Geopolitics and politics

Будућност Србије је везана за решавање косовског питања

Округли сто „Јавна дипломатија Русија-Балкан. Вектор пријатељства

(Улога јавне дипломатије је у стварању погодног окружења за развој међудржавних односа)

10. марта у Друштвеној палати Руске Федерације одржан је округли сто на тему „Јавна дипломатија Русија – Балкан. Вектор пријатељства “, којем су присуствовали стручњаци и јавне личности из Русије, Србије, Црне Горе, Грчке, Бугарске и Турске. Округли сто је суорганизовала Стална мисија Републике Крим при председнику Руске Федерације. 

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије и председник Савета за спољне послове „Двери“ говорила је на тему: „Тренутна ситуација на Балкану и могућности даљег развоја сарадње са Русијом“.

Њено обраћање преносимо у целости: 

У последње време све чешће чујемо од западних званичника да јача малигни руски утицај на Балкану. Чињенице су сасвим другачије. Евроатлантске структуре желе да интегришу остатак Балкана и да успоставе потпуну контролу над овим простором.

Безбедносни ризици и нестабилност нису узроковани утицајем Русије, већ вишедеценијском политиком западних сила. Нерешени сукоби на простору бивше Југославије, стални су извор тензија. Ситуацију додатно усложњава висок степен организованог криминалитета и корупција као и социјално незадовољство грађана. Незаустављив је тренд одлива становништва, посебно младог и образованог, које покушава да пронађе економску перспективу у иностранству.

Због тога се празни простор Хрватске, Босне и Херцеговине, Србије – посебно Косова и Метохије.

Нејасна перспектива европских интеграција Србије, Македоније, Босне и Херцеговине и Црне Горе, додатно утиче како на политичке структуре тако и на разочаране грађане и узрокује међусобне тензије. ЕУ није дефинисала када земље кандидати за чланство са Балкана могу да очекују пријем пре свега због проблема са којима је сама суочена. Актуелна је политичка, економска и мигрантска криза у ЕУ и потреба да се сама Унија реформише. Многе земље са Балкана су незадовољне таквом ситуацијом, посебно што су због европских интеграција повлачиле непопуларне потезе.

С друге стране, очигледна је намера НАТО да интегрише земље Балкана које још увек нису постале чланице ове организације.  У највећем броју случајева НАТО интеграције се одвијају у сенци и тишини, због крајње непопуларности ове организације. Црна Гора је постала чланица НАТО политичком одлуком руководства те земље, без одлуке грађана. Већина становништва у Црној Гори је против такве одлуке. Руководство ове земље донело је и низ других одлука независно од тога шта мисли већина грађана ове земље. Признавање Косова као независне државе, увођење санкција Русији и на крају Закон о слободи вероисповести с циљем конфисковања имовине Српске православне цркве, што је изазвало огромно незадовољство и протесте грађана.

Одлазећи сазив македонског парламента ратификовао је унапред споразум са НАТО, иако је ЕУ ову земљу довела у поновну кризу не испуњавајући свој део договора који је требало да уследи после промене имена у Северна Македонија, чему се такође противила већина грађана.

Босна и Херцеговина за коју нема сумње да је у константној кризи, потписала је документ који овај земљи омогућава НАТО интеграције, што је изазвало талас незадовољства против Милорада Додика који је пристао на такву одлуку.

Србија је 2015. године усвојила стратешке договоре са НАТО, као што је СОФА споразум и Индивидуални план партнерства, којима је сарадњу са овом организацијом подигла на највећи могући ниво. Већина грађана Србије ни дан данас није упозната са овим договорима, који су потписани у тишини.

Кључна одлука за даљу будућност Србије везана је за решавање косовског питања.

Велики део овлашћења на овој територији препуштен је Албанцима. Ипак, до оног момента до када не буде потписан коначни договор, Косово не може да се оствари као независна држава.

Једини правно валидни документ за решавање косовског питања је важећа Резолуција 1244 која на међународном нивоу потврђује надлежност Србије над овом територијом. Западне силе покушавају да изманипулишу међународно право и доведу ово питање до краја на штету државних и националних интереса Србије.

Због тога су технички договори о Косову и Метохији премештени у Брисел, али они су прекинути крајем 2018. године и доживели су неуспех. То је био идеалан тренутак да српско руководство затражи да се решавање косовског питања настави у УН. Уместо тога, договори о решавању косовског питања су сада поново настављени и то у директном аранжману САД, које су и креирале ову сепаратистичку творевину. Бриселски договор из 2013. године је противуставан, а садашњи преговори такође ван оквира државног система по којем надлежност за спољну политику има Влада, а не председник државе.

Ту се поставља питање због чега државно руководство Србије званично не затражи укључивање Русије у преговарачки процес о Косову, посебно ако узмемо у обзир дипломатске успехе Руске Федерације и чињеницу да ни један светски проблем више не може да се решава без ње.

Не постоји никаква основа по којој САД могу да се самопозову у преговоре о КиМ, а да Русија остане по страни.

Уколико Србија потпише договор са Косовом и доведе Резолуцију 1244 у питање, то ће представљати велики проблем за руску позицију и даљи однос наших држава, а посебно русофилско опредељење грађана. Западним земљама би такав развој догађаја највише одговарао јер би Русију довео у шах мат позицију. Уколико би Русија остала доследна у одбрани међународног права, западне земље би инсистирале на томе да она делује дестабилизујуће. Уколико би Русија прихватила да Косово постане члан УН, грађани Србије би сматрали да је таква руска одлука помогла коначном отуђивању овог дела наше територије. То би проузроковало велико незадовољство које би било усмерено више ка Русији него ка онима који су донели одлуке и приморали Русију да их прихвати.

Након легализовања косовске независности уследио би низ догађаја који би дугорочно онемогућили ширење руског утицаја на Балкану. Косово би постало врло брзо члан НАТО, затим формално и Србија која не би могла да се одупре безбедносним ризицима, а на крају и Босна и Херцеговина која би се унитаризовала.

И без тога, ширење руског утицаја се стално онемогућава информационим ратом против ње као и субверзивним деловањем разних структура, етикетирањем и маргинализовањем проруских политичара, док се са друге стране Русији нуде као надлежни савезници крајње компромитоване структуре најчешће везане са разним службама. Ко пример можемо да наведемо такозвани државни удар у Црној Гори као и недавну шпијунску аферу у Србији.

Ово деловање „дубоке државе“ против сарадње са Русијом се не односи само на сферу политике већ и на сферу економије, културе, образовања и др.

Због тога је крајње важно да Русија појача свој утицај путем јавне дипломатије и сарадњом са оним организацијама и појединцима који личном вољом и ентузијазмом заправо највише и доприносе руско-српским односима. Односи Србије и Русије су вишевековни и искрени, засновани на приврженошћу српског и руског народа заједничкој историји, култури, традицији, вери и коренима. Нико нема право да таквим односима манипулише и да их злоупотребљава.

 

13. Март 2020. 

Instructions:

author-avatar

About Центар за геостратешке студије

Center for geostrategic studies is a non-governmental and non-profit association, founded in Belgrade at the founding assembly held on 28.02.2014. in accordance with the provisions of art.11. and 12. Law on associations ("Official Gazette of Rs", no.51/09). for an indefinite period of time, in order to achieve the goals in the field of scientific research of geostrategic relations and preparation of strategic documents, analysis and research. The association develops and supports projects and activities aimed at the state and national interests of Serbia, has the status of a legal entity and is registered in the register in accordance with the law. The mission of the Center for geostrategic studies is: "we are building the future, because Serbia deserves it: the values we represent are established through our history, culture and tradition. We believe that without the past there is no future. For this reason, in order to build the future, we must know our past and cherish our traditions. True values are always grounded, and the future cannot be built in a good direction without that foundation. In a time of disruptive geopolitical change, it is crucial to make wise choices and make the right decisions. Let go of all imposed and distorted ideas and artificial urges. We firmly believe that Serbia has enough quality and potential to determine its own future, regardless of threats and limitations. We are committed to the Serbian position and the right to decide our own future, bearing in mind the fact that historically there have been many challenges, threats and dangers that we have overcome. “ Vision: the Center for geostrategic studies aspires to become one of the world's leading organizations in the field of geopolitics. He also wants to become a local brand. We will try to interest the public in Serbia in international topics and gather all those interested in protecting state and national interests, strengthening sovereignty, preserving territorial integrity, preserving traditional values, strengthening institutions and the rule of law. We will act in the direction of finding like-minded people, both in the domestic and in the world public. We will focus on regional cooperation and networking of related NGOs, both at the regional and international level. We will launch projects at the international level to support the repositioning of Serbia and the preservation of territorial integrity. In cooperation with media houses, we will implement projects that are focused on these goals. We will organize education of interested public through conferences, round tables and seminars. We will try to find a model for the development of the organization that would enable the financing of the activities of the Center. Build a future together: If you are interested in cooperating with us, or to help the work of the Center for geostrategic studies, please contact us by e-mail: center@geostrategy.rs

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *