Одбрана и безбедност

Пише: Горан Раичевић

Шта представљају животне лекције и шта носе са собом, свако би требало да се запита о чему нас уче, шта покушавају да нам кажу. У животу није могуће неке лекције прескочити. Уколико се не науче када је време, оне се враћају као бумеранг. У својој истрајности да нас подуче и опомену, способне су да се понављају до изнемоглости, али се морају савладати у истини, не у лажи и превари. А ми? Пружа нам се могућност да их научимо, извучемо поуке, лажи да препознамо, истину да носимо и газимо даље. У супротном, доводимо у питање сопствени опстанак. Да ли ћемо бити и постојати!

Интервју Драгане Трифковић за либијску „TV Aljamahiriy“

До сада, међународни посредници нису били у стању да утичу на  владу Сараџа и натерају је да се придржава примирја. Да ли по вашем мишљењу међународна заједница има неке друге ефикасне алате који би могли утицати на ову ситуацију?

Нажалост, напори групе међународних посредника да успоставе дијалог између зараћених страна су се урушили, што је резултирало оставком специјалног изасланика УН за Либију Гасана Салама почетком марта.

Сетимо се да је средином јануара потписано примирје на иницијативу председника Русије Владимира Путина између Владе националног јединства и Либијске народне армије

Ово примирје је прихватио и турски председник Ердоган који је касније и сам предузео активности против примирја.

Примирје је заправо одмах нарушено активностима милиције Владе националног јединства и плаћеницима из Сирије.

Пише: Драгана Трифковић за ИА РЕГНУМ

Пре шеснаест година на Косову и Метохији је организован погром над преосталим српским становништвом. У року од два дана порушено је око 800 српских кућа, спаљено је 35 верских објеката и протерано преко 4 000 Срба.

У Москви је 18-19. фебруара одржан, седми по реду, Форум о националној безбедности Русије.

Организатори овог догађаја били су: Сверуски покрет „Силна Русија“, „Официри Русије“ и „Координациони савет невладиних организација Русије“. Тема овогодишњег форума била је „Савремене претње и  приоритети у остваривању националне безбедности Русије“.

Драгана Трифковић за REGNUM

НАТО је заинтересован да стави читав Балкан под своју контролу и у том циљу предузима низ активности. Управо је идеја о НАТО интегрисаном Балкану кључна за војно-политичке циљеве алијансе. Суштински, поједине државе бивше Југославије по својој снази и свом положају не би требало да буду предмет интересовања алијансе, али ако их посматрамо кроз идеју интегрисања целог простора, јасно је због чега НАТО показује толико интересовање.  Прва бивша југословенска република која је приступила НАТО била је Словенија 2004. године, а затим Хрватска 2009. Пут до пуноправног чланства одвијао се кроз сарадњу ових држава са НАТО кроз разноразне програме.