Geopolitics and politics

Written By: Miloš Zdravković

Russia and Belarus have long disagreed on resolving the situation in the former Soviet Union. Moscow is a key ally of all states that support , primarily economic and political reintegration, and Minsk believes that the question of the survival of "independent" regimes in power is the only way to solve the crisis in the territory of the once largest country in the world.

The creation of the Russia-Belarus-Kazakhstan-Armenia-Kyrgyzstan alliance is an integral part of the new Eurasian Economic Union , a Russian-model order, a process that can have important geopolitical consequences on the spending geopolitical pillars of the United States and the European Union (if the EU can be taken into account as an important geopolitical player).

Written By: Mladjan Djordjevic

In the author's text, published on the website of the Russian Federal News Agency "Regnum"Mladjan Djordjevic, a Serbian opposition activist, interprets the current campaign in the Serbian media, directed against Russia, as a preparation of Aleksandar Vucic for a move away from Russophilia to Russophobia, similar to the one made by Milo Djukanovic a few years ago.

We transmit the text in its entirety:

For a long time on this site, and even longer in conversations with my Russian friends, I warn of the fact that the current president of Serbia Aleksandar Vucic is preparing what I am in text published on the day of victory, he called "Djukanovic's turn": a departure from his false Russophilia to open, undisguised Russophobia, like that made by President of Montenegro Milo Djukanovic, turning his back on centuries-old Russian-Montenegrin friendship and introducing Montenegro to NATO.

Written By: Slobodan Samardžić

Поводом текста Душана Теодоровића „Дављење Србије косовским чвором“, Данас, 22. јули 2020; овај одговор објављен је у листу Данас, 23. јула

Још једном из уста академика САНУ долази позив да се Србија ратосиља Косова, додуше са „елементима достојанства“, зато што оно наводно ни de facto ни de iure није наше. То је лајт мотив и написа академика Душана Теодоровића. Одмах ми пада напамет питање, како људи са несумњивим научним каријерама и високим статусом у друштву тако олако употребљавају изразе de facto and de iure, који и појединачно и у међувези увек представљају веома сложену стварност. Када је реч о Косову и Метохији, ови квалифакативи су до те мере политички инструментализовани, да без подробног образложења њихове примене човек може само арбитрарно да их користи. То је учинио и Душан Теодоровић у свом тексту.

Written By: Dejan Mirović

Француски либерал и председник Државног савета из 1830. Бенжамен Констан (Benjamin Constant) је сматрао да председник државе решава конфликте у друштву. Вучић и Ђукановић поступају на супротан начин. Константно подстичу поделе у друштву, вређају неистомишљенике. Дванаестог јула 2020. Ђукановић је у интервјуу за Побједу све оне који не мисле као он назвао фашистима.

Written By: Dragana Trifkovic

Donald Trump won the 2016 US presidential election. it has caused a stir on the world political scene. His slogan "Make America great Again"she secured a narrow victory over establishment candidate Hillary Clinton.

Some of Donald Trump's aides argue that Trump himself was not ready to win. The decisive factor, however, was the desire of American voters to bring about change.

БЕЛГРАД – У президента Сербии Александра Вучича уже разработан план действий, который ведет к признанию независимости Косово. Об этом рассказала директор Центра геостратегических исследований (Белград) Драгана Трифкович в своем выступлении в рамках круглого стола «Бойкот выборов в контексте сохранения Косово и Метохии в составе Сербии» 16 июня в Белграде, передаёт корреспондент ИА REGNUM.

Written By: Slobodan Samardžić

У представи која је трајала три дана потврђен је наставак агоније Србије. Председник наше државе играо је, као и до сада, улогу статисте у процесу који би требало да се заврши његовим прихватањем правног отцепљења јужне покрајине. Међународно право не познаје појам отцепљења, па према томе ни „правног отцепљења“. Самим тим, оно не може да га спречи уколико сама држава о чијој је територији реч прихвата отцепљење свог дела преко „правно обавезујућег споразума“. То је унутрашња ствар дате државе а не међународног права. Што се њега тиче, оно је потврдило сувереност и територијални интегритет Србије (Резолуција СБ УН 1244). Насупрот томе, управо је отцепљење преко „правно обавезујућег споразума“ тема предстојећег „дијалога“ који би требало да започне 16. јула у Бриселу. Дневни ред и основни циљеви тог дијалога утврђени су током поменуте тродневне представе.

8 июля Белград охватили массовые протесты, поводом для которых стало ужесточение карантина. В то же время, оппозиция также выступила против политики президента Александра Вучича, в том числе в отношении Косово. При этом в сербских и мировых СМИ с подачи прозападных экспертов была распространена версия о «российском следе» в данных событиях, которая была опровергнута МИД России и главой Сербии. Подоплеку сербских протестов,  требования оппозиции и сценарии развития ситуации в интервью «Евразия.Эксперт» оценила директор Центра геостратегических исследований Драгана Трифкович.

Dragana Trifkovic interview Eurasia Expert 

Зашто је одлука председника Србије Александра Вучића о увођењу полицијског часа довела до великих протеста на улицама Београда? Зашто је српски народ тако реаговао на ту одлуку? Ко је углавном учествовао у протестима?

Одлука да се поново уведе полицијски час у Београду је само повод за избијања демонстрација, а узрок је много дубљи. Када власт константно игнорише незадовољство грађана, неминовно је да дође до кулминације незадовољства. Управо то се и десило у Београду 7. јула, када су се људи спонтано окупили на улицама Београда. Да појаснимо ситуацију са епидемијом корона: од њеног почетка власт се понашала разнообразно. Од тврдњи да је реч о најсмешнијем вирусу до увођења најстрожих мера карантина у Европи. Данима смо били затворени, а грађани преко 65 година недељама нису могли да изађу из својих станова. Када се ситуација са епидемијом мало побољшала, власт је у врло кратком року укинула све забране, расписала изборе и организовала јавна окупљања, чак и фудбалску утакмицу на којој је било присутно 20 хиљада људи. Иако је јавност упозоравала на то да је организовање избора и скупова здравствено небезбедно, власт је игнорисала таква упозорења. Као што је било очекивано, ситуација са епидемијом се поново погоршала после избора, а власт је одговорност пребацила на грађане. То је била само кап у препуној чаши. Политика Александра Вучића је константно усмерена на критику грађана Србије и на самохваљење сопствених успеха, који притом нису опипљиви. Представници власти често истичу економске успехе Србије, а чињеница је да смо ми најсиромашнија земља у Европи. Млади људи се исељавају јер не могу да обезбеде себи перспективу у Србији, нити да нађу пристојно запослење. Уз то, Србија има велики проблем са криминалом, корупцијом и непотизмом.