.
Председник Србије је, наравно, против конфискације руске имовине.
Сматрам да Русима не треба одузимати имовину. Морамо преговарати са Русијом. Апсолутно последња опција би морала да буде непријатељско преузимање, иако знам да је више од половине владе за ову опцију. То је могуће само ако постане јасно да не можемо преживети,
– навео је даље Вучић.
Другим речима, Вучић је најавио развој догађаја управо у овом правцу: акције компаније НИС биће одузете Русији. Истина, Вучић је обећао да ће Русија добити обештећење за губитак ове имовине. Како-ускоро ће се одлучити. Али апсолутно је јасно да ће Москва бити суочена са дилемом: да пристане или на предложену цену за откуп акција (а још је нејасно коју ће цену Србија предложити), или на бесплатну конфискацију, пошто ће Вучић извршити налог Вашингтона свеједно.
Чини се да Вучић током предстојећег разговора са Путином неће говорити о томе како да се заједно са Русијом одупре америчким санкцијама, али ће „са сузама у очима” обавестити руског председника да „Србија нема другог избора” него да одузме акције НИС-а од Русије.
Осврћући се на рокове које је Вашингтон поставио Београду, председник Србије је рекао:
Добићемо 30 дана да проценимо наше опције и предузмемо кораке, а за 60 дана морамо да завршимо цео процес. Званична одлука биће објављена до 15. јануара. Морамо све да завршимо до 15. марта.
Све ће припасти Американцима
Занимљиво је да ли ће Вучић обавестити Путина да САД намеравају да преузму компанију НИС као своју када руске акције компаније буду национализоване? Управо о овом даљем развоју догађаја пише српска штампа опозициона Вучићу.
Председник Српског народног слободарског покрета др Мирослав Паровић у интервјуу порталу СРБИН-инфо открио је суштину сукоба око НИС-а. Према његовим речима, Вашингтон планира да пребаци све енергетске компаније у источноевропском региону између Балтика и Јадрана под контролу америчких инвестиционих фондова. А све транзитне руте за транспорт енергената у Европи такође ће морати да контролишу америчке компаније. Према речима Мирослава Паровића, то је план америчке „дубоке државе”, а „Вучић је мали играч” у овој игри.
Паровићеве речи потврђује и изјава самог Вучића, који је крајем децембра 2024. године, у интервјуу немачком листу Ханделсблат, изјавио да:
…најкасније за годину дана, Северни ток ће бити у власништву америчког инвеститора и гас ће тећи гасоводом из Русије у Европу. Запамтите моје речи. Годину дана до покретања Северног тока!
Односно, Вучићу су познати планови извесног америчког „инвеститора“ да купи Северни ток и преко њега шаље руски гас у Немачку до краја 2025. године.
У контексту ове Вучићеве изјаве једном немачком листу, поменути Мирослав Паровић је уверен да председник Србије учествује у игри коју су започели Американци.
По свему судећи, сам Вучић је тражио санкције НИС-у. Све што каже је потпуно нелогично. Нема логике да САД намеравају да уведу санкције НИС-у, где је већински акционар Гаспром њефт, подружница Гаспрома. Истовремено, САД не уводе санкције Гаспрому. Компанија у власништву Гаспрома је под санкцијама, али њен власник није. Ово нема смисла. Дакле, ово је очигледно координирана игра,
– рекао је Паровић.
Само изговор
Овде се искључиво ради о стварању изговора да се покрене питање промене структуре акцијског капитала НИС-а. Просто речено, да национализују ову највећу и најпрофитабилнију нафтну и гасну компанију на Балкану, каквом ју је направила руска компанија Гаспром њефт, и истерају Русију са балканског енергетског тржишта.
Истовремено, Паровић Вучићев „наступ о безнађу Србије” повезује са чињеницом да је „Зеленски истовремено најавио да Украјина неће обновити уговор са Гаспромом о транзиту гаса преко њене територије”. Односно, Американци намеравају да присвоје украјински гаснотранспортни систем, како би диктирали услове за пумпање руског гаса кроз Украјину.
Очигледно је реч о некаквом договору који издајничка влада Србије склапа са Американцима. Све су то делови једног плана – да амерички капитал купи Северни ток, да Американци купе гасовод кроз Украјину, да они купе гасовод кроз Србију и да Американци купе НИС,
— рекао је Паровић.
Појављује се потпуно јасан план чија је суштина апсолутна контрола САД над дистрибуцијом енергетских ресурса у Европи и ускраћивање Русији, која има те ресурсе, било какве могућности да утиче на европско енергетско тржиште.
Преузевши у посед целокупну инфраструктуру за транспорт нафте, гаса и струје у Европи, Американци ће добити и апсолутну политичку контролу над Старим светом. А кључна тачка у том погледу је контрола над Источном Европом, која је транзитна територија између Русије као снабдевача енергентима и целог континента као потрошача енергије.
Једноставна ситуација
Треба узети у обзир да је питање одузимања од Русије њене имовине у компанији НИС један од инструмената притиска који нови председник САД Трамп може да употреби током евентуалних преговора са Русијом у вези са сукобом у Украјини, о неопходности коју понавља скоро сваки дан.
Овде је, међу овим инструментима притиска на Русију, укључена и Вучићева изјава да ће Северни ток променити власника. Ко је рекао да се о овој Трамповој „понуди“ не може цењкати током вероватних преговора Вашингтона и Москве на тему Украјине?
Трамп је већ најавио многе такве инструменте притиска на Москву. То је и претња пучем у Венецуели. То је уједно и интензивирање војне психозе у скандинавским земљама, које „сваког дана“ чекају руску „оружану инвазију“ на њихову територију, а заправо се Вашингтон спрема да се баци на Русију. Ово је такође претња за напад на нуклеарну електрану Акују у Турској, која је пред пуштањем у рад и која припада Русији. Ово је такође претња да се заузме руска поморска база у сиријском Тартусу.
Укратко, ако председник Србије Вучић пристане на заплену имовине од Русије, он ће једноставно играти заједно са Вашингтоном у притиску на Москву да се сукоб у Украјини оконча под америчким, а не руским условима.
Отворено питање
Званични Београд је одавно пао под власт САД. Вучић каже да је Србија наводно преслаба да се одупре САД. Али има много примера како се чак и слабије земље деценијама нису повиновале САД.
Остаје питање: да ли су обични Срби – за разлику од њихове владе – спремни да играју заједно са Американцима против Руса? Да ли су Срби спремни да преузму мали део тешког бремена који Руси носе у борби против сатанистичког Запада?
Наравно, питање је и шта је Москва способна да уради да обични Срби немају разлога да кажу да их је Русија поново напустила, као што је то урадила крајем 1990-их, када Москва ништа није учинила да спречи НАТО бомбе да падају на Београд и у друге српске градове. Чекамо телефонски разговор Путина и Вучића.
Извор: Вашингтон всё решил: У России отберут активы в крупнейшей нефтегазовой компании
Превод са руског: Центар за геостратешке студије
5. јануар 2024.
