Geopolitics and politics

Who is guilty of the war?

This war is known as the Fourth Arab-Israeli War or by Arabs as the October War. It was the last great direct clash between Arab nations and Israel.[i] The results of the war, as well, influenced the process of radicalization of the PLO. This conflict is usually known as the Yom Kippur War and less known as the Ramadan War. It was according to chronological order, the fourth major military conflict between the Arab nations and Zionist Israel since the establishment of Israel in May 1948. The 1973 Yom Kippur War was between Israel (with US weapons and material assistance) and the combined forces of Syria and Egypt (armed by Soviet weapons). The war started without a formal declaration and Syria and Egypt have been fighting to recover their territories lost to Israel in the previous 1967 Israeli-Arab War.

Изјава министра спољних послова Србије да ће из разлога што се не формира ЗСО стање вратити на предбриселски стадијум је још једна у низу превара и обмана актуелног режима.

Вратити на старо тешко да ће моћи. Београд је предао посебан телефонски број Приштини. А такође и дозволио, зато што по инструкцији Александра Вучића Дивац није гласао против учешћа Косова у Међународном олимипијском комитету, да самопроглашена држава постане чланица свих међународних спортских организација. Исти режим је утврдио тзв. интегрисану границу између јужне српске покрајине и централне Србије, што се опет тешко враћа на првобитно стање. Једноставно казано, Београд тј. режим Александра Вучића демонтирао је институције српске државе у јужној српској покрајини а да заузврат ништа није добио.

Пише: Предраг Аранђеловић, историчар

С почетка и током деведесетих година и обнове вишестраначја у Србији виђенији интелектуалци, за њима и страначки прваци, истицали су да је најважније национално питање у Србији, заправо, демократско питање. То је било необично а посебно неразумевајуће за шире становништво због „ратова у окружењу“, како се тада говорило, у којима „Србија није ни учествовала“. Међутим, иако се због поменутог неразумевања и након распада ДЕПОС-а и завршетка ратова у другој половини деведесетих демократско питање као кључно национално не истиче, данас са ове дистанце ти великани политичке мисли које су међу нама живели пре мање од пола века и имали храбрости да свој став јавно изнесу су имали потпуно право.

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (IFIMES) [1] из Љубљане, Словенија, редовно анализира догађања на Блиском истоку, Балкану и по свијету. IFIMES је поводом пријевремених предсједничких и парламентарних избора у Турској, који ће се одржати 14. маја 2023., припремио опширну анализу. Из опширне анализе „Турска 2023: Најважнији избори на 100-ту годишњицу оснивања Републике Турске – земља на прекретници“ издвајамо најважније и најзанимљивије дијелове.

Говорећи на трибини у Даласу о украјинској кризи, средином маја 2022. године, бивши амерички предсједник George W. Bush неспретно је направио знаковиту омашку, ону која настаје кад је језик бржи од памети, односно кад се инерцијом несвјесно изговори истина која се нипошто не смије изговорити.

У намјери да осуди инвазију Владимира Путина на Украјину, Буш је појаснио како је то све ”одлука само једног човјека да покрене потпуно неоправдану и бруталну инвазију на Ирак”.

Поседњи скуп Александра Вучића са представницима политичко-подобих Срба са КиМ односно боље рећи са члановима Српске напредне странке само осликава катастрофалну националну и државну политику председника Србије према јужној српској покрајини.

Скоро два месеца трају напади Вучићеве камариле на водећег српског интелектуалца професора Мила Ломпара.

Они су почели након његове подршке митингу од 15. фебруара 2023. године када је професор Ломпар позвао на мирне и демократске протесте. У Вучићевом паралелном пропагандном свету митинг је проглашен за наводни државни удар. Напади на Ломпара су појачани када је професор храбро и тачно изјавио на једној националној телевизији да је управо Вучић суспендовао Устав Републике Србије француско – немачким планом и тако извршио државни удар и предају КиМ (учествовао је у нападима као „појачање“ чак и „опозционар“ Ђилас). Наравно, Вучић у свом познатом малограђанско-кукавичком стилу тера друге да нападају Ломпара јер нема храбрости да то уради лично.

Петр Бистрон, немачки посланик у Бундестагу из партије Алтернатива за Немачку, говорио је на седници посвећеној украјинском питању о поштовању међународног права. 

С обзиром на то да водећи немачки политичари из владајућих партија СПД и Зелених осуђују „кршење међународног права“ од стране Русије која је покренула Специјалну војну операцију демилитаризације и денацификације Украјине, позивајући се на члан 51. УН који дефинише право на самоодбрану у случају оружаног напада (који је покренут од стране Кијева 2014. године), посланик Алернативе за Немачку је напоменуо да се међународно право мора поштовати и у другим случајевима. Он је навео пример бомбардовања Србије од стране НАТО 1999. без одобрења СБ УН. 

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

Недавно је из штампе, захваљујући издавачкој кући Korsgaard Publishing, изашла нова књига др Пол Крејг Робертса, председника Института за политичку економију у САД, под називом: Царство лажи.

Већ сам назив књиге говори о томе шта је њен циљ, а то је да читаоцима представи истину или да разобличи царство лажи у којем већ деценијама живимо. Несумњиву важност овој књизи пре свега даје ауторитет и богата биографија аутора књиге који иза себе има велико искуство у различитим областима попут економије, академског образовања, бизниса, новинарства и јавног деловања. Аутор је до сада написао 12 књига које су преведене на немачки, француски, шпански, чешки, турски, руски, кинески, корејски и јапански језик.

Колико је књига значајна говори и издавач, уважени г. Сорен Роест Корсгаард: „Да бисмо деловали на одговарајући начин на сваку кризу – било да је она произведена или органска – најважније је да имамо приступ објективним и поузданим информацијама. Владе и индустрија – које често делују у дослуху једни са другима – често експлоатишу или стварају кризе како би спроводиле своје планове, као што су масовни надзор и обавезна вакцинација. Како би то урадилe, користе корпоративне медије да емитују обману и запошљавају мноштво одабраних „стручњака“ који се слажу са званичном агендом“.