Јужна Осетија: шест година нереализоване „Олује“
Пошто је критична тачка пређена, крајем августа 2008. године Русија је признала независност Јужне Осетије и Абхазије. Кавкаске утиске и балканске паралеле у разговору са дописником Гласа Русије изнела је српска политичка аналитичарка Драгана Трифковић.
Уступци Београда око Косова ништавно су плаћени
Разговор Драгане Трифковић са Георгијем Енгелгардтом за Геополитику
Георгије Енгелгардт, руски научник, запослен на Институту за славистику Руске академије наука, говори за Геополитику
Георгије Николајевич Енгелгардт је руски научник, запослен на Институту за славистику Руске академије наука. Стручњак је за савремену историју и социјално-политичке проблеме Централне и Југоисточне Европе. Посебно је изучавао новију историју бивше Југославије и добро је упознат са кризом на Балкану деведесетих година прошлог века, као и са улогом Русије у решавању југословенске кризе. Поред тога, његов научноистраживачки рад усмерен је на изучавање религија, посебно ислама и његовог утицаја на Русију и на Балкан.
Реконструкција Косова и Метохије
Пише: Драгана Трифковић
Србија је већ годинама суочена са многобројним проблемима који се тичу суштински важних државних и националних интереса. Ако се осврнемо на данашњу ситуацију, можемо да установимо последице примењиваних решења, која су нуђена према препорукама и у складу са интересима Запада. Уколико је пре више од деценије било нејасно куда ће нас таква решења одвести, данашња опресија даје одговор на многа питања. Зависан положај Србије условљен је контролисаном политичком већином, затим економијом, медијима, правосуђем, институцијама а тиме и свим политичким процесима. Под тим околностима држава није у стању да се одупре ни најмањим притисцима. Безусловна предаја је постала идеологија водећих структура у Србији, које на тај начин обезбеђују власт због личних интереса, док је с друге стране економска и политичка исцрпљеност увела друштво у потпуно безнађе.
Гузенбауер јуче, данас, сутра
Пише: Миланко Шеклер Гузенбауер је прихватио да буде саветник првог правника владе Србије задужен за реформе и промоцију Србије у свету. Заиста, ко може боље промовисати Србију у свету од Алфреда Гузенбауера! Тешко да ико то може боље од њега. Па шта прво помислите када чујете Алфред Гузенбауер него Србија. Јер шта бисмо ми да нас је господин Гузенбауер одбио. Па ко би се уопште сетио у свету да Србија постоји. Нико! А можда ни тај Нико не би могао да се сети шта је то и где је Србија. А Ви што мислите да би неко други можда могао то боље, ви ћутите, молим Вас! Шта сте мислили под тим други? Ма немојте више са тим безвезним предлозима. Да не мислите можда да би неки Србин то могао боље од Гузенбауера! Па он човек једини зна ко су Срби и шта је Србија! Познаје нас ко злу пару! За Гузенбауера смо ми Срби, они што су некада мислили да је Косово и Метохија део Србије, а он нам то годинама неуспешно објашњавао, док одједном неки наши српски нови “стари” политичари нису захваљујући њему највише (изгледа да су код њега тајно узимали додатне часове или сеансе или нешто треће…) прогледали и коначно схватили да су били у тешкој заблуди преко дугих 15 година и да је свет у ствари обојен најлепшим “дугиним бојама”, а не заверама светских моћника против голоруког српског народа и нејачи! И какве то везе има сада, кад су прогледали, и колико је на том путу отварања њихових очију људи морало да страда! Они су увидели грешке, они су се посули пепелом, њима су сви опростили што су их тукли.
02
јан
Српско пропуштање шансеПише: Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије Криза у међународним односима узрокована променом односа снага светских сила отворила је теме које су суштински важне за Србију и њен опстанак. Након распада СССР, САД су преузеле улогу водеће светске силе, која је мир и заштиту људских права, односно живота, узела као изговор за рат и убијање. Завршена је вишедеценијска хегемонија Америке, коју је свет платио агресијом, ратовима, хуманитарним бомбардовањима, медијским манипулацијама, криминализацијом друштва, фалсификовањем историје, пројектовањем нових нација и невиним жртвама. Сада смо на почетку историјске епохе у којој ће доћи до великих промена. Економска и политичка моћ су прешле са запада на исток и та чињеница ће условити промену досадашњег устројства.
02
јан
Драгана Трифковић у немачким медијимаТекст Мануела Оксенрајтера, главног уредника немачког месечника Zuerst и сарадника ЦГС о заједничкој посети Косову и Метохији и раду Драгане Трифковић, директора Центра за геостратешке студије.
02
јан
Турска стратешка енигмаПише: Милош Здравковић Спољна и безбедоносна политика Турске представља сталну и променљиву једначину са више непознатих како за њене творце, тако и за земље које се ова политика непосредно тиче. То је последица њеног географског положаја на раскрсници три континента, па је тако Турска хтела-нехтела део сопствених и туђих комплексних стратешких игара. Општа је процена да постоји пет главних светских кризних жаришта: Европа, Русија, Блиски исток (од Леванта до Ирана), Сахарска Африка и Кина. Свака је криза другачија, свака је у различитој фази развоја, али једна је ствар заједничка. Потенцијално, свака за себе подобна је да генерише глобалну кризу. Оне не морају да се споје у једну кризу да би представљале опасност, јер свако од ових пет подручја је у центру геополитичких разматрања човечанства. Међутим, ако ова кризна жаришта буду дошла у интеракцију, судбина светског мира и човечанства уопште, биће доведена у опасност.
02
јан
Србија сузама не верује, посебно својимПоводом филма РТ о бомбардовању Србије вреди поставити питање како је могуће да се српским страдањем више баве Руси него Срби. Позната руска ТВ станица Русија данас (Russia Today – RT) снима документарни филм о бомбардовању Србије (1). Планирано је да он буде приказан уочи петнаестогодишњице НАТО агресије на Србију, односно тадашњу Југославију. У најави за филм стоји: „Предвече 24. марта 1999. године НАТО војска је започела ваздушне нападе на неколико већих градова у Југославији. Бомбардовање је трајало три месеца. Као резултат тога – на стотине мртвих и рањених, осакаћено хиљаде судбина. Многе тај кошмар и даље прогања“. Петнаест година касније репортери RT, Српкиња и Американка, постављају питање: „Зашто?“ Елена Милинчић и Аниса Нај говоре о томе колику цену НАТО операције су платили људи и шта се крило иза медијског напада на режим Слободана Милошевића, као и о томе како је рат представљен у Америци, а како је виђен у Србији. Важно је напоменути да је РТ најгледанија страна телевизија у Америци и да је после BBC најгледанија у Лондону.
01
јан
Избор без избора – дан послеПише: Миланко Шеклер
„Из нових фресака стара туга веје, Није све пропало, кад пропало све је“ Рајко Петров Ного (завршне речи, изговорене поводом примања награде „Одзиви Филипу Вишњићу“, у Марићевића јарузи, на Сретење, 2004.године) „Када се робу да прилика да бира, он никада не бира слободу, јер унапред зна да она није за њега и да може бити строго кажњен због својих жеља и сна о слободи. Роб зато бира само наду у бољи живот. И као роб, бираће народ у Србији, само своју наду да преживи и живи. Превладаће и победиће основни животни инстикти.“
Start typing to see posts you are looking for.
|