Геополитика и политика

Интервју Драгане Трифковић, директора ЦГС за Eurasia Expert

Пише: Игор Шишкин

• Споменици совјетским војницима сматрани су и у земљама Европске уније, а тако ће бити и убудуће, као симболи пораза, а не као симболи ослобођења од фашизма, за који се борила Европа уједињена у Трећи рајх
• Рушење споменика маршалу Коњеву поставља питање шта Русија мора да учини како би зауставила процес исмевања сећања на ратнике који су победили, а који добија на значају широм Европе?
• Сада се нуди много опција. Али прво, верујем да је потребно поставити тачну дијагнозу о ономе што се дешава. Са чиме се суочавамо, са појединачним ексцесима или са циљаном политиком држава ЕУ?

Пише: Слободан Самарџић

У Србији је 15. марта уведено ванредно стање зато што су се испунили уставни услови за ову меру – „када јавна опасност угрожава опстанак државе или грађана“ (чл. 200, ст. 1). Када је о оваквим одлукама реч, увек је основно питање процене овлашћених државних тела о томе да ли конкретна ситуација одговара уставним  условима. Мислим да је у конкретном случају пандемије ова одлука била легитимна. Али, у овом тексту неће бити речи о томе, или о питању легалности одлуке о увођењу ванредног стања, о дилеми да ли је оно благовремено уведено, нити о полицијском часу као конкретној мери, итд.

Интервју Драгане Трифковић за Trend.az

Пише: Дејан Мировић

Ванредно стање у Србији је уведено 16 . марта 2020. На конференцији за штампу. Истог дана Вучић је замолио кинеског председника Си Ђипинга да помогне Србији ословљавајући га са „брате и пријатељу“. Пекинг је после пет дана послао један авион са опремом и неколицином лекара. Вучић је лично дочекао авион уз химне, аплаузе и постројене  министре. У емоционалном наступу на аеродрому, српски председник је говорио о „челичном пријатељству“ између Кине и Србије, које ће трајати вековима, брату и пријатељу Сију кога ће дочекати „неколико стотина хиљада људи’“. Премијер Брнабић је предложила подизање споменика Кини.

Пише: Слободан Самарџић

Својевремено је амерички теоретичар међународних односа Роберт Кејген рекао да су Сједињене Државе дошле са Марса, а Европска унија са Венере. Аутор је мислио на божанства рата и мира као метафоре за ова два примера. И заиста, прави тест за модерне политичке заједнице јесте њихова спремност на ванредно стање. Европска унија трећи пут у последњих дванаест година пада на овом испиту. Она данас живи, или животари, са три нерешена проблема, од којих сваки појединачно доводи у питање њене темеље.

Драгана Трифковић за Руску народну линију

Руско-српски односи се често улепшавају како би задовољили потребну форму.

Што се тиче Србије, та форма је неопходна из простог разлога што већина грађана Србије има наклоност ка Русији. Због тога они очекују да се односи са овом пријатељском земљом развијају по свим правцима.

Пише: професор Слободан Самарџић

Подбацивање ЕУ у борби против вируса корона је општепозната. Већи број њених држава чланица, уз Сједињене Државе, данас имају најтеже последице ове заразе на свету, а да још нису достигле врх ове пандемијске катастрофе. У претходном прилогу (овде) изложио сам неке од разлога ове тешке чињенице. Унутар Уније догађа се процес сличан мигрантској кризи 2015. године. Њене институције немо посматрају ток догађаја, али остају пасивне у погледу било какве интервенције. Све је лошим спонтанитетом препуштено државама чланицама.

Пише: Ања Филимонова РЕГНУМ

Премијер тзв. Републике Косово Аљбин Курти се без дугих философских размишљања и бирократског увијања заложио за решење главног проблема приштинских власти – стицање потпуне, праве државности. То подразумева чланство тзв. Републике Косово у УН и признање њене независности од стране Србије, а управо признање од стране Србије даје сецесији неповратни карактер. Курти је 9. марта 2020. године изјавио да су приоритети његове владе, ни мање ни више него „тужба против Београда за геноцид“, „кажњавање српских снага безбедности за војна кривична дела извршене током последњих сукоба“ и „озбиљна припрема владе за подношење тужбе против Београда пред Међународним судом“. Према његовим речима, све ово ће бити теме у наставку дијалога са српским властима. Још 7. марта је косовски парламент усвојио трогодишњи програм рада владе, чији саставни део представља „пет принципа дијалога са Србијом“. Као принцип наведен је „дијалог на основу реципроцитета“. Под тим се подразумева и преиспитивање већ закључених споразума са Београдом под окриљем ЕУ.

Пише: професор Слободан Самарџић

Објективно важнији догађај – општа брига поводом вируса корона – засенио је редовне политичке активности у свету и Србији. А међу њима увек има важнијих и мање важних. Овим првим, што се Србије тиче, припада именовање специјалног изасланика ЕУ за наставак преговора Србије и тзв. Косова, које је учинио Високи представник за спољну политику ЕУ Жозеп Борел. Избор је пао на словачког дипломату Мирослава Лајчака, нама добро познатог по низу улога у спорним приликама за Србију.