Час анатомије за Бриселски споразум

Дејан Мировић за ИН4С

Повод за овај разговор је Мировићева најновија књига „Бриселски споразум: хронологија и последице“, коју је објавила „Катена мунди“, а као рецензенти је препоручују проф. др Мило Ломпар, проф. др Милан Палевић и проф. др Зоран Чворовић

 

Continue reading

Ко ће Трампу на мегдан?

Written By: Miloš Zdravković

Џосеф Бајден, некадашњи потпредседник у Обаминој администрацији и главни кандидат естаблишмента (дубоке државе), према свим показатељима заостаје за садашњим председником Доналдом Трампом, а оно што посебно ужасава „елиту“ Демократске странке је да двоје левичарских кандидата Берни Сандерс и Елизабет Ворен убедљиво воде у односу на Бајдена у трци за унутарпартијску номинацију , због чега већ сада влада својеврсна узбуна у Демократској странци.

Continue reading

У Ворожењу усвојена резолуција првог Руско-балканског самита народне дипломатије

Преносимо са ИН4С/Стања ствари

Дана 12. новембра у просторијама Вороњешког државног универзитета одржан је први Руско-балкански самит народне дипломатије. На самиту су учествовали познати балкански и руски политичари, политиколози, новинари, културни и јавни дјелатници.

Continue reading

Стварна реформа или кречење европске чекаонице

Пише: професор Слободан Самарџић

Пошто је Француска пре пар дана изашла са незваничним документом (non-paper) о ревизији метода преговарања о приступању Европској унији, у прилици смо да наставимо тамо где смо стали у нашем претходном прилогу (вид. here). На неки начин Е. Макрон је одржао реч, пошто је више пута говорио о потреби реформисања Уније као предуслову њеног проширења. Будући да је у датим условима проширење за Унију постало немогуће, француски председник сада даје предлог за реформисање досадашње политике проширења ЕУ. У документу се говори о „постепеном придруживању (association) као реформским корацима ка процесу приступања (accession)“. (У недостатку основног текста документа, користимо опширан приказ из EUobserver-a).

Continue reading

Значај решавања косовског питања за будућност српско-руских односа

Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије на Руско-балканском самиту у Вороњежу

Косово је без сумње најважније државно и национално питање Србије. Али иако је то тако, Србија нема дефинисану званичну политику по питању Косова и Метохије.

С друге стране западне силе имају јасно дефинисане планове којима желе да заокруже такозвану косовску независност. Окончање овог процеса за Албанце и њихове савезнике би значило ослобађање сваке одговорности за бомбардовање Србије, почињене злочине и сепаратизам.

Пристајање Србије на косовску независност, односно потписивање свеобухватног мировног договора са Косовом, значило би добровољно одрицање Србије од 15% своје територије. Овакав потез би представљао историјску националну катастрофу и имао би крајње негативан утицај на будућност Србије.  То би био јединствен пример у свету да се нека држава добровољно одрекла своје територије и сигурно би подстакао даљу дезинтеграцију државе.

Continue reading

Пад Ева Моралеса, буђење из једног сна

Written By: Miloš Zdravković

Ево Моралес, председник Боливије у оставци, одрастао је у сиромаштву на боливијским висоравнима и био је узгајивач коке и лама пре него што је постао први Индијанац председник Боливије. Моралес јесте био предводник економског процвата без преседана и заслужан је за подизање милиона људи из сиромаштва. Откада је син фармера пре 14 година преузео функцију, стекао је славу, проширио своју подршку и обичне Боливијце учинио поносним својом непоколебљивом одбраном домородачких права.

Ни опозиција није у стању да прозове председника (сада већ бившег) Моралеса по питању економије па им остају само тврдње како ће Боливија постати као Венецуела ако Моралес остане на власти. Да ли постоје неки конкретни аргументи за те тврдње? Слабо, јер чињеница је да боливијска економија расте брже од свих суседних земаља. У исто време земље које су усвојиле про тржишне реформе након периода левичарских власти, пре свега Аргентина и Еквадор, сада су суочене са економским и политичким хаосом (не чуди да су Аргентинци на недавним изборима поновно изабрали перонисте не дајући Маурицију Макрију други мандат).

Continue reading

Ако овако наставимо, остаћемо вечито у чекаоници Европске уније

Пише: професор Слободан Самарџић

 

Ово што се догађа са тзв. европским путем Србије постаје тешко подношљиво и за такве посвећенике као што је државни врх Србије. Председник ове државе-кандидата недавно је изјавио да ће чиниоцима Уније поставити одсутно питање: шта ако обавимо реформе, примате ли нас или не (Политика, 9. новембар). Он или не зна да му нико у ЕУ неће дати одређени одговор, или то зна али хоће да остави утисак на домаћој сцени о решености да се суочи са истином. Али, Е. Макрон никако да престане са својим провокацијама – те Унија се не може ширити пре него се реформише, те предлаже промену методологије преговарања о проширењу, те спречава отварање преговора са С. Македонијом и Албанијом, те назива Босну темпираном бомбом и сличне којештарије. Па пошто се човек толико излаже нека каже Вучићу истину у брк. Ето и брзе прилике.

Continue reading

No normal country in the world would have cut off its territory

Ulrich Oehme from Bundestag for Center for geostrategyc studies

Interview conducted by Dragana Trifkovic

Mr. Oehme, you are a representative of the opposition party Alternative for Germany (AfD) in the Bundestag. This is a party that in recent years has received increasing support from voters in Germany who are dissatisfied with the policy of the authorities. What problems does German society face and what defines it so that it can trust the opposition? On the other hand, what is your main objection to the authorities as an opposition politician?

In Germany, we have been observing violations of the law by the respective federal government for years. These violations began with the bailout of Greece in 2010. The EU treaties of Lisbon stipulated that the community of states was not liable for the debts of member states. The emergency loans to Greece broke the Lisbon Treaties with the help of the German government. But that was not all. With the decision to open the borders for refugees in 2015, Chancellor Angela Merkel violated the current provisions of the Schengen Agreements. As a result of this decision, almost 2 million migrants flocked into our social system in search of one. For the most part there were no refugees like the media of the German population tried to persuade us. This influx was associated with a significant increase in crime. The mood among the population tilted between 2015 from large consent to the rejection of immigration. The AfD was the only party that, since its foundation in 2013, has constantly pointed out existing problems and misguided developments in German society. Since September 2017 I have been part of the AfD Parliamentary Group in the German Bundestag. Here we as opposition can force the governing parties to adopt our positions. We know that in the short term we will not gain majorities for our own legislative changes, but we can always put our fingers in the sore spots.

Continue reading

New Format for Discussing Kosovo

Dragana Trifkovic for SPUTNIK International

MOSCOW, October 31 (Sputnik) – Russia could take on the role of mediator in talks between Serbia and Kosovo, the deputy chairman of the Russian lower house’s committee on international affairs, Alexey Chepa, told Sputnik on Thursday.

 

„If bilateral talks fail [to settle the problem], we need to engage a third party who will manage to skirt contentious issues. Russia could become a potential third party to the negotiations [between Serbia and Kosovo],“ the lawmaker stressed.

Continue reading

Руски утицај на Балкану, коме Кремљ шаље поруку и каква је та порука?

Written By: Miloš Zdravković

 

Проћи ће још неко време пре него што ће се власт у Србији потпуно определити (народ се одавно определио) ком табору припада, а можда успе и избећи такво стање. Ипак, руски С-400 противавионски и противракетни системи су у Батајници били са разлогом, да својим громогласним лансирањем помогну званичном Београду  да размисли о будућности, а свима другима да их чују. Они су овде у функцији разгласа руске спољне политике која задњих десетак година на светској сцени жели управо то, да се чује. У томе и успева где год да се поново појави, а поново је овде можда кључна реч.

Continue reading