Пише: Славиша Ристић, народни посланик и председник Српског удружења Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“
Фронтални напад троје пробраних министара српске Владе на Митрополита Зетско-приморско-скендеријског Амфилохија Радовића ничим изазван показује да је говор његовог преосвештенства на прослави 800 година Српске православне цркве у Новом Пазару јако уздрмао Александра Вучића.
We are transferring Стања Ствари
(Руска народна линија, 5. 9. 2019)
Прослава осамдесетогодишњице почетка Другог светског рата у Пољској била је, поред осталог, још једна манифестација не само русофобије, већ и србофобије.
Тако су у српским патриотским круговима доживели чињеницу да је на прослави у Варшави као представник оних који су у бившој Југославији ратовали против нацизма наступила Хрватска, а не Србија.
Пише: професор Слободан Самарџић
Председник Комисије ЕУ Урсула фон Лејен предложила је Европском парламенту (ЕП) састав Колегијума Комисије. На први поглед, вест делује као да је госпођа фон Лејен то учинила у својству мандатара будуће „европске владе“, али ова влада има мало тога заједничког са владама у демократским системима, посебно по начину њеног формирања.
Written By: Miloš Zdravković
Подсетимо, Хонг Конг је враћен под кинеску власт од Велике Британије 1997. године, када му је обећана широка аутономија. Ипак у поседњих неколико година се са Запада јавља забринутост око наводних нарушавања тих слобода. Хонг Конг је историјски део Кине, око тога нема никаквог спора, исто као што је евидентно да убедљиву већину становништва чине Кинези (93,6% према подацима локалног статистичког завода). Са једне стране, Хонг Конг је широка аутономија, посебна административна област и део концепта једна земља два система, а осим војске и дипломатије, са Пекингом нема других непосредних веза.
Позив Војислава Шешеља и Српске радикалне странке Србима на Косову и Метохији да изађу на шиптарске изборе и гласају за „Српску листу“ је само још један пример недоследности и непринципијелности кумова Александра Вучића и Војислава Шешеља у вођењу националне и државне политике.
By Dragana Trifkovic, Director of the Center for Geostrategic Studies
On September 8, Donbass marks the 76th anniversary of the liberation from the German Nazis. On that day in 1943, the center of the city of Stalino, later called Donetsk, was liberated, which represented the initial phase of liberation of all Ukraine. This holiday is of great importance for the residents of Donbass and the culture of remembrance of suffering in World War II.
Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies
Донбас 8. септембра обележава 76. годишњицу ослобођења од нацистичке војске Немачке. Тога дана 1943. године, ослобођен је центар града Сталино, касније названог Доњецк, што је представљало почетну фазу ослобођења целе Украјине. Овај празник има велику важност за становнике Донбаса и културу сећања на страдање у Другом светском рату.
Ослобађању Донбаса, најзначајнијег индустријског региона, претходило је 700 дана окупације испуњених болом страхом и масовним стрељањем цивила. Само у руднику Калиновка од новембра 1941. до септембра 1943. године стрељано је и бачено у рудничку јаму око 75 хиљада људи.
Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies
Највећи оружани сукоб у историји човечанства отпочео је 1. септембра 1939. године нападом нацистичке Немачке на Пољску. Ове године ће истог дана бити обележена осамдесета годишњица почетка Другог светског рата. Политичка атмосфера која влада у Европи говори о томе да суштински Други светски рат није ни завршен, већ је све ове године мењао облике постојања. Из класичног војног сукоба прешао је у „хладни рат“, затим информативни и психолошки или једном речју специјални рат, који се води различитим средствима. Упорни покушаји ревизије и фалсификовања историје стварају тензију која представља опасност за међународну заједницу. С тим у вези на обележавање осамдесете годишњице почетка Другог светског рата није позвана Руска Федерација, већ само земље чланице ЕУ, Источног партнерства и НАТО. У Источном партнерству налазе се бивше републике СССР које Запад кроз овај модел сарадње жели да интегрише у евроатлантску зону утицаја.
Dragana Trifkovic EADaily
У обраћању Квинте Београду и Приштини речено је да „статус кво“ по косовском питању није одржив. Како можемо да тумачимо само ово обраћање и значи ли констатација о неодрживости статуса кво серију нових притисака на Београд?
Преговори о Косову и Метохији у режији Брисела нису донели никаквог успеха. Због тога је потпуно погрешно да земље Запада игноришу ову чињеницу и да настављају у покушају да проблем реше насилним путем. Суштинска ствар је у врло простим чињеницама, а то су да је читав косовски проблем створен насиљем, како албанских сепаратиста и екстремиста, тако и агресијом западних сила 1999. године. Ако говоримо о мировном решењу, оно не може да буде базирано на наставку насиља, што Бриселски преговори по мом мишљењу јесу.
Пише: професор Слободан Самарџић
У то су се уверили државни секретар Мајк Помпео, један заменик помоћника и један извршни потпредседник, домаћини Вучићеве ненајављене посете. Помпео га је примио, замислите, на маргинама седнице Савета безбедности УН о Блиском истоку. Колико је српска јавност обавештена, највише од стране самог председника Србије, није ту било ничега новог, сем чињенице да га је примио државни секретар, што је за Вучићеве директне контакте са америчким званичницима то био необично висок ниво.
