Са дистанце од готово три године можемо са сигурношћу аргументовано и документовано да потврдимо како је преузимање власти Српске напредне странке од Демократске странке 2012. године доласком Томислава Николића на чело Србије означило континуитет и убрзање погубне политике испуњавања „услова“ ЕУ на штету државних и националних интереса Србије. Ове чињенице су постале очигледне у врло кратком року али је Запад, приликом осмишљавања нових пројеката политичког инжињеринга, имао у виду одложену реакцију коју производи шок. Политика која по Србију има разарајуће дејство базирана је на беспоговорном пристајању српских власти да вођење унутрашње и спољне политике Србије препусти страним амбасадорима, а доношење одлука Вашингтону и Бриселу.
Интервју Драгане Трифковић са Мануелом Оксенрајтером за Стање Ствари
Мануела Оксенрајтера сам упознала у Београду, на конференцији поводом 15. година од НАТО агресије на Србију, и од тада имамо сјајну сарадњу. Он је одличан познавалац геополитике и изузетан војни аналитичар. Г. Оксенрајтер је био седам година уредник немачког војног часописа (Deutsche Militärzeitschrift), а након тога је основао месечник ZUERST! који се бави геополитиком, политиком, војним темама, економијом и културом. ZUERST! часопис се разликује од већине осталих, јер пише аргументовано. Зато је то један од ретких немачких часописа у којем може да се прочита истина о Косову и Метохији, Сребреници, специјалном рату против Србије и сл. Мануел Оксенрајтер је боравио неколико пута у Сирији током рата, где је са сиријском војском обишао ратна подручја. Репортаже о Сирији објављивао је и у српској Геополитици. Већ извесно време, ZUERST! такође објављује моје ауторске текстове, интервјуе и анализе. У последњем броју, објављен је велики интервју са Марком Јакшићем о ситуацији на Косову и Метохији, као и мој разговор са командантом француско-српске јединице у Новорусији.
Танјуг и РТС су 7. фебруара пренели да је у оквиру 51. Минхенске безбедоносне конференције, на панелу „Украјина и нерешени конфликти у Европи“, српски премијер Александар Вучић нагласио „да морамо сачувати живе људе на све стране, а да ће Србија као председавајући ОЕБС учинити најбоље с партнерима Швајцарском и Немачком да се то и оствари“.
Танјуг нам даље о активности нашег премијера саопштава: „Нагласио је да у Србији најбоље знамо (подвукао М.Ш.) шта значи изгубити животе и шта значе ратови“.
И даље, премијер Србије Александар Вучић је према Танјугу и РТС-у још изјавио:
„…Имам добре идеје, користићу нешто што личи на шалу, али је истина – ми Срби смо један од шампиона по броју ратова које смо водили од 19. века до недавно. Искусили смо најтеже ситуације, патили пуно, изгубили пола мушког становништва, учинили смо доста лоших ствари другим људима, и нашли смо данас нешто што је од највећег значаја по нашу земљу, а то је мир и стабилност“, истакао је премијер.
Западу је потребна организација која ће оснажити „патриотску“ опредељеност власти, а ко ће послужити томе, остаје да видимо
Уставни суд је донео одлуку да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума, јер сматра да је реч о политичком а не о правном питању[1]. Праведнија одлука би била да се Уставни суд изјаснио како право не постоји осим као појам. Теоретски није тешко дефинисати установљена правила и норме, али практично важе недефинисана правила која поништавају правно уређење државе и подстичу безакоње. Таквом одлуком Уставни суд је дефинитивно потврдио да у Србији не постоји право, институције а самим тим ни држава. Постоји огољена сила узурпираних државних институција, које спроводе туђе интересе.
The Russian news agency RIA Novosti in Moscow held a conference called The 2014 war in Ukraine. and in Yugoslavia 1999: similarities and differences in tactics and strategy.
The war in Ukraine is a continuation of the destabilization and encirclement of Russia. After the collapse of the USSR and the abolition of the Warsaw Pact, space was opened for NATO expansion and full US dominance. Although the Russian authorities at the time had verbal assurances from Western officials that NATO would not expand to Russia's borders, the West did not stick to the agreement. Countries that once belonged to the Eastern bloc have become members of the EU and NATO. The conflicts in the former Yugoslavia were a prelude to Ukraine.
Speakers at the conference were Ljubinko Djurkovic, Retired Colonel of the Serbian Army and president of the Executive Board of the movement for Serbia, Sergey Grigayev, Director General of the Center for Strategic Studies and forecasts, Dragana Trifkovic, director of the Belgrade Center for geostrategic studies and Oleg Valecki, military expert, member of the Union of writers of Russia
The Manhattan Project is the most important U.S. effort in World War II, and the largest and most expensive scientific breakthrough of all time. It's about making the first atomic bomb. Scientists remember those days with Seth, while citizens were horrified. Today is 70 years since the first atomic bomb was dropped on Hiroshima.
Стара изрека каже да је лако бити генерал после битке, те да се најбоље види шта се негде дешава ако посматрате са стране… Такав је и случај са великим, глобалним гео-политичким конфронтацијама, као што је сукоб у Украјини. Говорити о томе ко је погрешио, веома је незахвално, јер се само кроз анализу последица може разумети и вредновати исправност или погрешност раније донетих одлука.
Сада, када је ситуација у Украјини постала јаснија, право је време проверити до чега је довео рат на истоку Украјине – познатији као рат за Донбас. Споразум постигнут у фебруару 2015. у Минску успео је заиста да заустави рат у Донбасу. Није га прекинуо, јер се тако озбиљан сукоб не може једноставно прекинути неким споразумом. Оно што је само по себи добро, јесте да су се догађаји у Украјини пребацили са ратишта у домен политике и економије. Стабилизација фронта коначно је омогућила да се у ред доведе управљачка структура Луганске и Доњецке Републике. Она је још далеко од идеалне, али у односу на то како је све изгледало прошлог лета, сада изгледа фантастично…
Са друге стране данас је евидентан потпуни економски неуспех кијевске владе. Управо тај неуспех у овом тренутку онемогућава амерички пројекат Мајдан 2 (другу фазу операције у Украјини) много брже и ефикасније од било какве борбе. А управо је Минск 2 (други мировно споразум из фебруара 2015. године) створио услове да се потпуно потопе све првобитне калкулације Сједињених Америчких Држава.
Арапско пролеће је проузроковало серију потреса на Блиском истоку и северу Африке, којима су ове области дугорочно дестабилизоване. Након смене режима у Тунису и Египту, поделе Судана, гушења протеста у Јемену и Бахреину, у Либији je извршена војна интервенција. Исти сценарио задесио би и Сирију, да Америка није наишла на отпор. Русија и Кина су ставиле вето на резолуцију СБ УН о Сирији, коју су западне земље предложиле, у циљу рушења власти Башара Ал Асада. С обзиром да је Запад одавно одбацио право и увео владавину силе, то их није спречило у намери да смене легално изабран сиријски режим и инсталирају марионетску власт која би испуњавала све њихове захтеве. Захваљујући непоколебљивом ставу, политичкој и дипломатској борби Русије, чији захтев је решавање сукоба мирним путем уз поштовање суверенитета Сирије, Америка је морала да одустане од својих планова.
Недавно је у Вашингтон посту, Мајкл Абрамовић (Michael Abramowitz) председник центра за спречавање геноцида при Музеју холокауста у Вашингтону подсетио на америчку доктрину: „Државе морају да заштите властито становништво од геноцида, ратних злочина, злочина против човечности и етничког чишћења, и морају да предузму акцију како би помогле другим државама чије владе не могу или неће да заштите властито становништво. Свет посебно има одговорност да интервенише онда кад државе саме спроводе насиље масовних размера над сопственим становништвом, какав је случај несумњиво у Сирији где је по међународним проценама убијено више од сто хиљада људи, више од пет милиона измештено из својих домова, а више од два милиона се нашло у избеглиштву пред ратним злочинима међу којима је и употреба хемијског оружја као најдрастичнији појединачни злочин у насиљу које траје већ две године“(1).
Догађају на Блиском истоку и северу Африке, нису нимало случајни, нити се ради о случају који Абрамовић пропагира. Напротив, они су инспирисани и контролисани од стране САД и чине део стратегијског плана Велики Блиски исток, који је смишљен ради остваривања америчке империјалистичке политике (2). Као што је познато из историје прошлих сукоба, западне силе не бирају средства за остваривање својих циљева. Жртве рата и уништена будућност неке земље, представља само узгредну штету (Србија, Ирак, Либија итд.). Подаци које је Мајкл Абрамовић навео о броју жртава су тачни, али је све остало више него проблематично (3).
At the Russian news agency RIA Novosti in Moscow, 15.08.2014. in the Presidential Hall, a conference entitled "War in Ukraine 2014" was held. in Yugoslavia in 1999. Similarities and differences in tactics and strategy.“
Interview Dragana Trifkovic with South Ossetian Defence Minister Valery Jahnovets for German Zuerst
Dear Mr. minister, Please tell us at the beginning about the conflict that took place in the early 90s of the last century on the territory of South Ossetia. What was the cause of the conflict, as the peace agreement was reached in 1992. years?
With the dissolution of the Soviet Union in December 1991, all 15 former Soviet republics became independent states. The status of national autonomy was decided by each new state at its own discretion. In particular, on the basis of a significant weakening of the central government, already in December 1990. the decision of the Parliament of Georgia abolished the Autonomous Region of South Ossetia. In Georgia, fascist slogans such as “Georgia-Georgians”, “feel out of Georgia” appeared, and these ideas gained the level of state policy, led by the new nationalist leadership.
However, at the root of the conflict were not inter-ethnic but political conflicts. The people of South Ossetia did not want to live in Georgia, because they foresaw that the rights and freedoms of the entire people and each citizen individually would be permanently reduced. In the late 1980s and 1990s political conflicts escalated into open military conflict. In South Ossetia, Georgian Penal units burned more than 100 villages, killed more than 1,000 people, tens of thousands of residents became refugees, despite the fact that the population of South Ossetia does not exceed 70,000 inhabitants. Over 100,000 citizens of the Ossetian national minority were expelled from the interior of Georgia, carried out by the Georgian authorities in order to realize the national –state idea: Georgia –Georgians.”
