Пол Крејг Робертс: Хоће ли западна параноја у односу према Русији уништити свет?

Пише: Пол Крејг Робертс

Да ли се сећате филма о Џејмсу Бонду у коме је поремећени совјетски генерал желео да покрене нуклеарни рат, или доктора Стрејнџлава, америчког поремећеног генерала који је желео да уради исто? Па, Др Стрејнџлав је још увек са нама, али се више не сматра лудим.

У данашњем Пентагону ширење нуклеарног оружја међу савезницима којима недостаје да би водили још већи нуклеарни рат је само добро планирање рата. Дана 1. априла, и нажалост, то није била првоаприлска шала, кандидат за председника Здруженог генералштаба, Ден Кејн, рекао је да су Сједињене Државе спремне да размотре склапање споразума о подели нуклеарног оружја са више НАТО савезничких земаља. „Из војне перспективе, проширење учешћа НАТО савезника у мисији нуклеарног одвраћања у неком својству повећало би флексибилност, преживљавање и војну способност. Ако буде потврђено, радићу… да проценим цену и корист такве одлуке.“

https://militarywatchmagazine.com/article/next-pentagon-chief-confirms-willingness-provide-more-allies-nuclear-attack

Кандидат је рекао да је још једна предност обезбеђивања нуклеарног оружја чланицама НАТО-а које га немају, спречавање ширења нуклеарног оружја које је резултат самосталне израде. Уколико превише наших савезника има оружје, САД не би могле да управљају ризиком од ескалације.

Оно што је Кејн рекао има смисла. Не желимо да Белгија, Холандија, Италија, Немачка или Пољска покрену нуклеарни рат.

Али оно што тај здрав разум крије јесте апсурдност „управљања нуклеарним ратом“.

Постоји консензус, или близу, да би нуклеарни рат био смртоносан за живот на планети. То подсећа на роман Песма за Лајбовића, са свемирским бродом који се пуни људским, животињским и биљним светом за далеку планету у кратком временском периоду пре нуклеарног армагедона на земљи.

Наравно, посао Пентагона је да буде спреман за рат. Али пошто је рат за који се Пентагон спрема непобедив, зашто да не покушамо да се припремимо за мир? За који разлог се вреди борити ако резултира смрћу планете Земље?

Ове мисли су ушле у ум председника Џона Ф. Кенедија. ЈФК је водио кампању као хладни ратник проглашавајући „ракетни јаз“. Некако је председник Ајзенхауер, херој из Другог светског рата и генерал са 5 звездица пустио Совјете да нас претекну. Кенедија су из заблуде спасиле Кубанска ракетна криза и Залив свиња. Он је одбио захтев да се дозволи америчком ваздухопловству да подржи инвазију кубанске избегличке војске ЦИА-е на Кубу. Одбио је пројекат „Northwoods“ здруженог начелника штабова (https://nsarchive2.gwu.edu/news/20010430/northwoods.pdf), који је позвао америчко ваздухопловство да обори путничке авионе САД, чамце са избеглицама од Кубе до Флориде и убије Американце на улицама Мајамија и Вашингтона, и окриви Кастра као оправдање за америчку инвазију на Кубу. Одбацио је план Заједничког штаба за нуклеарни напад на Совјетски Савез. Све ове информације су јавно доступне, али је мало њих свесно.

Кенеди је радио иза кулиса са совјетским лидером Хрушчовим како би ублажио опасну ситуацију. Уместо да призна Кенедијево вођство, амерички војни/безбедносни комплекс је Кенедија видео као „меког према комунизму“, издајника Америке који је морао да буде смењен. Пошто је Кенеди био популаран, решење је било убиство.

Слажем се са Џејмсом Дагласом, Оливером Стоуном и свима осталима да је Кенедија убила Државна безбедност САД. Тамо где ја одлазим од њих је готово да ли је то требало открити или заташкати. Овде се не ради о чињеницама, само о расуђивању, а суд није непогрешив.

Не верујем да је било ко из Воренове комисије поверовао извештају. Целокупна сврха извештаја била је да заштити америчку јавност од губитка поверења у сопствену владу усред опасног Хладног рата са противником са нуклеарним оружјем после Кубанске ракетне кризе и Залива свиња. Са упитном равнотежом снага у свету Сједињене Државе би биле оштећене званичним признањем да су безбедносне агенције америчке владе извршиле атентат на сопственог председника.

Слажем се да би данас, шест деценија након убиства ЈФК-а, истина, дуго доказивана од стране независних истражитеља, могла да буде званично призната, а можда ће и бити.

Уместо тога, говорићу о томе како је истина могла да буде представљена 1963. да је само америчка влада била на висини задатка.

Када је положио заклетву, Линдон Џонсон је могао да каже нешто на следећи начин:

„Драги суграђани Американци, наша неумерена параноја, наш страх од Совјетског Савеза резултирао је смрћу нашег председника од стране ЦИА-е, Здруженог генералштаба и Тајне службе, јер су напори председника Кенедија да смањи тензије између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које су недавно довеле свет близу нуклеарног рата, погрешно схваћене као знак опасног и неоправданог поверења у нашег непријатеља због којег смо били изложени нуклеарном нападу. Председник Кенеди је био благ према комунизму и вероватно издајник.

„Грешка није у ЦИА-и и Здруженом генералштабу. Грешка је у Хладном рату и распоређивању неизмерно деструктивног нуклеарног оружја. Ова претња је стварна и мора се елиминисати. Наш најхитнији задатак није да гонимо наше безбедносне агенције за њихову погрешну процену, већ да прекинемо Хладни рат и забранимо нуклеарно оружје. Наш изазов је да научимо како да се слажемо, а не како да се убијамо. Трагедија и наша туга због убиства нашег председника је плод наше сопствене параноје. Наш посао је да заменимо обострани недостатак кадрова и поверења уместо страха и неповерења. Ако не, пре или касније ће бити употребљено катастрофално оружје.

Ништа слично није могло да се деси, јер је превише људи и интереса имало удела у сукобу који је у току. Убиство ЈФК-а довело је Џонсона на место председника. То је користило моћи и буџету војно-безбедносног комплекса тако што је за убиство окривио Освалда, совјетског агента. За Здружене начелнике и ЦИА-у то је био диван исход. Шта су имали да добију од тога што је Џонсон рекао истину и наставио Кенедијеве напоре да смањи хистерију и претње? Када је визија била потребна, није је било.

Већина катастрофа у историји, резултат је неспособности људи да донесу исправне одлуке. Данас су Трамп и Путин на тестирању. Колико поверења можемо да имамо у обојицу?

Извор: Will the West’s Paranoia of Russia Destroy the World? |

Превод са енглеског: Центар за геостратешке студије

8. април 2025.