Written By: Miloš Zdravković
Обилазак америчког државног секретара Мајка Помпеа постсовјетском простору је завршен. Шеф Стејт департмента посетио је Украјину, Белорусију, Казахстан и Узбекистан. Посета није имала дневни ред. У Вашингтону је одлучено да се настави нови курс у зони стратешких интереса Русије уз помоћ америчких инвестиција у региону, ревитализујући политички дијалог и сарадњу.
Високи амерички званичници нису дошли у Кијев од почетка скандала који је избио у вези са наводним притиском Доналда Трампа на украјинског лидера Владимира Зеленског. Упркос скандалу који је избио, Помпео је у Кијеву срдачно дочекан. Председник Владимир Зеленски уверавао је да су „САД биле, јесу и биће кључни савезник Украјине у заштити њеног суверенитета“.
Из украјинске престонице Мајк Помпео отишао је у Минск. Ово је била прва посета шефа Америчке дипломатије Белорусији од почетка деведесетих .
Намера САД-а да Белорусији обезбеди потребну количину нафте је „препознатљива“. Ово је упоредива ситуација са „подизањем односа са САД на нови ниво“ бившег шефа Украјине Виктора Јануковича (сада избеглице у Ростову на Дону).
Да кренемо хронолошки. Раније је у Минску одржан састанак америчког државног секретара и председника Белорусије, након чега је амерички представник рекао да би Сједињене Државе могле да испоруче Белорусији 100% потребне нафте.
Треба истаћи да ово није нови, оригинални сценарио, који су Американци измислили за Белорусију и њеног дугогодишњег лидера…
Препознатљиво је да су својевремено „довели на нови ниво“ [бившег председника Украјине Виктора] Јануковича у Украјини. Тада су лидери из Вашингтона препознали привредни, економски и друштвени потенцијал Украјине. Раније у Минску Помпео се састао са белоруским лидером Александром Лукашенком и министром спољних послова Владимиром Макејем. Стране су разговарале о многим темама. Посебно је амерички државни секретар скренуо пажњу на чињеницу да је Белорусија напредовала у погледу људских права и успостављања демократије у земљи (једини случај у Европи и свету да опозиција у парламенту нема ниједног представника). Истовремено, напоменуо је да Сједињене Државе, у зависности од даљег напретка људских права и слобода, разматрају укидање санкција Белорусији.
Током ових преговора, стране су такође покренуле питање испоруке Америчке нафте у Белорусију, што тренутно звучи прилично акутно за ову државу. Помпео је рекао да би његова земља могла у потпуности да задовољи потребе Белорусије.
„Сједињене Државе желе да помогну Белорусији да створи своју суверену државу. Наши произвођачи енергије спремни су да вам обезбеде потребну нафту и то по конкурентним ценама“, рекао је државни секретар подсећајући да су Сједињене Државе највећи произвођач енергије на свету.
Русија је двосмислено реаговала на овај састанак. Неки званичници из Моске су приметили да Лукашенко можда жели да успостави односе са Сједињеним Државама. Главна ствар није на штету односа са Русијом.
Наравно, Белорусија тражи угодније, релаксираније услове у односима са Сједињеним Америчким Државама. А Сједињене Државе, са своје стране, жуде за новим каналима присуства у Белорусији. Али сами преговори нам не дозвољавају да разговарамо о некој врсти преокрета. А замена руских горива (нафте, гаса, уранијума…) тешко је могућа у потпуности.
Са друге стране, могло се чути да да је овај састанак манипулација, па чак и уцењивање Русије. На овај начин Белорусија показује да може имати и друге савезнике осим Русије. Што су проблематичнији односи између Русије и Белорусије, свеједно, из којих разлога, већа је жеља Сједињених Америчких Држава да то искористе и већа жеља да се неко време и у Белорусији игра на њу, показујући Москви да светлост не конвергира ка њој.
Ипак, како би се односи између Белорусије и Сједињених Држава побољшали, много тога мора да се догоди пре свега у Сједињеним Државама, да то заиста желе Американци, мењали би однос према Русији, а не њеним сателитима.
Како год, не види се ништа трагично у чињеници да та земља покушава да успостави дијалог. Белорусија треба да нормализује односе не само са САД-ом, већ и са Западом, као и са светом у целини. Америчке санкције и даље се примењују против неких високих белоруских званичника, укључујући председника Александра Лукашенка. Уведене су 2006. године, након избора за председника државе. Тада су Сједињене Америчке Државе и Европска унија оптужиле белоруске власти да подривају демократске институције и крше људска права, а тадашњи амерички лидер Џорџ Буш назвао је Лукашенка последњим диктатором Европе.
Али када су у питању ове игре око нафте, то је чак и смешно. Помпео, који није трговац нафтом, и Лукашенко, кога једино занимају озбиљнији преференцијали у трговини, јер од тога директно зависи његова власт.
Тренутно је Белорусија приморана да тражи алтернативне опције за куповину нафте из разних земаља, будући да је њен главни добављач, Русија, прекинула испоруке почетком године. За то време, стране се нису могле договарати о цени нафте, по којој ће Белорусија и даље куповати руско гориво.
Раније је Лукашенко наредио да се нађе алтернатива руској нафти и именовао опције као што су обрнуте испоруке кроз Пољску, балтичке земље, па чак и Украјину. Белоруски лидер верује да је Русија преценила цену нафте, иако Москва инсистира на томе да нуди робу по стандардној цени.
Услови Минска за Москву нису корисни. Белоруски представници желе да набаве нафту од Русије по прошлогодишњим условима. Такве испоруке биће најмање 1,6 милијарди долара јефтиније са годишњим обимом од 24 милиона тона.
Ипак, Белорусија покушава да реши то питање на различите начине. Раније је увозила нафту (око 80 хиљада тона) из Норвешке. У блиској будућности биће преговора са Казахстаном.
Амерички државни секретар је додао да Вашингтон разуме дугогодишње односе између Москве и Минска.
Помпео је потврдио да ће САД у блиској будућности именовати амбасадора у Белорусији. Вашингтон је забринут стањем људских права у Белорусији, али очекује прогрес на том плану.
Лукашенко је захвалио државном секретару САД што је ризиковао да дође у Минск и види ту државу након дугог периода неразумевања између Белорусије и САД.
Сличност са наивним Јануковичем и напаћеном Украјином је врло велика.
12. Јануар 2020
