Science and society

We transmit from the portal aplusme.me

У организацији Српског националног савјета и Српског информативно-културног центра “Свети Сава” одржана је Академска трибина на тему “Шта је то интелектуалац?” базирана на новој књизи проф. др Мила Ломпара “Опроштај с интелектуалцем” (Српска књижевна задруга из Београда и Центар за српске студије из Бања Луке). Публику је у вече увео уредник трибине књижевник Будимир Дубак који је присутне у Плавој сали Српске куће упознао с био-библиографијом Ломпара.

He Said, " Remember Me."

Не пролази форма, не свиће зора, с браћом цури лова,лова

               Исто где сам јуче с бандом, клинци трче кораке

               Лаже да те воли, воли еуре и доларе.

                                                             Црни Церак

Србија је у шоку, залеђена. Као никада у овом времену када вести престижу једна другу и заборављају се моментално, као прљава вода у медијским сливницима. Али, изгледа да ипак нисмо сасвим изгубили способност да одреагујемо.

Четрнаестогодишњак из имућне породице интелектуалаца, из елитне београдске школе, са сјајним оценама – убио је осморо својих другара и такође човека који је био обезбеђење школе.

Недавно сам говорио о одређеним проблемима везаним за оно што спорт данас јесте и упитности његовог постојања те за повратак на физичку културу као здраву и новцем и успехом неоптерећену категорију приуштиву сваком. Било је приче о малигном утицају који спорт има на младе људе и друштво у целости а сада ћу се надовезати на тај текст (https://stanjestvari.com/2023/04/20/milutinovic-treba-li-nam-danasnji-sport-ili-je-dovoljna-fizicka-kultura/) актуелним догађајима. Од рекапитулације на тему до кошаркашке грознице и туче,  преко казни и поновних сублимисаних порука о „писању историје” спортом што је већ медијски манир годинама уназад.

Пише: Александар Милутиновић

Живимо време нама јединствено и посебно. Некад тешко, претешко а некад радосно, лепо и занимљиво, са бројним могућностима које су биле непојмљиве до само пре 30, 40 или 50 година. Мало смо тога свесни. Пуно личне кукњаве и нереалних очекивања, а мало труда за општедруштвене ствари. Зар мислимо да се може бити и лично срећно у друштву које је колективно оболело?

Камкин А.К.

к.ф.н., с.н.с. ИМЭМО РАН

Н.Я. Данилевский о русофобии и двойных стандартах Запада.

От Восточного вопроса до СВО

События последнего года, когда против России ополчилась вся западная цивилизация и ее сателлиты вроде Японии, заставили вновь заговорить об идеологических основах русской цивилизации, о самом цивилизационном подходе в условиях многополярно мира. Разделение на коллективный Запад и коллективный Восток, что может в конечном итоге воплотиться в реализацию одной из антиутопий Оруэлла – многолетнюю вражду Океании, Евразии и Истазии, – ставит многие страны перед жесткими вызовами, и возрождает фантомные боли конфликтов и обид прошлого. Индия, Китай, Иран, арабский мир не пошли в западную коалицию и не присоединились к антироссийским санкциям не только и не столько из-за своей пророссийской позиции. У всех этих стран и регионов позиция проста и понятна. Она не пророссийская как таковая. Она прокитайская, проиндийская, проиранская и далее по списку. И как раз этот факт делает такой подход наиболее пророссийским. Как метко выразился российский публицист Егор Холмогоров, России  «предназначена важнейшая роль – роль предохранителя для мира от скатывания в однолинейность»[1]. Именно решение русского вопроса (в более широком контексте российско-цивилизационного) даст стимул и ориентир другим культурно-историческим типам, если говорить языков великого русского мыслителе Николая Данилевского, 200-летие со дня рождения которого отмечалось в декабре 2022 года, в разгар СВО.

Пише: Остоја Војиновић

Русија је данас држава жена. Према државној статистици има их за око десет милиона више него мушкараца, па зато оне возе трамваје, возове, раде као молери, лепе тапете, чисте снег…Жене у Русији су и образованије – од укупног броја жена чак 62 процента има високо образовање док је код мушкараца тај проценат само 50. Младу генерацију, не само у код куће, већ и на факултетима, васпитавају и образују припаднице лепшег пола. Међу професорима и предавачима на свим нивоима образовања, има их више од половине, а у медицини чак 80 посто. У малом бизнису их је такође више него мушкараца – око 65 посто.