author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Професор Мило Ломпар: Српско друштво се распало наочиглед својих грађана

Професор Филолошког факултета у Београду Мило Ломпар изјавио је данас да је француско-немачки предлог о решавању косовског питања у супротности с Уставом Србије и Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.

Ломпар је подсетио да је још прошле године у интервјуу агенцији Бета проценио да ће поступци српских власти, предвођених Александром Вучићем, довести до признавања независности Косова и увођења санкција Русији.

Continue reading

Руске противсателитске ракете мењају стратешке позиције великих сила

Министарство одбране Руске Федерације објавило је снимак тестирања антибалистичке и противсателитске ракете А-235 НУДОЛ. Тест је недавно спроведен у Казахстану на полигону Сари-Схаган.

А-235 НУДОЛ је хиперсонична ракета коју је развио Алмаз-Антеј. У наредним годинама вероватно ће да замени садашњу ракету А-135, такође познату као АБМ-4 Горгон. А-235 се разликује од А-135 на два главна начина: мобилна је и носиће конвенционалну или нуклеарну бојеву главу.

Continue reading

Седење на две столице: Шта стоји иза антируских изјава Александра Вучића

Пише: Александар Шилов

Србија је одувек важила за једног од главних савезника Русије у Европи. Односи наших земаља имају вековну историју, а Руси су српски народ увек сматрали братским. У политичкој арени, Москва и Београд су често деловали као јединствен фронт, упркос свим потешкоћама и противречностима.

Али последњих месеци председник Србије Александар Вучић, покушавајући да седи на две столице, почео је да се понаша помало двосмислено. С једне стране, он стално изјављује да његова земља неће подржати санкције Русији и позива на дијалог. Али, с друге стране, дозволио је себи низ очито непријатељских изјава, које су неки протумачили као чисту издају. Он је у интервјуу за Блумберг рекао да су за Србе Крим и Донбас Украјина и да ће то заувек остати. Истовремено је додао да са руским председником дуго није комуницирао и да генерално верује да Србија нема никаквих обавеза према Руској Федерацији.

Continue reading

Identifying Racism, Fascism, and Nazism

By Alexander Gaponenko 

In May of last year, a wave of powerful anti-racism protests started in the United States and quickly spread to Europe. A large mass of people started to protest against the economic oppression and discrimination of some people by others. However, this healthy movement for justice and equality for all members of society soon took a tragicomic, and often dangerous for society forms. The protesters started demolishing monuments to people who have nothing to do with racism, smashing storefronts and looting the first stores that came to hand, humiliating innocent people of other colors, and forcing the police to repent for their misdeeds. Because of these inappropriate actions of the crowd, the US authorities started to accuse anti-fascists, who, according to the idea of the movement itself, are fighting against oppression and discrimination, of organizing the riots.

All these contradictory events in the United States, and in Europe, force us to redefine what racism, fascism, and Nazism are.

Continue reading

Стефан Осенкоп: Утицај руско-украјинског сукоба на европску економију и трошкове живота

Пише: Стефан Осенкоп, независни аналитичар из Берлина 

Stephan Ossenkopp is looking for a room in Berlin - room mate

Сукоб Русије и Украјине драматично утиче на животни стандард европског становништва. Поред тога, САД користе геополитичку ситуацију да одвоје Европу од Русије и да је ближе повежу себи. Истраживања сугеришу да животни стандард у Европи нагло пада, пре свега као резултат инфлације цена у производњи и потрошњи, економских санкција Европе против Русије, као и због прекинутих ланаца снабдевања који доводе до несташице критичне робе. Иако је порекло ових појава било видљиво у повојима пре почетка војне акције 24. фебруара 2022. године, оне су од тада не само драматично интензивиране, већ се убрзано повећавају.

Continue reading

Марко Јакшић: Мој одговор Александру Вучићу на његово реаговање поводом личног јавног обраћања

др Марко К. Јакшић Некадашњи народни посланик и члан председништва Народног покрета Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“

„Ацо Србине“ као и прошли пут опет си изабрао твоју „Српску листу“ да са мном полемишеш. Није ми јасно зашто се кријеш иза ње. Препознао сам одмах твој стил, тон и начин реаговања. Или баљезгања како ти волиш да кажеш. Твој одговор је мало више непристојан, што не изненађује иако као председник треба много више да се цивилизовано опходиш. Наш народ зна да каже – према свецу и тропар или према човеку и беседа.

Continue reading

Драгана Трифковић: Да ли ће САД у глобалном престројавању променити своју политику ка Балкану?

Од почетка деведесетих година до данас, америчка политика на Балкану је имала свој континуитет. Два основна циља била су јачање политичког и војног присуства где су САД биле у савезништву увек са оном страном која је стајала насупрот српским интересима.

САД су обезбедиле себи место на овом простору користећи војну силу НАТО, специјалне операције (операције лажне заставе) и медијску пропаганду као оружје против Срба.

Continue reading

Lucas Leiroz: Political chaos shaking Brazil

Lucas Leiroz, researcher in Social Sciences at the Rural Federal University of Rio de Janeiro; geopolitical consultant.

Brazilian political scenario is increasingly tense. Anti-Lula protests grow day after day, with thousands of people taking to the streets in several cities to demand the revoke of the 2022 electoral process. Recently, in an act of vandalism and disdain for the most basic civic values, pro-Bolsonaro militants invaded Brasília, damaging public buildings and the facilities of the executive, legislative and judicial branches. As a result, the Lula government began a tough response to those involved, punishing protesters, and intervening in Brasilia’s regional politics.

Continue reading

Kosovo for the Beginners: “Disputed Land”?

 

By Dr. Vladislav B. Sotirovic

Kosovo and Metohia (KosMet) is a southwestern province of the Republic of Serbia – a central region of the political, national, economic, cultural, and religious life of Serbia in the Middle Ages. The region was occupied by the Ottoman authorities in 1455 and subsequently was under the Islamic-Ottoman yoke until the beginning of the 20th century. The consequences of the Ottoman administration on the further development of the region were quite tragic in several points:

Continue reading

СРЕЋНА НАМ ТЕШКА И СУМОРНА 2023. ГОДИНА

Пише: Економски експерт Центра за геостратешке студије

Волео бих искрено да сам оптимистичан и да нашим верним пратиоцима зажелим да ова година буде много боља и успешнија од претходне, али ми, на жалост, сурова реалност која нас очекује, то просто не дозвољава. Све моје слутње и предвиђања из ранијих текстова на овом сајту, су се, опет на жалост, показале поприлично тачним, што читаоци, који их нису прочитали, могу лако да се увере. Како се догађаји на светској политичкој и економској сцени све више убрзавају, желео сам овога пута да се у што концизнијем облику позабавим искључиво оним што нас, по мом дубоком убеђењу, чека ове, па делимично и наредних неколико година. У средишту ће, као и раније, бити углавном економски проблеми који очекују свет у овој години, са посебним освртом на Србију, без сувишних економских показатеља. Покушаћу, при томе, да одговорим и на две кључне ствари и то – да ли је тзв. Колективни Запад дошао до своје природне границе раста са својим неолибералним моделом и где су границе раста водећих источних гиганата? Друго је свакако питање борбе нових и старих идеологија и економских концепата, посебно у овој преломној години, питање којем се враћам у већини мојих чланака.

Continue reading