Пише: Срђан Шкоро
Александар Вучић није више председник Србије. Он се прогласио за Ћација. Постао је врховни командант Пионирског парка, некада Дворског и председник Ћациленда. Уз то је добио и ласкаву титулу војводе од ваздушног топа.
Његов духовни отац, Војислав Шешељ може бити поносан, јер он је стартовао као војвода од зарђале кашике, али његово политичко чедо је отишло много даље. До ваздушног топа за који је прво тврдио да га Србија не поседује, а потом и да није употребљен, што нарушава елементарну логику, ако га већ немамо не може ни бити употребљен. Међутим, патолошки лажов је умислио да је њему све дозвољено, па и да сопствени народ прави лудим, а неколико десетина хиљада људи који су редом падали од удара онога што немамо, оптужио да халуцинирају и измишљају.
Убрзо је утврђено да поседујемо ваздушни топ и то не један већ много њих и да је управо тим оружјем с леђа, онако како доликује правом Ћацију, пуцано на народ док је одавао пошту жртвама пада надстрешнице. У свим народима света одавање поште мртвима је посебна светиња осим за бившег председника Србије Александра Вучића. Јавно се обавезао на телевизијама које контролише и уређује, да неће бити председник Србије уколико се утврди да поседујемо ваздушни топ и да је употребљен против мирних грађана на протесту.
Утврђено је. Свакоме је јасно шта се догодило и ко је то наредио. Шта се сад чека. Илузорно је очекивати од Вучића да држи реч, али притисак и сваког секунда подсећање да је од 15. марта само председник Ћациленда и ништа више, не би ништа сметало.
Али уместо тога, део српске парламентарне опозиције својим предлогом о прелазној влади је по ко зна који пут бацио појас за спасавање врховном команданту Пионирског парка. И да чудо буде веће, тај предлог су изнели буквално неколико минута после Вучићеве најаве из Брисела да је прелазна влада могућа уколико га чланови СНС не буду слушали. Део опозиције са Ђиласом на челу чак ни не крије које ресоре траже, а да апсурд буде већи, дали су и име – влада народног поверења. Дакле, они у које народ нема апсолутно никаквог поверења се сад окупљају у заједничкој тежњи како би потпуно развлашћеном Вучићу омогућили да влада пун мандат све до 2027.
Што је много много је. Овим маневром власт и опозиција не само да остају у статус кво варијанти већ избацују из игре студенте и све оне који их месецима подржавају, што им је све време и био основни циљ. Сачувати привилегије, наставити пропадање нације и државе, а прокламовану борбу за некакве слободне медије свести на декларативну, јер списак забрањених на Вучићевим телевизијама, постоји и на тзв. медијима за које се тврди да их Ђилас контролише. Нема слободе медија без склањања свих оних који је на било који начин ограничавају. А сведоци смо да то постоји на обе стране ко жели наравно то да види.
Оне њихове приче и спинови немамо бољу опозицију су исте оне приче за малу децу коју казује и Вучић попут оне о обојеној револуцији. И једни и други не дозвољавају никоме другоме да се приближи ономе шта они контролишу и различитим механизмима провлаче кроз топлог зеца сваког ко им на било који начин угрози договорену комбинацију. Предлог владе народног поверења је још једно канабе у политичком животу Србије. Знамо шта је било онда, знамо шта ће уследити сада, уколико се дозволи још једна превара народа. Прелазна влада за нови прелаз народа. Они који су део проблема не могу бити део било каквог решења.
Осим Ђиласа кога Вучић већ годинама користи као кеца из рукава, приметно је да војводу од звучног топа једино још бране Ћацијевци окупљени у Ћациленду, где заједно са разним пробисветима чине паравојну формацију која је последњи бедем у одбрани обруканог и развлашћеног бившег председника. Уз њих као посебна јединица јастребова парадирају бивши Јуловци Ристић, Бојић, Вулин, Митровић…
Да је жива бранила би га и Мира са све цветом у коси. У Вучићевим медијима се појављује и још један омрзнути лик из тих мрачних времена црвено црне коалиције, а то је Урош Шуваковић. Истине ради, он се први пут представио јавности као студент који хоће да учи, кад га је код Лиле Радоњић у емисију на Студију Б довео његов професор Радош Смиљковић. Претеча Ћација је тада оптуживала студенте који су у штрајку да му онемогућавају да учи и полаже испите и да га јавно исмевају. Ко познаје бар мало лик и дело поменутог Шуваковића и шта је све био, а још више шта је све брабоњао, зна да је подсмех најмања казна и да је заслужио много више. Немојмо заборавити да то тренутно предаје студентима на Учитељском факултету.
Да нам се не би то поновило морамо посебно повести рачуна о Вучићевом најомиљенијем Ћацију, Милошу Павловићу, коме је председник Ћациленда оградио јавни парк како би могао да га задовољно гледа док учи и шета заједно са разним пробисветима који су ту дошли да народу разбијају главе каменицама и чекићима. Замислите колика је то патологија кад један студент медицине хоће да се школује за лекара у друштву оних који би наносили повреде другим људима. И не пита шта кошта, да слаже или измисли, само да би га председник Ћациленда похвалио, заљубљено погледао и прогласио за најпопуларнијег младог човека у Србији.
За Србију је довољна била појава Шуваковића, још једна сплачина овог пута из Добоја, била би стварно превише.
Ћаци и његов Ћациленд заједно са канабе опозицијом морају на ђубриште историје. Под хитно. Што пре то боље за све.
Извор: Prelazna vlada novo kanabe – Bez Cenzure
Насловна фотографија: Влада „народног поверења“, БЕТА/Милан Обрадовић
23. март 2025.
