author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Да ли Вучић купује време?

Пише: професор Слободан Самарџић

Последњих недеља, па и месеци, поводом стагнације у преговорима између Србије и косметских Албанаца, разлегао се румор у домаћој јавности да председник  успешно одлаже финале ових преговора и лукаво купује време. (Вид. рецимо Политикаhere). Једни су несретни због тога, јер се одлаже одлука о признању Косова и скидање тог терета с леђа европске Србије. Други, пак, тихо ликују гледајући у овом одлагању доказ свог убеђења да је Вучић мајстор који ће превеслати западне политичаре, имајући у виду и чињеницу да се времена мењају.

Ни једни ни други, а са њима ни медији који су блиски овим становиштима, нису у праву. Разуме се, није спорна чињеница да су преговори изгубили у темпу и чак се прекинули, већ су нереалне обе оцене Вучићеве улоге у томе. Последњи застој у преговорима, као што је то био случај и са неколико претходних мада краћих, резултат је понашања и деловања албанске стране а не српске. Чак и ова чињеница може да заведе, јер се стиче утисак да у преговорима Албанци губе те зато и отежу и одлажу. О чему је, заправо, реч.

Continue reading

Српско-руска војна сарадња

Пише: Славиша Милачић

 

После низа година неулагања у оружане снаге, Србија је почела озбиљније да улаже у обнову своје војске. Према подацима, Србија је од децембра 2016. године за набавку нових средстава ратне технике и модернизацију оружаних снага, укључујући ремонт и одржавање наоружања и војне опреме потрошила близу 830 милиона евра. То се може израчунати из завршних рачуна буџета за период 2016 – 2018. године и из Закона о буџету за ову годину. У буџету за текућу годину, само по класификацији 512 у војној одбрани, одобрено је рекордних око 182,6 милиона евра. Одлуком Владе од 7. октобра из буџетског вишка повећан је буџет за набавку наорузања на око 233,48 милиона евра. Кад се израчунају сви издаци, у овој години је предвиђено да се потроши 356,25 милиона евра. Након динамичког раста трошкова за модернизацију, у 2020. години, према предлогу буџета, предвиђено је да се потроши знатно мање новца у односу на ову годину, око 218,32 милиона евра.(1) Из свега наведеног је јасно да ће укупна средства за модернизацију прећи милијарду евра, што јасно говори да се српска војска озбиљно модернизује.

Continue reading

Час анатомије за Бриселски споразум

Дејан Мировић за ИН4С

Повод за овај разговор је Мировићева најновија књига „Бриселски споразум: хронологија и последице“, коју је објавила „Катена мунди“, а као рецензенти је препоручују проф. др Мило Ломпар, проф. др Милан Палевић и проф. др Зоран Чворовић

 

Continue reading

Умирање стида

Пише: Небојша Катић за Политику

Српско друштво је, ван сваке сумње, у стању дуготрајне регресије. Иако видљива на сваком кораку, та регресија је можда најуочљивија кроз феномен нестајања стида и кроз владавину општег бешчашћа.

У процесу цивилизовања друштва, од Адама и Еве па до данас, осећај стида је имао једну од кључних формативних улога. Осећај стида одређује наш однос према другима, према моралним нормама и друштвеној етици. Што је општи осећај стида присутнији, друштво је цивилизованије. (Може се, наравно, „психологизирати“ о односу стида и неурозе, али Србија није Јапан, па нема опасности да вишак стида може угрозити ментално здравље грађана.)

Continue reading

Ко ће Трампу на мегдан?

Written By: Miloš Zdravković

Џосеф Бајден, некадашњи потпредседник у Обаминој администрацији и главни кандидат естаблишмента (дубоке државе), према свим показатељима заостаје за садашњим председником Доналдом Трампом, а оно што посебно ужасава „елиту“ Демократске странке је да двоје левичарских кандидата Берни Сандерс и Елизабет Ворен убедљиво воде у односу на Бајдена у трци за унутарпартијску номинацију , због чега већ сада влада својеврсна узбуна у Демократској странци.

Continue reading

Српски ријалити шоу звани „руска шпијунажа“

Written By: Goran Raičević

Од државе, политике и безбедности које су претворене у пародију, не може се очекивати да ти приуште ништа друго осим управо то – пародију живота.

Док су још постојали обриси државе, какве такве али државе, постојале су и службе које су у домену својих могућности обављале свој посао у складу са овлашћењима, циљевима и задацима, а који су били дефинисани у складу са државним националним интересима.  Пример озбиљности службе, не тако давног времена, може се можда најбоље приказати кроз случај Перишић. Наиме, те 2002. године, Војна служба безбедности је ухапсила Момчила Перишића због сумње да је одавао поверљиве информације службенику америчке амбасаде Џону Нејбору, и то у тренутку када му је предавао строго поверљива документа. Да подсетимо, Момчило Перишић је у тренутку хапшења био председник парламентарног Одбора за безбедност.

Continue reading

Измишљање афере о руским шпијунима је усмерено ка кварењу односа Србије и Русије

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

Српске власти су наложиле истрагу око наводне умешаности руске обавештајне службе поводом видео снимка који је објављен 17. новембра на Youtube каналу. На снимку је према тврдњама српских медија припадник руске обавештајне службе ГРУ Георгиј Клебан који српском официру предаје неку кесу. Аутентичност овог снимка је потврдио новинар Христо Гозев. Према тврдњама листа Политика, снимак је настао још пре неколико године и на њему се не налази српски официр.

Continue reading

У Ворожењу усвојена резолуција првог Руско-балканског самита народне дипломатије

Преносимо са ИН4С/Стања ствари

Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.

Continue reading

Србија треба да набави систем С-400, како би очувала територијални интегритет

Dragana Trifkovic Moderator.az о изјави председника Србије да држава није у стању да набави систем ПВО С 400 

 

Након вести да је С-400 систем допремљен у Србију како би учествовао у војној вежби српске и руске војске „Словенски штит“ амерички дипломата Метју Палмер је упозорио Србију да ризикује увођење америчких санкција, уколико се одлучи за набавку овог ПВО система. То није први пут да САД прете некој држави због сисема С-400. Пентагон и НАТО су ошто реаговали на одлуку Турске да купи од Русије ове системе.

Изјава председника Александра Вучића да Србија не намерава да купи С-400 систем ПВО је непромишљена и изнуђена. Очигледно је да је таква изјава изречена у страху од америчког притиска. Нажалост то није први пут да руководство Србије подлеже уценама и притисцима западних земаља.

Continue reading

Стварна реформа или кречење европске чекаонице

Пише: професор Слободан Самарџић

Пошто је Француска пре пар дана изашла са незваничним документом (non-paper) о ревизији метода преговарања о приступању Европској унији, у прилици смо да наставимо тамо где смо стали у нашем претходном прилогу (вид. here). На неки начин Е. Макрон је одржао реч, пошто је више пута говорио о потреби реформисања Уније као предуслову њеног проширења. Будући да је у датим условима проширење за Унију постало немогуће, француски председник сада даје предлог за реформисање досадашње политике проширења ЕУ. У документу се говори о „постепеном придруживању (association) као реформским корацима ка процесу приступања (accession)“. (У недостатку основног текста документа, користимо опширан приказ из EUobserver-a).

Continue reading