Written By: Dragana Trifkovic
At the Census of population in Montenegro in 1909. 95% of the population identified themselves as Serbs by nationality. There was no such thing as black nationality. Only 39 years later, at the 1948 census. 91% of the population declared themselves to be Montenegrins by nationality. Such a radical break occurred after World War II, The Fall of the monarchy and the coming of the communists to power. In addition to Montenegro, Yugoslav nationality also appeared then, so it is on the 1981 census. in Montenegro there were 69% Montenegrins, 6% Yugoslavs and 3% Serbs (other Albanians, Muslims, Croats and Roma). Before the separation of Montenegro from Serbia, which was realized by a very questionable referendum from 2006. in the 2003 census. in the Republic of Montenegro there were 43% Montenegrins, 32% Serbs and no Yugoslavs. This shows that the breakup of Yugoslavia influenced the return of Serbian identity in Montenegro. Although at the time of Yugoslavia, Montenegrin nationality was absolutely the majority formally represented, in reality people considered it a subset of Serbian national identity. Although at that time there was a structure of people that harbored aversion to such an interpretation, it was not in the majority.
Мислим да су сада ствари превагле на другу страну. До тога је довела анти-српска политика режима Мила Ђукановића која је агресивнија у том погледу од комунистичке.
Ипак, показало се да насилно преумљавање људи има своје границе. С друге стране, у срспком менталитету увек постоји тај фактор непредвидљивости. Ђукановић је одвојио Црну Гору од Србије, признао Косово као независну државу, увео земљу у НАТО и увео санкције Русији. То су све политички потези који су реализовани против воље већине грађана Црне Горе. Последња кап у препуној чаши био је Закон о слободи вероисповести који је донешен у циљу конфисковања имовине СПЦ у Црног Гори и претварања СПЦ у партијску цркву Ђукановићевог режима.
Показало се да је СПЦ последња линија одбране у Црној Гори и овакав потез је довео до васкрса народа. На многобројним литијама које су одржане у свим градовима Црне Горе, певале су се песме о Србији и Косову.
Ако ме питате ко су данас носиоци црногорског анти-српског идентитета у Црној Гори, то су бивши комунисти, а садашњи либерали, партијски војници свих узраста и део млађе популације који је индоктриниран анти-српском пропагандом.
Срби у Црној Гори су данас потпуно обесправљени, а најгоре од свега је то што немају подршку матичне државе. Руководство Србије ни једном није осудило репресивне мере које Ђукановић предузима против српског становништва, већ стално истичу да су две државе у добрим односима и да Србија не сме да се меша у унутрашња питања Црне Горе.
У суштини, режим из Београда чврсто подржава Ђукановића, али истовремено додељује невелику помоћ српској заједници којом маскира свој лажни патриотизам.
Мислим да ситуација не може да се побољша док не дође до смене режима.
Dragana Trifkovic
Директор Центра за геостратешке студије
27. мај 2020.
