Драгана Трифковић на Међународној конференцији Руског историјског друштва

Руско историјско друштво, Међународна конференција: „Очување сећања на велику победу“, посвећена 80. годишњици победе у Другом светском рату

Драгана Трифковић: Улога Црвене армије у ослобађању Југославије

Добар дан поштовани учесници скупа. Велика ми је част да поново говорим на догађају Руског историјског друштва, посебно на тему која је посвећена великој победи у Другом светском рату. Захваљујем се на позиву. Ја ћу покушати укратко да објасним значај улоге Црвене армије у ослобађању Југославије. Југославија и њен главни град Београд ослобођени су као резултат заједничке операције Црвене армије, Народноослободилачке војске Југославије и Бугарске војске. Тито је 21. септембра 1944. посетио Москву, где је са Стаљином договорио заједничке акције против немачких окупатора на територији Југославије и пристао да у њима учествује и бугарска војска. У то време и Бугарска и Румунија су капитулирале и прешле на страну анти-хитлеровске коалиције.

Главная ударна снага београдске операције која је трајала од 28. септембра до 20. октобра 1944. године била је 4. гардијски механизовани корпус генерал-потпуковника Владимира Жданова. Трупе Црвене армије 3. украјинског фронта (командант – Ф. И. Толбухин) и део снага 2. украјинског (командант –Р. Ј. Малиновски) фронта стигао је у српки град Кладово преко Дунава из Румуније и спојио се са јединицама Војске Југославије (командант – Ј. Б. Тито). У току операције, до 20. октобра 1944. године, непријатељска одбрана у Источним планинама Србије је пробијена, а главне снаге немачке Групе армија „Србија“ су опкољене и поражене. До краја 20. октобра Београд и већи део Србије потпуно су ослобођени. На београдским улицама народ је срдачно дочекао совјетске војнике као ослободиоце.

Убрзо после Београдске операције, совјетске јединице 3. украјинског фронта пребачене су на правац Будимпешта – Беч. Али и након напуштања граница Југославије, помагали су југословенској војсци у потпуном ослобођењу своје отаџбине. Офанзивне операције југословенских трупа у Хрватској и Словенији континуирано је подржавала совјетска авијација до 10. маја 1945.

Приликом ослобођења Југославије погинуло око 10.000 војника и официра Црвене армије, међу којима 4.400 приликом ослобођења Београда од 28. септембра до 20. октобра 1944. године, а 21.000 војника Црвене армије је рањено или нестало. У центру Београда налази се Спомен-обележје Гробље ослободилаца Београда где је сахрањено 2.944 борца НОАЈ-а и 961 војника и официра Црвене армије који су погинули приликом ослобођења града. У њему гори Вечни пламен, постоје споменици совјетским и југословенским војницима и масовне гробнице. У граду Кладову на месту где је Црвена армија прешла Дунав из правца Румуније и приступила ослобађању Београда, такође стоји спомен-обележје.

Као што је познато, прве герилске анти-хитлеровске јединице у Европи, настале су на територији Југославије. Против нацистичке војске борили су се у Југославији и четници и партизани. Међутим без снажне подршке Црвене армије, посебно без совјетске артиљерије и подршке авијације, Југословенка војска није могла да крене у коначни обрачун са Вермахтом. Дакле Црвена армија је дала значајан допринос у ослобађању Југославије.

Недавно је у Москви обајвљена књига уваженог доктора Александра Александровича Артјухина „Последњи командир ескадриле Ултиматум“, чији отац је био пилот 10. нападне авиодивизије која је 1944-1945 ратовала у Југославији. Авионе ове дивизије је Стаљин по завршетку рата поклонио народу Југославије и они су постали основа војно-ваздушних снага Југославије после Другог светског рата. Моја жеља је да ове године ту књигу објавимо и на српском језику и презентујемо је у Београду.

И последње што желим да кажем то је да се недавно у јавности повела полемика око улоге Црвене армије у ослобађању Југославије, након врло несмотрене изјаве председника Србије Александра Вучића који је у интервјуу америчком блогеру Марију Науфалу рекао да је земља ослобођена у Другом светском рату углавном сопственим снагама, уз ограничену помоћ Црвене армије (на шта је реаговало Министарство иностраних послова Руске Федерације). Овакав став не одражава мишљење већине Срба који цене помоћ и жртву Црвене армије, као и у целини, историјску улогу Русије у ослобађању Србије.

Хвала на пажњи и честитам вам од срца 80. годишњицу Велике победе у Великом отаџбинском рату.

Извор: Центар за геостратешке студије

28. април 2025.