Одбрана и безбедност

У циљу јачања сарадње војних снага из различитих земаља и тражења заједничких начина за сузбијање нових изазова и претњи, Министарство одбране Руске Федерације по девети пут, од 22 до 24 јуна, традиционално организује међународни форум „Московска конференција о међународној безбедности“, која није одржана у марту 2020 године због пандемије КОВИД-19.

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Најзначајнији терористички акт у новијој историји десио се 11. септембра 2001. године, када је терористичка организација Ал Каида извела нападе на више циљева у САД. Светски трговински центар у Њујорку, постао је симбол манифестације тероризма.

САД су након тога прогласиле рат против тероризма и извршиле инвазију на Авганистан, а затим и на Ирак.

Као резултат интервенционистичке спољне политике и потребе САД да војно буду присутне у читавом свету, изграђен је систем од преко хиљаду америчких војних база.

Пише: професор др Митар Ковач

Окончање Хладног рата, самораспуштање Варшавског пакта у јулу 1991. године и распад СССР-а, стратези на Западу, пре свега у САД-у и Британији, доживели су као велику победу и учинили све да очувају НАТО пакт, правдајући у међународној јавности смисао и суштину његовог опстанка. Како рационално објаснити да након 31 годину од нестанка Варшавског уговора постоји НАТО пакт и који је његов смисао у савременом свету? Порастом економске моћи Запада, НАТО је постао још агресивнија војно-политичка организација, коју користе неформални центри моћи мултинационалних корпорација у потрази за јефтиним ресурсима и новим тржиштима, кроз процес насилне глобализације.

ИА Регнум је 25. јануара организовало округли сто на тему: Да ли је могуће спасити српско Косово?

Ударна вест у данашњим новинама је да је у Србији почела масовна вакцинација, док су на насловним странама приказани припадници војске који чекају у реду за вакцинацију.

Пише: Давор Лукач

БИА, ВБА и ВОА свакако сарађују по питању размене информација о потенцијалним изворима опасности од терористичких аката на простору Србије, али је та сарадња у домену формалне размене информација, али не и заједничког усмереног и координисаног ангажовања“, каже за „Време“ пензионисани официр који инсистира на анонимности. Један од кључних разлога је и поремећен систем вредновања резултата рада сваког појединца, па и служби у целини, који се заснива на статистичким параметрима, иако сами садржаји информација често не морају да имају икакве везе са догађајима који следе након тога, па чак ни са тачношћу. Што би се рекло, број је број“.

У организацији Евроазијског безбедносног форума у Дому Војске Србије одржана је научна конференција „Последице експанзије НАТО пакта у Европи по безбедност Балкана“ на којој је, у специфичним условима изазваним пандемијом КОВИД 19, учествовало десет излагача. После уводног излагања проф. др Митра Ковача, конференција је настављена у панелима „Нато у Европи“ и „Однос НАТО према Србији и српским националним интересима“.