Geopolitics and politics

Прихватање француско-немачког предлога без икаквих измена од стране председника Србије Александра Вучића за Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ није никакво изненађење. То је само задњи чин свих претходних радњи у задњих десет година које је председник Србије спроводио у циљу стварања још једне албанске државе на Балкану или боље рећи Велике Албаније. Народни покрет Срба са Косова и Метохије „Отаџбина“ је детаљно и хронолошки све нечасне и издајничке кораке Александра Вучића бележио и издао књигу која у сваком случају може да послужи као судска грађа у кривичном поступку за дело националне велеиздаје српског суверена и диктатора.

Пише: Ања Филимонова

Шта ће значити признање независности Косова од стране Србије? Истовремено се елиминише последњи инструмент руске балканске политике – право вета на пријем Косова у УН. Русија се све више удаљава од светске силе ка периферној земљи, која нема утицаја ни на послове свог јединог европског савезника са највише русофилски оријентисаним становништвом. Срби – и на Косову и у самој Србији и широм региона – остаће чак и без хипотетичке заштите. Од сада ће се моћи говорити само о независним облицима отпора који се такмиче са организованим интеграционим моделима светске политике, којима је на располагању читав низ финансијских, медијских и институционалних алата.

By Drago Bosnic, independent geopolitical and military analyst

„Serbia is a perfect example that appeasement will not only fail to produce the desired results, but also backfire. Despite well over two decades of accepting virtually every political West’s „suggestion“, the blackmails continue“

Модест Колеров, некадашњи државни саветник Руске Федерације Првог ранга, историчар, политичар, издавач и власник више медијских и информационо-аналитичких портала у Русији, упозорио је руску и српску јавност, преко новинске агенције ИА РЕКС, на оно што се дешава ових дана и на оно што ће се десити потписивањем француско-немачког споразума.

За Русију, за Србију, против антисрпске Вучићеве капитулације

Саопштење Центра за геостратешке студије

У смирај празника посвећеном Преподобном Симеону Мироточивом – Стефану Немањи, великом владаоцу српског народа, ујединитељу српских земаља, творцу независне српске државе, бранитељу православља и истребитељу јереси Србија се као никада до сада суочава са изазовом опстанка који је по први пут у својој историји угрожен од актуелне власти и њеног председника Александра Вучића.

Разлог нашег обраћања јесу предстојећи судбоносни дани по опстанак јужне српске покрајине као дела Републике Србије. Оваква ситуација проистекла је из катастрофалне националне и државне политике председника Србије Александра Вучића. Србији је као резултат такве политике данас на столу тзв. француско-немачки предлог. У њему стоји да Србија мора да прихвати независност, територијални интегритет и суверенитет своје јужне покрајине. У преводу то значи да Србија треба и мора да се одрекне Косова и Метохије.

By Dylan Pollard

Human rights are for humanity, not for a selected group of people or countries or Human Rights NGOs such as Human Rights Watch (HRW), The International Service for Human Rights (ISHR), The Rights Practice and The Advocates for Human Rights.

Human rights must be approached based on the context and the stage of nation building. Above all, human rights must not be politized the way some human rights NGOs have done. Many of these NGOs, unfortunately, are founded based on political ideology for the purpose of propaganda and brainwash. U.S. government has long used human rights issues to meddle other countries’ affairs and advance its own foreign policy objectives. It has devised tools that could serve as a facade for its hegemonic political agenda, and HRW is just one of them.