Geopolitics and politics

Dragana Trifkovic VZGLYAD.AZ

Амерички председник Доналд Трамп примио је лидере Србије и Косова у Белој кући. Бела кућа уговор назива историјским догађајем. Да ли је то тако по вашем мишљењу? Какве су резултате две стране постигле на састанку у Вашингтону?

Пре свега, договор Београда и Приштине који је потписан у Вашингтону ни по једној тачки не одговара интересима Републике Србије и њеном међународном положају. Највећи добитник постигнутог договора је Израел, који је по мом мишљену био посредник усаглашавања и постизања договора између две стране и Вашингтона. Председник Србије, Александар Вучић је преко америчко-израелског савета за јавне послове још у марту ове године договорио део обавеза, између осталог и отварање дипломатског и привредног представништва Србије у Јерусалиму, што представља кршење међународног права и Резолуције 478 СБ УН.

Пише: Дејан Мировић

Александар Вучић је,са Авдулахом Хотијем у присуству Доналда Трампа, 4. септембра у Белој кући закључио споразум под називом Економска нормализација (Вашингтонски споразум). Споразум је закључен у изобичајеној форми, која се према академику Чавошком, користила од Вестфалског мира 1648. до XIX века када уговорене стране нису желеле (или могле због географске удаљености) да ставе заједнички потпис на документ. Вашингтонски споразум није економски споразум. Отварање канцеларије америчке IDFC у Београду и помињање будућих аутопутева између Приштине, Мердара и Ниша су, у суштини, само писмо са намерама.

Dragana Trifkovic, director of the Center for geostrategic studies

The recent presidential elections in Belarus have plunged the country into a new phase of political crisis. Dissatisfaction with Lukashenko, who has been the only president of post-Soviet Belarus for 26 years, culminated immediately after the first election results were declared. In the final tally, the Central Election Commission of Belarus announced that Lukashenko won 80% of the vote, the opposition candidate Tikhanovskaya 10%, and the other opposition candidates, Kanopacka, Dmitry and Cherechen, less than 2% each.

Пише: Марко Јакшић

Није никаква новост да се задњих неколико месеци у Србији води политичка кампања усмерена против Руске Федерације. У том послу учествују пре свега медији, али медији који су под директном контролом председника Србије. Поставља се питање: зашто се води оваква кампања против руских пријатеља?

Written By: Miloš Zdravković

Turkey's shift away from Western political and any other influence is visible and Turkey's attempt to position itself as an independent geopolitical factor (for the first time since the collapse of the Ottoman Empire), without which nothing will happen in the Middle East.

Written By: Miloš Zdravković

Russia and Belarus have long disagreed on resolving the situation in the former Soviet Union. Moscow is a key ally of all states that support , primarily economic and political reintegration, and Minsk believes that the question of the survival of "independent" regimes in power is the only way to solve the crisis in the territory of the once largest country in the world.

The creation of the Russia-Belarus-Kazakhstan-Armenia-Kyrgyzstan alliance is an integral part of the new Eurasian Economic Union , a Russian-model order, a process that can have important geopolitical consequences on the spending geopolitical pillars of the United States and the European Union (if the EU can be taken into account as an important geopolitical player).

Written By: Mladjan Djordjevic

In the author's text, published on the website of the Russian Federal News Agency "Regnum"Mladjan Djordjevic, a Serbian opposition activist, interprets the current campaign in the Serbian media, directed against Russia, as a preparation of Aleksandar Vucic for a move away from Russophilia to Russophobia, similar to the one made by Milo Djukanovic a few years ago.

We transmit the text in its entirety:

For a long time on this site, and even longer in conversations with my Russian friends, I warn of the fact that the current president of Serbia Aleksandar Vucic is preparing what I am in text published on the day of victory, he called "Djukanovic's turn": a departure from his false Russophilia to open, undisguised Russophobia, like that made by President of Montenegro Milo Djukanovic, turning his back on centuries-old Russian-Montenegrin friendship and introducing Montenegro to NATO.

Written By: Slobodan Samardžić

Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула

Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto and de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.

Пише: Дејан Мировић

Француски либерал и председник Државног савета из 1830. Бенжамен Констан (Benjamin Constant) је сматрао да председник државе решава конфликте у друштву. Вучић и Ђукановић поступају на супротан начин. Константно подстичу поделе у друштву, вређају неистомишљенике. Дванаестог јула 2020. Ђукановић је у интервјуу за Побједу све оне који не мисле као он назвао фашистима.