author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

ХААРП

Written By: Miloš Zdravković

Управо се навршила година од катастрофалних поплава које су у овом периоду прошле године задесиле Србију, а са њима се десио и још је актуелан један „поплавни талас“: Интернет је просто преплављен бројним написима са објашњењима за природну непогоду која долазе из сфере научне фантастике, психијатрије и маште. Најчешће спомињан „кривац“ за све је сада већ злогласни систем ХААРП. Пошто се све лоше ствари у Србији најчешће и најлакше приписују нашим (не)пријатељима (а никако нашим нестручним, арогантним и охолим властима), не чуди да су се на „оптуженикој клупи“ нашли Америка, НАТО, Европска Унија и други („знају добро они који су“). А нама остаје, истине ради, да покушамо да раздвојимо истину од празноверја.

Continue reading

Да ли су Србији потребне нуклеарке?

Written By: Miloš Zdravković

Одговор на ово комплексно питање немогуће је дати а да се прво не подели материја у најмање четири сегмената. Како о оваквим и сличним питањима обично одлучују људи који су лаици (читај: политичари), овде ћу покушати да наведем које су то користи које би имала држава (а са њом и партије) која се залаже за разраду и имплементацију ове идеје. Аспекти који треба да се разматрају приликом доношења одлуке могу се поделити на следеће: 1) економски;  2) стратешки; 3) научни/развојни; 4) еколошки.

Continue reading

Сто година од Великог рата, Русија и Србија

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

Прошао је читав век од највећег сукоба у дотадашњој историји човечанства, али тај временски период није разјаснио многа питања, која имају сасвим прецизне одговоре. Да бисмо схватили узрок немогућности утврђивања истине, довољно је да знамо да постоје историјске чињенице, али постоји и догма која не полази од истине, већ од „истине“ која не сме да се доведе у питање. Због тога у историјским читанкама агресора и губитника у рату, као и њихових данашњих истомишљеника, стоји да је Гаврило Принцип терориста који се залагао за великосрпске идеје, и да је његов пуцањ узрок Првог светског рата.

Continue reading

Пропаст српске пољопривреде

Пише: Драгана Трифковић, директор Центра за Геостратешке студије

Пољопривреда је примарна привредна грана и основа за економски развој државе. Узимајући у обзир проценат обрадивих површина Србије (4.867.000 хектара или око 55 одсто) и природне погодности (клима и земљиште), јасно је да постоји огроман потенцијал за разноврсну пољопривредну производњу. Међутим, и поред ових чињеница, Србија је на претпоследњем месту у Европи по извозу пољопривредних производа, иако су њене обрадиве површине (0,56 ha по становнику) изнад стандарда земаља Европе.

Continue reading

Опијум, радијум и ГМО – три примера слободног тржишта

Пише: Миланко Шеклер

Опијум

Кина је преко Арапа још у 9. веку сазнала за опијум и користила га углавном као лек за болове, против срдобоље и још неких болесних стања. Када је у XIII веку у Кини ипак дошло до злоупотребе опијума и његове повећане потрошње међу становништвом, исти је одмах забрањен одлуком цара. У XVIII веку, европски трговци (Британија, Холандија, Француска) почињу да кријумчаре повремено мање количине опијума у Кину, тако да цар мора поново да обнови његову забрану 1729. године.

Continue reading