Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Другог јуна ове године север Косова и Метохије био је поприлично празан. Велики број његових грађана којима је у протеклом периоду режим Александра Вучића променио место пребивалишта пожурио је пре свега у Београд да изврши своју грађанску дужност и да тамо гласа. То је главни разлог због чега је овај део Косова опустео.
Пише: Драгана Трифковић, генерални директор Центра за геостратешке студије
Пре неколико дана турски министар спољних послова Хакан Фидан изјавио је да се Турска залаже за тражење дипломатских начина за решавање сукоба у Украјини. Подсетићемо се да су у Турској пролећа 2022. године били организовани преговори између Москве и Кијева, који су се завршили неуспехом захваљујући Лондону, пошто је тадашњи британски премијер Борис Џонсон позвао Кијев да ништа не потписује са Руском Федерацијом и да настави да ратује. Иако се државе Запада, као и Турска, на речима залажу за постизање мира у Украјини, јасно је да се њихово деловање суштински разликује од реторике. Постизање Минских договора о престанку непријатељстава у Украјини (2014-2015. год.), Западу је служило само за куповину времена како би се додатно ојачале оружане снаге Украјине. То је потврдила и бивша канцеларка Немачке Ангела Меркел, што јасно говори о томе да Запад када „орвелијански“ говори о миру, заправо води рат („рат је мир, слобода је ропство, незнање је моћ“ Џорџ Орвел „1984“). У вези са тим колективни Запад је изгубио било какав кредибилитет да говори и преговара о миру као страна која подстиче сукобе и не уважава међународно право. Али да ли се Турска по том питању разликује од Запада и да ли се Турској може веровати?
Информативна служба Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ најоштрије осуђује доношење резолуције о Сребреници у Уједињеним нацијама којом се фактички цео српски народ проглашава генецидним. Ова резолуција је више политичког карактера и има за циљ да унитаризује Босну и Херцеговину, доведе у питање надлежности Републике Српске са намером да се она претвори у Заједницу српских општина.
Пет архијереја Бугарске православне цркве (три митрополита и два епископа) први пут су 19. маја 2024. саслуживали са представницима расколничке „Православне цркве Украјине“, мада Свети синод Бугарске никада није донео одлуку о евентуалном ступању у општење са расколницима.
До саслужења је дошло у време када Бугарска црква нема патријарха, јер се у марту упокојио патријарх Неофит. Митрополит пловдивски Николај, који је саслуживао са секташима ПЦУ, једно је од водећих имена на предстојећим изборима за патријарха, за чији избор је цариградски патријарх Вартоломеј показао велико интересовање.
Пише: Пол Крејг Робертс
Током свог живота, оно што сам приметио је да републиканци дефинишу патриотизам углавном у смислу супротстављања страним непријатељима. То је било најизраженије током дугог хладног рата са Совјетским Савезом. Свакако је тачно да треба да будемо на опрезу против страних непријатеља, али не смемо бити толико на опрезу да стварамо непријатеље тамо где их нема или одбијамо да смиримо тензије и заменимо непријатељске односе кооперативним како је једном председник Џон Ф. Кенеди рекао да то намеравао да уради пре него што је убијен и као што је председник Трамп намеравао да уради пре него што га је спречила оптужба о Русији.
Аутор: Свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци
Усвајања резолуције о „геноциду“ у Сребреници пре свега говори о злоупотреби међународних институција од стране западних центара моћи који на овај начин намећу своје политичке агенде.
Резолуција која је предложена од стране Немачке, је пристрасна необјективна и исполитизована. Као и у време нацистичке Немачке, ова држава подлеже и погодује англо-америчким стратешким агендама креирања сукоба. Усвојена резолуција је претња за мир и безбедност и она је отворила пандорину кутију, с обзиром на то да бројни геноциди почињени од стране западних земаља као што су Велика Британија, САД, Француска, Немачка, Белгија и др. никада нису окарактерисани званично као такви. Ради се о милионима жртава широм света на афричком, америчком, евро-азијском, аустралијском континенту.
By Paul Craig Roberts
I have tried to provide accurate analysis of the conflict in Ukraine. This is not a simple task as there is little publicly available information about how the Kremlin sees the widening of the conflict. France has sent troops. The US Secretary of Defense said that eventually NATO troops will be deployed to Ukraine, and European governments are preparing for war with Russia in 4 or 5 years.
Putin’s original goals were the liberation of the Donbas region, and denazification and demilitarization of Ukraine. How denazification and demilitarization of Ukraine were to be accomplished without the conquest of Ukraine was never clear.
George Szamuely discusses the dishonest, manipulative, bitterly divisive plan at the United Nations to make July 11 an “International Day of Reflection and Commemoration of the 1995 Genocide in Srebrenica”
Моје је велико задовољство што сам овде са вама и поздравићу вас поздравом који нам даје највиши смисао – Христос Васкрсе.
Руси требају бити заинтересовани за српски народ и да чују шта Срби говоре, јер они имају велико искуство против нашег заједничког непријатеља који је прво ударио на српски народ. И сада га преко Генералне скупштине Уједињених нација покушава „етикетирати“ као геноцидан народ. То се дешава први пут у историји да се покушава један народ прогласити геноцидним и то онај народ који је истински страдао бранећи своју слободу.
